Knjiga o sudijama 11:1-28
Knjiga o sudijama 11:1-28 Novi srpski prevod (NSPL)
Jeftaj, Galađanin, je bio silni ratnik. Bio je sin bludnice, a Galad mu je bio otac. Ali Galadu je njegova žena rodila sinove. Kad su odrasli, oni su oterali Jeftaja s rečima: „Ti nemaš nasledstva u domu našeg oca jer si sin druge žene.“ Jeftaj je pobegao od svoje braće i naselio se u zemlji Tov. Tu su se neke ništarije okupile oko njega, pa su s njim pljačkale. Nakon izvesnog vremena, Amon je zaratio protiv Izrailja. Kad su Amonci zaratili protiv Izrailja, starešine galadske dođu da vrate Jeftaja iz zemlje Tov. Rekli su Jeftaju: „Dođi i budi nam vojvoda, da ratujemo protiv Amonaca.“ Jeftaj odgovori starešinama galadskim: „Niste li me vi mrzeli i oterali me iz doma moga oca? Zašto dolazite k meni sad kad ste u nevolji?“ Starešine Galada rekoše Jeftaju: „Zato smo se sada vratili k tebi. Ako pođeš s nama i ratuješ protiv Amonaca, bićeš glavar nama i svim stanovnicima Galada.“ Jeftaj odgovori starešinama Galada: „Ako me odvedete natrag da ratujem protiv Amonaca, i ako mi ih Gospod preda, hoću li vam biti glavar?“ Galadske starešine odgovore Jeftaju: „Neka Gospod bude svedok među nama; učinićemo kako si rekao.“ Jeftaj je otišao sa starešinama Galada, a narod ga je postavio sebi za glavara i vojvodu. Jeftaj je ponovio sve svoje uslove pred Gospodom u Mispi. Onda je poslao glasnike amonskom caru rekavši: „Šta imaš protiv mene, te si došao k meni da ratuješ protiv moje zemlje?“ Amonski car odgovori Jeftajevim glasnicima: „Po izlasku iz Egipta, Izrailj je uzeo moju zemlju od Arnona do Jordana i Javoka. Zato mi je sad vrati milom.“ Jeftaj je ponovo poslao glasnike amonskom caru i rekao mu: „Ovako kaže Jeftaj: Izrailj nije uzeo ni moavsku zemlju, ni zemlju Amonaca. Po izlasku iz Egipta, Izrailj je išao kroz pustinju do Crvenog mora i došao u Kadis. Izrailj je poslao glasnike caru Edoma rekavši: ’Dozvoli mi da prođem kroz tvoju zemlju.’ Međutim, edomski car nije hteo da ga posluša. Poslao je glasnike i moavskom caru, ali ni on nije dao svoj pristanak. Tako je Izrailj ostao u Kadisu. Nastavljajući pustinjom, Izrailj je zaobišao edomsku i moavsku zemlju i došao istočno od moavske zemlje. Utaborili su se s druge strane Arnona. U moavske predele nisu stupali, jer je Arnon granica Moavu. Izrailj je poslao glasnike Sihonu, amorejskom caru, caru Esevona, rekavši mu: ’Dozvoli nam da prođemo kroz tvoju zemlju i dođemo na svoje odredište.’ Ali Sihon nije verovao Izrailju da hoće samo da pređe preko njegovog područja. Sihon je sabrao svu svoju vojsku, utaborio se u Jasi i stupio u rat protiv Izrailja. Gospod, Bog Izrailjev, je predao Sihona i svu njegovu vojsku Izrailju u ruke, te je Izrailj osvojio svu zemlju Amorejaca koji su živeli u toj zemlji. Osvojili su svu oblast Amorejaca, od Arnona do Javoka, i od pustinje do Jordana. Sad kad je Gospod, Bog Izrailjev, izgnao Amorejce pred svojim narodom, Izrailjem, ti bi hteo da nas izgnaš? Zar ti ne držiš u posedu ono što ti je dao Hamos, bog tvoj? Tako ćemo i mi zadržati sve ono što nam je Gospod, Bog naš, dao da osvojimo. Da nisi možda bolji od Valaka, sina Seforovog, cara moavskog? Da li se on sporio sa Izrailjem? Da li je on ratovao s njima? Kad se Izrailj pre tri stotine godina naselio u Esevonu i njegovim naseljima, u Aroiru i njegovim naseljima, i u svim gradovima uz Arnon, zašto ih tada niste oteli? Nisam ja tebi skrivio, nego ti meni činiš nepravdu ratujući protiv mene. Neka Gospod, Sudija, danas presudi između Izrailjaca i Amonaca.“ Ali car Amonaca se nije obazirao na poruku koju mu je Jeftaj poslao.
Knjiga o sudijama 11:1-28 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Јефтај из Галада био је велики јунак. Он је био син блуднице која га је добила са Галадом. Међутим, Галаду и његова жена роди синове, па кад одрастоше синови те жене отераше Јефтаја говорећи му: „Не можеш да добијеш наследство у дому оца нашег јер си ти син друге жене.” Тада побеже Јефтај од браће своје и настани се у земљи Тову. Јефтају приђоше бескућници и пођоше с њим да пљачкају. После неког времена заратише синови Амонови против Израиља. Пошто су синови Амонови напали Израиљ, отидоше старешине галадске у земљу Тов да доведу Јефтаја. Они рекоше Јефтају: „Дођи и буди нам вођа, да ратујемо против синова Амонових.” Јефтај одговори старешинама галадским: „Зар ме нисте ви мрзели и отерали из дома оца мога? Зашто сада долазите к мени када сте у невољи?” Старешине галадске рекоше Јефтају: „Зато сад и дођосмо к теби. Пођи с нама, започни рат против синова Амонових, па ћеш бити владар свима који живе у Галаду.” Јефтај упита старешине галадске: „Ако ме поведете да ратујем против синова Амонових и ако ми их Господ преда, да ли ћу вам бити поглавар?” Старешине галадске рекоше Јефтају: „Господ нека нам буде сведок и нека нас он казни ако не учинимо онако како си казао.” Тада отиде Јефтај са старешинама галадским. Народ га постави себи за поглавара и вођу. Онда Јефтај пред Господом у Миспи понови све шта је рекао. Потом Јефтај посла преговараче цару синова Амонових и поручи му: „Шта имаш против мене да долазиш да ратујеш против моје земље?” Цар синова Амонових одговори Јефтајевим посланицима: „Када је Израиљ долазио из Египта, узео је моју земљу од Арнона до Јавока и до Јордана. Сада ми је мирно врати.” Јефтај поново посла преговараче цару синова Амонових и поручи му: „Овако говори Јефтај: Није Израиљ узео земљу моавску ни земљу синова Амонових. Када је Израиљ изашао из Египта, прешао је пустињу уз Црвено море и дошао до Кадиса. Тада је послао Израиљ преговараче цару едомском и рекао му: ‘Дозволи да прођем кроз твоју земљу.’ Међутим, цар едомски не послуша. Посла преговараче цару моавском, али ни он не пристаде. Тако остаде Израиљ у Кадису. Потом се запути преко пустиње, обиђе земљу едомску и земљу моавску и дође источно од земље моавске. Распореди се са оне стране Арнона. Није прелазио моавску границу јер је Арнон граница моавска. Затим Израиљ посла преговараче Сиону, цару аморејском и есевонском. Израиљ му рече: ‘Дозволи нам да прођемо кроз твоју земљу до свог места.’ Међутим, Сион не поверова Израиљу да ће само проћи преко границе његове. Сион скупи сав свој народ, намести се у Јаси и сукоби се са Израиљем. Тада Господ, Бог Израиљев, предаде у руке Израиљу Сиона и сав народ његов. Поби их Израиљ и запоседе сву земљу Амореја који су живели у тој области. Задобише сву земљу аморејску, од Арнона до Јавока и од пустиње до Јордана. И сад кад је Господ, Бог Израиљев, протерао Аморејце испред народа свога Израиља, хоћеш ли ти да земља њихова буде твоја? Зар није твоје оно што је Хемос, бог твој, запосео? Тако и она земља коју је Господ, Бог наш, испразнио пред нама, наша је. И сада, зар си ти бољи од Валака, сина Сефоровог, цара моавског? Да ли се он спорио са Израиљем или ратовао против њега? Израиљ живи у Есевону и у селима његовим, у Ароиру и селима његовим и по свим градовима уз Арнон три стотине година. Зашто их тада нисте узели? Ја ти ништа нисам скривио него ти мени чиниш криво кад ратујеш против мене. Нека Господ, судија, данас пресуди између синова Израиљевих и синова Амонових.” Међутим, цар синова Амонових не прихвати речи које му поручи Јефтај.
Knjiga o sudijama 11:1-28 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Јефтај Гилађанин био је врстан ратник. Био је син блуднице, која га је родила Гиладу. А Гиладу је и његова жена родила синове, па када су они одрасли, отераше Јефтаја. »За тебе нема наследства у нашој породици«, рекоше му, »зато што си син друге жене.« Тако Јефтај побеже од своје браће и настани се у земљи Тов, где се око њега окупише неке пустахије, па су с њим ишли у пљачкашке походе. После неког времена, када су Амонци напали Израел, гиладске старешине одоше да доведу Јефтаја из земље Тов. »Дођи«, рекоше му, »и буди нам главни заповедник, да можемо да се боримо против Амонаца.« А Јефтај им рече: »Зар ме ви нисте мрзели и отерали ме из куће мога оца? Зашто ми долазите сад кад сте у невољи?« »Баш зато ти се и обраћамо«, рекоше му гиладске старешине. »Пођи с нама да се бориш против Амонаца и да будеш вођа нама и свим становницима Гилада.« »Ако ме поведете назад да се борим против Амонаца и ГОСПОД ми их преда«, одговори Јефтај, »хоћу ли вам заиста бити вођа?« »ГОСПОД нам је сведок«, одвратише гиладске старешине. »Сигурно ћемо учинити онако како ти кажеш.« И Јефтај пође са гиладским старешинама. Народ га постави за свога вођу и главног заповедника, а он у Мицпи понови пред ГОСПОДОМ све што је рекао. Јефтај посла гласнике амонском цару с питањем: »Шта то имаш против мене, па си дошао да нападнеш моју земљу?« Амонски цар одговори Јефтајевим гласницима: »Када је изашао из Египта, Израел је отео моју земљу од кланца Арнона до потока Јабока и реке Јордан. Зато ми је сада врати милом.« Јефтај опет посла гласнике амонском цару с поруком: »Овако каже Јефтај: ‚Израел није отео земљу Моав ни земљу Амонаца. Него, када је Израел изашао из Египта и прешао пустињу до Црвеног мора и даље до Кадеша, послао је гласнике цару Едома с поруком: »Пусти ме да прођем кроз твоју земљу«, али цар Едома није хтео ни да чује. Онда је послао гласнике и цару Моава, али му ни он није дозволио, па је Израел остао у Кадешу. »‚Затим су Израелци ишли кроз пустињу, заобилазећи Едом и Моав, прошавши дуж источне границе Моава. Утаборили су се са друге стране кланца Арнона и нису улазили на моавско подручје, јер је Арнон граница Моава. »‚Онда је Израел послао гласнике Сихону, цару Аморејаца, који је владао у Хешбону, и рекао му: »Пусти ме да кроз твоју земљу прођем до своје.« Али Сихон није веровао Израелу и није га пустио да пређе преко његовог подручја, већ је окупио сву своју војску, утаборио се у Јахацу и напао Израел. Тада је ГОСПОД, Бог Израелов, предао Сихона и сву његову војску Израелу у руке. Израелци су их поразили и запосели сву земљу Аморејаца који су живели у тој земљи. Запосели су сву земљу Аморејаца од кланца Арнона до потока Јабока, и од пустиње до реке Јордан. »‚Сада, дакле, када је ГОСПОД, Бог Израелов, истерао Аморејце испред свога народа Израела, ти би да истераш нас? Зар ти не поседујеш оно што ти даје твој бог Кемош? Тако ћемо и ми поседовати оно што нам је дао ГОСПОД, наш Бог. Зар си ти бољи од Валака сина Ципоровог, цара Моава? Да ли се он некад спорио с Израелом или га напао? Већ три стотине година Израел живи у Хешбону и Ароеру и њиховим насељима и у свим градовима дуж Арнона. Зашто их за то време нисте повратили? Ја теби нисам ништа скривио, него ти мени чиниш неправду нападајући ме. Нека ГОСПОД, Судија, данас пресуди између Израелаца и Амонаца.‘« Али амонски цар није марио за поруку коју му је Јефтај послао.
Knjiga o sudijama 11:1-28 Нови српски превод (NSP)
Јефтај, Галађанин, је био силни ратник. Био је син блуднице, а Галад му је био отац. Али Галаду је његова жена родила синове. Кад су одрасли, они су отерали Јефтаја с речима: „Ти немаш наследства у дому нашег оца јер си син друге жене.“ Јефтај је побегао од своје браће и населио се у земљи Тов. Ту су се неке ништарије окупиле око њега, па су с њим пљачкале. Након извесног времена, Амон је заратио против Израиља. Кад су Амонци заратили против Израиља, старешине галадске дођу да врате Јефтаја из земље Тов. Рекли су Јефтају: „Дођи и буди нам војвода, да ратујемо против Амонаца.“ Јефтај одговори старешинама галадским: „Нисте ли ме ви мрзели и отерали ме из дома мога оца? Зашто долазите к мени сад кад сте у невољи?“ Старешине Галада рекоше Јефтају: „Зато смо се сада вратили к теби. Ако пођеш с нама и ратујеш против Амонаца, бићеш главар нама и свим становницима Галада.“ Јефтај одговори старешинама Галада: „Ако ме одведете натраг да ратујем против Амонаца, и ако ми их Господ преда, хоћу ли вам бити главар?“ Галадске старешине одговоре Јефтају: „Нека Господ буде сведок међу нама; учинићемо како си рекао.“ Јефтај је отишао са старешинама Галада, а народ га је поставио себи за главара и војводу. Јефтај је поновио све своје услове пред Господом у Миспи. Онда је послао гласнике амонском цару рекавши: „Шта имаш против мене, те си дошао к мени да ратујеш против моје земље?“ Амонски цар одговори Јефтајевим гласницима: „По изласку из Египта, Израиљ је узео моју земљу од Арнона до Јордана и Јавока. Зато ми је сад врати милом.“ Јефтај је поново послао гласнике амонском цару и рекао му: „Овако каже Јефтај: Израиљ није узео ни моавску земљу, ни земљу Амонаца. По изласку из Египта, Израиљ је ишао кроз пустињу до Црвеног мора и дошао у Кадис. Израиљ је послао гласнике цару Едома рекавши: ’Дозволи ми да прођем кроз твоју земљу.’ Међутим, едомски цар није хтео да га послуша. Послао је гласнике и моавском цару, али ни он није дао свој пристанак. Тако је Израиљ остао у Кадису. Настављајући пустињом, Израиљ је заобишао едомску и моавску земљу и дошао источно од моавске земље. Утаборили су се с друге стране Арнона. У моавске пределе нису ступали, јер је Арнон граница Моаву. Израиљ је послао гласнике Сихону, аморејском цару, цару Есевона, рекавши му: ’Дозволи нам да прођемо кроз твоју земљу и дођемо на своје одредиште.’ Али Сихон није веровао Израиљу да хоће само да пређе преко његовог подручја. Сихон је сабрао сву своју војску, утаборио се у Јаси и ступио у рат против Израиља. Господ, Бог Израиљев, је предао Сихона и сву његову војску Израиљу у руке, те је Израиљ освојио сву земљу Аморејаца који су живели у тој земљи. Освојили су сву област Аморејаца, од Арнона до Јавока, и од пустиње до Јордана. Сад кад је Господ, Бог Израиљев, изгнао Аморејце пред својим народом, Израиљем, ти би хтео да нас изгнаш? Зар ти не држиш у поседу оно што ти је дао Хамос, бог твој? Тако ћемо и ми задржати све оно што нам је Господ, Бог наш, дао да освојимо. Да ниси можда бољи од Валака, сина Сефоровог, цара моавског? Да ли се он спорио са Израиљем? Да ли је он ратовао с њима? Кад се Израиљ пре три стотине година населио у Есевону и његовим насељима, у Ароиру и његовим насељима, и у свим градовима уз Арнон, зашто их тада нисте отели? Нисам ја теби скривио, него ти мени чиниш неправду ратујући против мене. Нека Господ, Судија, данас пресуди између Израиљаца и Амонаца.“ Али цар Амонаца се није обазирао на поруку коју му је Јефтај послао.
Knjiga o sudijama 11:1-28 Sveta Biblija (SRP1865)
A Jeftaj od Galada bijaše hrabar junak, ali sin jedne kurve, s kojom Galad rodi Jeftaja. Ali Galadu i žena njegova rodi sinova, pa kad dorastoše sinovi te žene, otjeraše Jeftaja rekavši mu: neæeš imati našljedstva u domu oca našega, jer si sin druge žene. Zato pobježe Jeftaj od braæe svoje, i nastani se u zemlji Tovu; i stekoše se k njemu ljudi praznovi, i iðahu s njim. A poslije nekoga vremena zavojštiše sinovi Amonovi na Izrailja; I kad zavojštiše sinovi Amonovi na Izrailja, otidoše starješine Galadske da dovedu Jeftaja iz zemlje Tova. I rekoše Jeftaju: hodi i budi nam vojvoda, da vojujemo sa sinovima Amonovijem. A Jeftaj reèe starješinama Galadskim: ne mrzite li vi na me, i ne istjeraste li me iz doma oca mojega? Što ste dakle došli k meni sada kad ste u nevolji? A starješine Galadske rekoše Jeftaju: zato smo sada došli opet k tebi da poðeš s nama i da vojuješ sa sinovima Amonovijem i da nam budeš poglavar svjema koji živimo u Galadu. A Jeftaj reèe starješinama Galadskim: kad hoæete da me odvedete natrag da vojujem sa sinovima Amonovijem, ako mi ih da Gospod, hoæu li vam biti poglavar? A starješine Galadske rekoše Jeftaju: Gospod neka bude svjedok meðu nama, ako ne uèinimo kako si kazao. Tada otide Jeftaj sa starješinama Galadskim, i narod ga postavi poglavarem i vojvodom nad sobom; i Jeftaj izgovori pred Gospodom u Mispi sve rijeèi koje bješe rekao. Potom posla Jeftaj poslanike k caru sinova Amonovijeh, i poruèi: šta imaš ti sa mnom, te si došao k meni da ratuješ po mojoj zemlji? A car sinova Amonovijeh reèe poslanicima Jeftajevim: što je uzeo Izrailj moju zemlju kad doðe iz Misira, od Arnona do Javoka i do Jordana; sada dakle vrati mi je s mirom. Ali Jeftaj posla opet poslanike k caru sinova Amonovijeh, I poruèi mu: ovako veli Jeftaj: nije uzeo Izrailj zemlje Moavske ni zemlje sinova Amonovijeh. Nego izašavši iz Misira prijeðe Izrailj preko pustinje do Crvenoga Mora i doðe do Kadisa. I posla Izrailj poslanike k caru Edomskomu i reèe: pusti da proðem kroz tvoju zemlju. Ali ne posluša car Edomski. Posla takoðe k caru Moavskomu; ali ni on ne htje. I tako staja Izrailj u Kadisu. Potom iduæi preko pustinje obide zemlju Edomsku i zemlju Moavsku, i došavši s istoka zemlji Moavskoj stade u oko s onu stranu Arnona; ali ne prijeðoše preko meðe Moavske, jer Arnon bješe meða Moavska. Nego posla Izrailj poslanike k Sionu caru Amorejskomu, caru Esevonskomu, i reèe mu Izrailj: dopusti nam da proðemo kroz tvoju zemlju do svojega mjesta. Ali Sion ne vjerova Izrailju da ga pusti da prijeðe preko meðe njegove, nego Sion skupi sav svoj narod i stadoše u oko u Jasi, i pobi se s Izrailjem. A Gospod Bog Izrailjev predade Siona i sav narod njegov u ruke sinovima Izrailjevijem, te ih pobiše; i zadobi Izrailj svu zemlju Amoreja, koji življahu u onoj zemlji. Zadobiše svu zemlju Amorejsku od Arnona do Javoka, i od pustinje do Jordana. Tako je dakle Gospod Bog Izrailjev otjerao Amoreje ispred naroda svojega Izrailja, pa ti li hoæeš da je zemlja njihova tvoja? Nije li tvoje ono što ti da da je tvoje Hemos bog tvoj? tako koga god Gospod Bog naš otjera ispred nas, onoga je zemlja naša. Ili si ti po èem bolji od Valaka sina Seforova cara Moavskoga? Je li se on kad svaðao s Izrailjem? Je li kad vojevao s nama? Izrailj živi u Esevonu i u selima njegovijem i u Aroiru i selima njegovijem i po svijem gradovima duž Arnona tri stotine godina; zašto ne oteste za toliko vremena? I tako nijesam ja tebi skrivio, nego ti meni èiniš zlo ratujuæi na me. Gospod sudija nek sudi danas izmeðu sinova Izrailjevijeh i sinova Amonovijeh. Ali car sinova Amonovijeh ne posluša rijeèi koje mu poruèi Jeftaj.