Судије 11
11
Јефтај
1Јефтај Гилађанин био је врстан ратник. Био је син блуднице, која га је родила Гиладу. 2А Гиладу је и његова жена родила синове, па када су они одрасли, отераше Јефтаја.
»За тебе нема наследства у нашој породици«, рекоше му, »зато што си син друге жене.«
3Тако Јефтај побеже од своје браће и настани се у земљи Тов, где се око њега окупише неке пустахије, па су с њим ишли у пљачкашке походе.
4После неког времена, када су Амонци напали Израел, 5гиладске старешине одоше да доведу Јефтаја из земље Тов.
6»Дођи«, рекоше му, »и буди нам главни заповедник, да можемо да се боримо против Амонаца.«
7А Јефтај им рече: »Зар ме ви нисте мрзели и отерали ме из куће мога оца? Зашто ми долазите сад кад сте у невољи?«
8»Баш зато ти се и обраћамо«, рекоше му гиладске старешине. »Пођи с нама да се бориш против Амонаца и да будеш вођа нама и свим становницима Гилада.«
9»Ако ме поведете назад да се борим против Амонаца и ГОСПОД ми их преда«, одговори Јефтај, »хоћу ли вам заиста бити вођа?«
10»ГОСПОД нам је сведок«, одвратише гиладске старешине. »Сигурно ћемо учинити онако како ти кажеш.«
11И Јефтај пође са гиладским старешинама. Народ га постави за свога вођу и главног заповедника, а он у Мицпи понови пред ГОСПОДОМ све што је рекао.
Јефтај преговара с Амонцима
12Јефтај посла гласнике амонском цару с питањем: »Шта то имаш против мене, па си дошао да нападнеш моју земљу?«
13Амонски цар одговори Јефтајевим гласницима: »Када је изашао из Египта, Израел је отео моју земљу од кланца Арнона до потока Јабока и реке Јордан. Зато ми је сада врати милом.«
14Јефтај опет посла гласнике амонском цару 15с поруком:
»Овако каже Јефтај: ‚Израел није отео земљу Моав ни земљу Амонаца. 16Него, када је Израел изашао из Египта и прешао пустињу до Црвеног мора и даље до Кадеша, 17послао је гласнике цару Едома с поруком: »Пусти ме да прођем кроз твоју земљу«, али цар Едома није хтео ни да чује. Онда је послао гласнике и цару Моава, али му ни он није дозволио, па је Израел остао у Кадешу.
18»‚Затим су Израелци ишли кроз пустињу, заобилазећи Едом и Моав, прошавши дуж источне границе Моава. Утаборили су се са друге стране кланца Арнона и нису улазили на моавско подручје, јер је Арнон граница Моава.
19»‚Онда је Израел послао гласнике Сихону, цару Аморејаца, који је владао у Хешбону, и рекао му: »Пусти ме да кроз твоју земљу прођем до своје.« 20Али Сихон није веровао Израелу и није га пустио да пређе преко његовог подручја, већ је окупио сву своју војску, утаборио се у Јахацу и напао Израел. 21Тада је ГОСПОД, Бог Израелов, предао Сихона и сву његову војску Израелу у руке. Израелци су их поразили и запосели сву земљу Аморејаца који су живели у тој земљи. 22Запосели су сву земљу Аморејаца од кланца Арнона до потока Јабока, и од пустиње до реке Јордан.
23»‚Сада, дакле, када је ГОСПОД, Бог Израелов, истерао Аморејце испред свога народа Израела, ти би да истераш нас? 24Зар ти не поседујеш оно што ти даје твој бог Кемош? Тако ћемо и ми поседовати оно што нам је дао ГОСПОД, наш Бог. 25Зар си ти бољи од Валака сина Ципоровог, цара Моава? Да ли се он некад спорио с Израелом или га напао? 26Већ три стотине година Израел живи у Хешбону и Ароеру и њиховим насељима и у свим градовима дуж Арнона. Зашто их за то време нисте повратили? 27Ја теби нисам ништа скривио, него ти мени чиниш неправду нападајући ме. Нека ГОСПОД, Судија, данас пресуди између Израелаца и Амонаца.‘«
28Али амонски цар није марио за поруку коју му је Јефтај послао.
Јефтајев завет
29Тада Дух ГОСПОДЊИ сиђе на Јефтаја. Јефтај прође кроз Гилад и Манасију и кроз Мицпу Гиладску, па из ње крену на Амонце.
30Јефтај се заветова ГОСПОДУ рекавши: »Ако предаш Амонце у моје руке, 31што год ми на врата моје куће изађе у сусрет када се као победник будем враћао од Амонаца, биће ГОСПОДЊЕ, и ја ћу то принети као жртву паљеницу.«
32Тако Јефтај оде да нападне Амонце, и ГОСПОД их предаде у његове руке. 33Он до ногу порази двадесет градова од Ароера до околине Минита, све до Авел-Керамима. Тако Израелци потукоше Амонце.
34Када је Јефтај дошао кући у Мицпу, а оно – његова кћи му изађе у сусрет, играјући уз звуке даира! Она му је била једино дете. Осим ње Јефтај није имао синова и кћери. 35Угледавши је, он раздре своју одећу и рече: »Авај, кћери моја! На колена си ме бацила! Велик јад си ми донела. Дао сам обећање ГОСПОДУ и не могу да га прекршим.«
36»Оче мој«, одговори му она, »дао си обећање ГОСПОДУ и зато са мном уради оно што си обећао, пошто те је ГОСПОД осветио на твојим непријатељима Амонцима.« 37Онда још рече оцу: »Само ово учини за мене: пусти ме да два месеца лутам планинама и са својим другарицама оплакујем своје девичанство.«
38»Иди«, рече јој он и пусти је на два месеца.
Тако она оде са другарицама у планине, где је оплакивала своје девичанство. 39После два месеца она се врати своме оцу и он учини с њом како се заветовао. А она никад није спавала с мушкарцем. Отуда потиче израелски обичај 40да младе Израелке сваке године одлазе на четири дана да оплакују кћер Јефтаја Гилађанина.
Trenutno izabrano:
Судије 11: SB-ERV
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Bible League International