Судије 11
11
Судија Јефтај. Јефтај преговара са Израиљцима
1Јефтај из Галада био је велики јунак. Он је био син блуднице која га је добила са Галадом. 2Међутим, Галаду и његова жена роди синове, па кад одрастоше синови те жене отераше Јефтаја говорећи му: „Не можеш да добијеш наследство у дому оца нашег јер си ти син друге жене.” 3Тада побеже Јефтај од браће своје и настани се у земљи Тову. Јефтају приђоше бескућници и пођоше с њим да пљачкају.
4После неког времена заратише синови Амонови против Израиља. 5Пошто су синови Амонови напали Израиљ, отидоше старешине галадске у земљу Тов да доведу Јефтаја. 6Они рекоше Јефтају: „Дођи и буди нам вођа, да ратујемо против синова Амонових.” 7Јефтај одговори старешинама галадским: „Зар ме нисте ви мрзели и отерали из дома оца мога? Зашто сада долазите к мени када сте у невољи?” 8Старешине галадске рекоше Јефтају: „Зато сад и дођосмо к теби. Пођи с нама, започни рат против синова Амонових, па ћеш бити владар свима који живе у Галаду.” 9Јефтај упита старешине галадске: „Ако ме поведете да ратујем против синова Амонових и ако ми их Господ преда, да ли ћу вам бити поглавар?” 10Старешине галадске рекоше Јефтају: „Господ нека нам буде сведок и нека нас он казни ако не учинимо онако како си казао.” 11Тада отиде Јефтај са старешинама галадским. Народ га постави себи за поглавара и вођу. Онда Јефтај пред Господом у Миспи понови све шта је рекао.
Јефтај преговора са Амонцима
12Потом Јефтај посла преговараче цару синова Амонових и поручи му: „Шта имаш против мене да долазиш да ратујеш против моје земље?” 13Цар синова Амонових одговори Јефтајевим посланицима: „Када је Израиљ долазио из Египта, узео је моју земљу од Арнона до Јавока и до Јордана. Сада ми је мирно врати.” 14Јефтај поново посла преговараче цару синова Амонових 15и поручи му: „Овако говори Јефтај: Није Израиљ узео земљу моавску ни земљу синова Амонових. 16Када је Израиљ изашао из Египта, прешао је пустињу уз Црвено море и дошао до Кадиса. 17Тада је послао Израиљ преговараче цару едомском и рекао му: ‘Дозволи да прођем кроз твоју земљу.’ Међутим, цар едомски не послуша. Посла преговараче цару моавском, али ни он не пристаде. Тако остаде Израиљ у Кадису.
18Потом се запути преко пустиње, обиђе земљу едомску и земљу моавску и дође источно од земље моавске. Распореди се са оне стране Арнона. Није прелазио моавску границу јер је Арнон граница моавска. 19Затим Израиљ посла преговараче Сиону, цару аморејском и есевонском. Израиљ му рече: ‘Дозволи нам да прођемо кроз твоју земљу до свог места.’ 20Међутим, Сион не поверова Израиљу да ће само проћи преко границе његове. Сион скупи сав свој народ, намести се у Јаси и сукоби се са Израиљем. 21Тада Господ, Бог Израиљев, предаде у руке Израиљу Сиона и сав народ његов. Поби их Израиљ и запоседе сву земљу Амореја који су живели у тој области. 22Задобише сву земљу аморејску, од Арнона до Јавока и од пустиње до Јордана. 23И сад кад је Господ, Бог Израиљев, протерао Аморејце испред народа свога Израиља, хоћеш ли ти да земља њихова буде твоја? 24Зар није твоје оно што је Хемос, бог твој, запосео? Тако и она земља коју је Господ, Бог наш, испразнио пред нама, наша је. 25И сада, зар си ти бољи од Валака, сина Сефоровог, цара моавског? Да ли се он спорио са Израиљем или ратовао против њега? 26Израиљ живи у Есевону и у селима његовим, у Ароиру и селима његовим и по свим градовима уз Арнон три стотине година. Зашто их тада нисте узели? 27Ја ти ништа нисам скривио него ти мени чиниш криво кад ратујеш против мене. Нека Господ, судија, данас пресуди између синова Израиљевих и синова Амонових.” 28Међутим, цар синова Амонових не прихвати речи које му поручи Јефтај.
Завет Јефтајев и његова победа
29Тада сиђе на Јефтаја дух Господњи. Он прође кроз Галад и кроз Манасију, прође Миспу галадску и дође до синова Амонових. 30Јефтај се заветова Господу рекавши: „Ако ми предаш у руке синове Амонове, 31шта год прво изађе кроз врата моје куће кад се будем враћао као победник над синовима Амоновим биће Господње, принећу као жртву паљеницу.” 32Тако пође Јефтај на синове Амонове, нападе их и Господ му их предаде у руке. 33Јефтај их је тукао од Ароира до Минита, у двадесет градова, до Авел Керамима. То им је био веома велики пораз, тако да су синови Израиљеви покорили синове Амонове.
34Кад се Јефтај враћао кући својој у Миспу, гле, ћерка његова изађе му у сусрет са бубњевима и свиралама. Она му је била једино дете. Осим ње, није имао ни сина ни ћерку. 35Кад је угледа, раздера одећу своју и повика: „Јао, кћери моја, како ме уцвели?! Како ме унесрећи?! Заветовао сам се Господу и не могу то порећи:” 36Она му рече: „Оче мој, кад си се заветовао Господу, испуни на мени што си устима обећао, јер ти је Господ дао да се осветиш непријатељима својим, синовима Амоновим.” 37Још рече оцу своме: „Учини ми и дај ми два месеца. Ишла бих с пријатељицама по горама и оплакивала девојаштво своје.” 38Он јој рече: „Иди”, и пусти је на два месеца. Она отиде с пријатељицама својим и оплакиваше девојаштво своје по горама. 39Кад прођоше два месеца, она се врати оцу своме и он испуни над њом завет који је положио. Она није никад познала човека. Од тада је у Израиљу обичај 40да сваке године излазе кћери Израиљеве и оплакују Јефтајеву ћерку из Галада четири дана у години.
Trenutno izabrano:
Судије 11: SNP_CNZ
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Copyright © Biblijsko društvo Srbije