Jakovljeva 1:2-15
Jakovljeva 1:2-15 Novi srpski prevod (NSPL)
Braćo moja, smatrajte za čistu radost kad god vas zadese svakojaka iskušenja, znajući da kušanje vaše vere izgrađuje istrajnost. Istrajnost, pak, neka se pokaže savršenom, da biste vi bili savršeni i potpuni i bez ikakvog nedostatka. Ako kome od vas nedostaje mudrosti, neka traži od Boga koji svima daje velikodušno i bez prekora, i on će mu je dati. Samo neka traži sa verom, bez ikakve sumnje, jer onaj koji sumnja sličan je morskom talasu koji vetar podiže i valja. Takav čovek neka i ne pomišlja da će što primiti od Gospoda, jer je kolebljiv, te stoga nepostojan u svim svojim postupcima. Siromašni brat neka se hvali svojom uzvišenošću, a onaj koji je bogat – svojom poniznošću, jer će svenuti kao cvet u travi. Jer, kad sunce grane sa žegom, trava se suši, a cvet u njoj vene, te mu lepota propada. Tako će i bogati proći sa svojim poslovima. Blažen je čovek koji istrajno odoleva iskušenjima, jer će, budući prekaljen, primiti venac života koji je Bog obećao onima koji ga vole. Kada je neko izložen iskušenju, neka ne kaže: „Bog me iskušava“, jer Bog se ne može iskušavati zlom, niti on sam koga iskušava. Svako, naime, podleže iskušenju tako što ga njegova vlastita zla želja odvlači i mami. Zla želja, zatim, budući začeta, rađa greh, a učinjeni greh rađa smrt.
Jakovljeva 1:2-15 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Сматрајте за чисту радост, браћо моја, кад паднете у различите напасти, знајући да кушање ваше вере гради стрпљивост. А стрпљивост нека има савршено дело, да будете савршени и потпуни, без икаква недостатка. Ако неком од вас недостаје мудрости, нека иште од Бога, који свима просто даје и не кори, и даће му се. Само нека иште с вером не сумњајући ништа. Јер који сумња, сличан је морском валу који ветар подиже и тера. Тај човек, наиме, нека не мисли да ће добити што од Господа кад је човек подељене душе непостојан на свим својим путевима. Нека се сиромашни брат хвали својим узвишеношћу, а богати својим понижењем, јер ће проћи као цвет траве. Јер сунце грану са жегом и осуши траву, те отпаде њен цвет и пропаде лепота њеног изгледа. Тако ће и богаташ увенути на својим путевима. Блажен је човек који истрајно подноси искушење, јер ће – кад постане прекаљен – примити венац живота, који је Господ обећао онима који га љубе. Ниједан, кад трпи искушење, да не говори: „Бог ме куша.” Јер Бог се не да злим кушати, и сам никога не искушава. Него свако подлеже искушењу на тај начин што га његова сопствена пожуда вуче и мами; тада пожуда зачне и рађа грех, а учињени грех рађа смрт.
Jakovljeva 1:2-15 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Сматрајте чистом радошћу, браћо моја, кад год се суочите с разним искушењима, знајући да провера ваше вере развија истрајност. А истрајност нека доврши дело, да будете савршени и потпуни, без икаквог недостатка. Ако неком од вас недостаје мудрости, нека је замоли од Бога, који сваком радо даје и никог не прекорева, и биће му дато. Али нека тражи с вером, нимало не сумњајући. Јер, онај ко сумња сличан је морском таласу који ветар подиже и носи. Нека такав човек не мисли да ће било шта добити од Господа – човек подељене душе и непостојан у свему што чини. Нека се сиромашни брат хвали својом узвишеношћу, а богати својом униженошћу, пошто ће нестати као пољски цвет. Јер, сунце изађе, настане жега и осуши биљку; цвет јој отпадне, па пропадне сва њена лепота. Тако ће и богаташ свенути идући за својим пословима. Благо човеку који стрпљиво подноси искушење. Јер, када постане прекаљен, примиће венац живота, који је Бог обећао онима који га воле. Нико, када се суочи с искушењем, не треба да каже: »Бог ме искушава«, јер Бог се не може искушавати злом нити сâм некога искушава. Него, свакога искушава његова сопствена пожуда, која га вуче и мами. Онда пожуда зачне и рађа грех, а грех, учињен, рађа смрт.
Jakovljeva 1:2-15 Нови српски превод (NSP)
Браћо моја, сматрајте за чисту радост кад год вас задесе свакојака искушења, знајући да кушање ваше вере изграђује истрајност. Истрајност, пак, нека се покаже савршеном, да бисте ви били савршени и потпуни и без икаквог недостатка. Ако коме од вас недостаје мудрости, нека тражи од Бога који свима даје великодушно и без прекора, и он ће му је дати. Само нека тражи са вером, без икакве сумње, јер онај који сумња сличан је морском таласу који ветар подиже и ваља. Такав човек нека и не помишља да ће што примити од Господа, јер је колебљив, те стога непостојан у свим својим поступцима. Сиромашни брат нека се хвали својом узвишеношћу, а онај који је богат – својом понизношћу, јер ће свенути као цвет у трави. Јер, кад сунце гране са жегом, трава се суши, а цвет у њој вене, те му лепота пропада. Тако ће и богати проћи са својим пословима. Блажен је човек који истрајно одолева искушењима, јер ће, будући прекаљен, примити венац живота који је Бог обећао онима који га воле. Када је неко изложен искушењу, нека не каже: „Бог ме искушава“, јер Бог се не може искушавати злом, нити он сам кога искушава. Свако, наиме, подлеже искушењу тако што га његова властита зла жеља одвлачи и мами. Зла жеља, затим, будући зачета, рађа грех, а учињени грех рађа смрт.
Jakovljeva 1:2-15 Sveta Biblija (SRP1865)
Svaku radost imajte, braæo moja, kad padate u razliène napasti, Znajuæi da kušanje vaše vjere gradi trpljenje; A trpljenje neka djelo dovršuje, da budete savršeni i cijeli bez ikake mane. Ako li kome od vas nedostaje premudrosti, neka ište u Boga koji daje svakome bez razlike i ne kori nikoga, i daæe mu se; Ali neka ište s vjerom, ne sumnjajuæi ništa; jer koji se sumnja on je kao morski valovi, koje vjetrovi podižu i razmeæu. Jer takovi èovjek neka ne misli da æe primiti što od Boga. Koji dvoumi nepostojan je u svima putovima svojijem. A poniženi brat neka se hvali visinom svojom; A bogati svojom poniznošæu; jer æe proæi kao cvijet travni. Jer sunce ogrija s vruæinom, i osuši travu, i cvijet njezin otpade, i krasota lica njezina pogibe; tako æe i bogati u hoðenju svojemu uvenuti. Blago èovjeku koji pretrpi napast; jer kad bude kušan primiæe vijenac života, koji Bog obreèe onima koji ga ljube. Nijedan kad se kuša da ne govori: Bog me kuša; jer se Bog ne može zlom iskušati, i on ne kuša nikoga; Nego svakoga kuša njegova slast, koja ga vuèe i mami. Tada zatrudnjevši slast raða grijeh; a grijeh uèinjen raða smrt.