YouVersion logo
Dugme za pretraživanje

Јаковљева 1

1
Увод
1Јаков, служитељ Бога и Господа Исуса Христа, поздравља дванаест племена у расејању.
О искушењима
2Сматрајте за чисту радост, браћо моја, кад паднете у различите напасти, 3знајући да кушање ваше вере гради стрпљивост. 4А стрпљивост нека има савршено дело, да будете савршени и потпуни, без икаква недостатка.
5Ако неком од вас недостаје мудрости, нека иште од Бога, који свима просто даје и не кори, и даће му се. 6Само нека иште с вером не сумњајући ништа. Јер који сумња, сличан је морском валу који ветар подиже и тера. 7Тај човек, наиме, нека не мисли да ће добити што од Господа 8кад је човек подељене душе непостојан на свим својим путевима. 9Нека се сиромашни брат хвали својим узвишеношћу, 10а богати својим понижењем, јер ће проћи као цвет траве. 11Јер сунце грану са жегом и осуши траву, те отпаде њен цвет и пропаде лепота њеног изгледа. Тако ће и богаташ увенути на својим путевима.
12Блажен је човек који истрајно подноси искушење, јер ће – кад постане прекаљен – примити венац живота, који је Господ обећао онима који га љубе. 13Ниједан, кад трпи искушење, да не говори: „Бог ме куша.” Јер Бог се не да злим кушати, и сам никога не искушава. 14Него свако подлеже искушењу на тај начин што га његова сопствена пожуда вуче и мами; 15тада пожуда зачне и рађа грех, а учињени грех рађа смрт.
16Не варајте се, драга браћо моја. 17Сваки добар дан и сваки савршен поклон долази одозго, од Оца светлости, код кога нема измене нити сенке од промене. 18По својој вољи он нас је родио истинитом речју да будемо нека првина од његових створења.
О живој вери
19Знајте ово, драга моја браћо. Сваки човек нека буде брз чути, спор говорити, спор на гнев; 20јер човечји гнев не ствара праведност пред Богом. 21Зато одбаците сваку нечистоту и остатак злоће и с кротошћу примите усађену реч, која је кадра спасти ваше душе. 22Него будите извршиоци речи, а не само слушачи – који сами себе варају. 23Јер ако ко само слуша реч, а не извршава је, тај је сличан човеку који посматра своје природно лице у огледалу; 24погледао се, наиме, па отишао, и одмах је заборавио какав је био. 25А ко загледа у савршен закон истине и у њему остане, не буде заборавни слушач, него извршилац дела, тај ће бити блажен у свом делу.
26Ако ко мисли да је побожан, а не зауздава свој језик, него вара своје срце, његова побожност ништа не вреди. 27Ово је чиста и неокаљана побожност пред Богом и Оцем: обилазити сиромашне и удовице у њиховим невољама и себе држати неопогањеног од свега.

Istaknuto

Podijeli

Kopiraj

None

Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi