Knjiga proroka Isaije 49:1-26
Knjiga proroka Isaije 49:1-26 Novi srpski prevod (NSPL)
Čujte mene, ostrva! Poslušajte me, narodi daleki! Gospod me je pozvao čim sam se rodio, moje ime je spomenuo od utrobe materine, i načinio je usta moja kao oštar mač, senom svoje ruke on me je zaklonio, u glatku me strelu pretvorio, u tobolcu svome on me je sakrio. Rekao mi je: ’Izrailju, ti si moj sluga, u kom ću postati ponosan.’ A ja sam rekao: ’Uzalud sam se mučio za opustošenost, i isprazno upinjao snagu svoju. Ipak, pravda je moja kod Gospoda, i učinak moj kod Boga mojega.’ I sad govori Gospod koji me je pre rođenja slugom svojim načinio, da mu Jakova povratim i da mu se Izrailj sabere. I proslaviću se u očima Gospodnjim, i Bog moj će biti snaga moja. I reče: ’Nevažno je da mi budeš sluga, da podignem pleme Jakovljevo, i da vratiš ostatke Izrailjeve, nego ću te odrediti da budeš svetlost pucima, da budeš spasenje moje do kraja zemlje.’“ Govori Gospod, Otkupitelj Izrailjev, Svetitelj njegov, onom kome preziru dušu, na koga se gadi puk, sluzi nasilnicima: „Videće carevi i ustaće glavari, i klanjaće ti se zbog Gospoda koji je veran, Svetitelja Izrailjeva koji te je izabrao.“ Govori Gospod: „U vreme povoljno sam te uslišio, i u dan spasenja sam ti pomogao, i sazdao sam te i postavio te za savez s narodom, za podizanje zemlje, za ubaštinjenje razorenih baština, za reč utamničenima: ’Izađite!’, i onima koji su u tami: ’Pokažite se!’ Na putevima će se napasati, i po svim visoravnima biće paša njihova. Neće biti ni gladni ni žedni, i neće ih mučiti ni suša ni sunce, jer će ih voditi onaj koji im se smilovao, i dovešće ih na izvore vodene. I pretvoriće sve gore moje u put, i uzdići će moje drumove. Evo, neki dolaze iz daleka, i, gle, neki sa severa i sa zapada, a neki iz zemlje Sinim.“ Kličite, nebesa, i veseli se, zemljo! Podvikujte, planine, razdragano! Zato što Gospod teši narod svoj, i smilovaće se na nevoljnike svoje. A Sion reče: „Napustio me Gospod“ i „Gospodar me je zaboravio.“ „Može li žena zaboraviti svoje odojče, da se ne smiluje na sina utrobe svoje? Ako bi neka i zaboravila, ja pak tebe zaboraviti neću. Evo, na oba dlana sam te urezao, zidovi tvoji preda mnom su svagda. Graditelji tvoji žure, rušitelji tvoji i pustošnici tvoji od tebe odlaze. Osvrni se i pogledaj oko sebe, svi se oni sabiraju, k tebi dolaze. Života mi moga – govori Gospod – svima ćeš se njima kao haljinom odenuti, i kao nevesta njima ukrasiti. Ruševine svoje i razvaline svoje, i zemlju poharanu svoju sad podešavaš za stanovanje, i zato će se udaljiti koji te zatiru. Ponovo će ti govoriti na uši sinovi kojih si bila lišena: ’Tesno mi je mesto; pomeri se i nastaniću se.’ I govorićeš u srcu svome: ’Ko mi je ovo rodio? A ja sam bila bez dece i ploda, prognana i odbačena, a ove, ko je odgajio? Eto, ja sam ostala sama; ovi, otkuda su oni?’“ Govori Gospodar Gospod: „Evo, rukom svojom mašem pucima i zastavu svoju podižem narodima. Pa ću vratiti sinove tvoje na grudi, i doneću ćerke na plećima. I carevi će o tebi brinuti, i kneginje njihove biće tvoje dojkinje. Klanjaće ti se do zemlje i prašinu s nogu tvojih lizaće. I znaćeš da sam ja Gospod. Neće se postideti koji se uzdaju u mene.“ Može li se junaku plen zapleniti, ili da zarobljenik pobegne od užasnika? Ipak, govori Gospod: „Junaku će biti zaplenjen zarobljenik i plen će pobeći od užasnika, a sa onima koji se s tobom spore sporiću se ja, i tvoje sinove izbaviću ja. A tlačitelje tvoje nateraću da jedu meso svoje, i kao mladim vinom opijaće se krvlju svojom. I znaće telo svako da sam ja, Gospod, Spasitelj tvoj, i da je Silni Jakovljev Otkupitelj tvoj.“
Knjiga proroka Isaije 49:1-26 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Чујте ме, острва, послушајте, народи далеки! Господ ме позва од мајчиног крила, помену име моје у утроби мајке моје. Он начини мач оштар од уста мојих, склони ме у сенку руке своје. Учини ме стрелом оштром и сакри ме у тобоцу свом. Тада ми он рече: „Ти си слуга мој, Израиљу, у којем ћу се прославити!” Ја тада одговорих: „Узалуд сам се мучио, ни за шта сам снагу потрошио.” Ипак је просуђивање моје у Господу и у Богу мојем награда моја. А сад говори Господ, који ме је од крила мајчиног учинио слугом својим да му доведем назад Јакова, и да се сабере Израиљ. Прославих се у очима Господњим, јер је Бог мој снага моја. Он ми рече: „Недовољно је да ми будеш слуга да би довео племена Јаковљева и да сабереш остатак Израиљев. Учинићу да будеш светлост варварима, да будеш спасење моје до крајева замље.” Овако говори Господ, избавитељ Израиљев, Светац његов, оном којег презиру и којег се гаде варвари, слуги силника: „Цареви ће видети и устаће, поклониће се кнезови због Господа који је веран, због Свеца Израиљевог који те је изабрао.” Овако говори Господ: „Услишио сам те у време милости и помогао ти у дан спасења. Саздао сам те да будеш савез народу, да земљу подигнеш и поделиш земљу опустелу, да кажеш сужњима: ‘Изађите!’, а онима у тами: ‘Појавите се!’ Они ће на путу падати, али ће храну налазити по свим бреговима високим. Неће бити гладни ни жедни, неће их мучити времена ни сунце, јер ће их водити онај који их пази и који ће их водити до извора воде. Све горе своје претворио сам у пут, и узвисићу све стазе своје. Гле, доћи ће они издалека, гле, и они са севера и са запада, и они из области Асуана. Кличите, небеса, радуј се, земљо, узвикујте, брегови, весело, јер Господ теши народ свој и смиловао се невољним. Сион рече: ‘Господ ме напусти и Господ ме заборави.’ Може ли жена да заборави пород свој, да се не смилује на чедо утробе своје? Кад би га и заборавила, ја нећу заборавити тебе. Гле, на дланове сам те урезао, преда мном су стално зидови твоји. Журе синови твоји, а рушитељи твоји и разарачи твоји од тебе одлазе. Управи очи своје и гледај: сви се скупљају и теби прилазе. ‘Тако ја био жив’, говори Господ, ‘свима њима заоденућеш се као накитом и њима ћеш се као невеста украсити!’” Рушевине твоје, развалине твоје и похарана земља твоја биће тесна житељима твојим кад се удаље рушитељи твоји. Тада ће говорити синови твоји којих си лишена била: „Тесно ми је место ово, помери се да могу да се настаним!” Тада ћеш се запитати у срцу свом: „Ко ми је ове родио? Била сам бездетна и неплодна, прогнана и одбачена! Ко је њих отхранио? Кад сам сама била, где су они били?” Овако говори Господ Господ: „Ево, на варваре подижем руку своју, на народе управљам заставе своје. Вратиће ти у наручје синове твоје и носиће на плећима кћери твоје. Цареви ће бити хранитељи твоји и кнегиње дојкиње твоје. Клањаће ти се лицем до земље и лизаће прах с ногу твојих. Увидећеш да сам ја Господ и да се неће посрамити они који се у мене уздају.” Отима ли се јунаку плен? Узима ли се роб победнику? Овако говори Господ: „Биће одузет плен јунаку, побећи ће роб победнику! Борићу се против оних који те нападају и избавићу синове твоје. Дајем мучитељима твојим да сопствено тело једу и да се опију крвљу својом као вином новим. Тада ће свако тело увидети да сам ја Господ, спаситељ твој, избавитељ твој, Силни Јаковљев.”
Knjiga proroka Isaije 49:1-26 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Слушајте ме, острва, чујте ово, далеки народи: Из мајчине утробе ГОСПОД ме позвао, док сам још био у њој, име ми је помињао. Уста ми је направио као оштар мач, у сенци своје руке ме сакрио; учинио ме углачаном стрелом и сакрио у свом тоболцу. Рекао ми је: »Ти си мој слуга, Израеле, на ком ћу показати своју Славу.« Али ја рекох: »Узалуд сам се трудио, снагу низашта, улудо истрошио. Ипак, код ГОСПОДА је оно што ми припада и код мога Бога је моја награда.« А сада каже ГОСПОД – он који ме је у мајчиној утроби обликовао да му будем слуга, да му вратим Јакова, да му саберем Израела јер сам стекао част пред ГОСПОДОМ и мој Бог ми је снага – он каже: »Премало је за тебе да ми будеш само слуга који ће Јаковљева племена довести назад и вратити преживеле Израелове: Учинићу те светлошћу за незнабошце, да моје спасење пронесеш до крајева земље.« Овако каже ГОСПОД, Откупитељ и Светац Израелов, ономе кога народ презире и гнуша га се, слузи владарâ: »Видеће те цареви, и устати, и поглавари, и поклонити се због ГОСПОДА, који је веран, Свеца Израеловог, који те изабрао.« Овако каже ГОСПОД: »У часу повољном услишићу те и помоћи ти на дан спасења. Чуваћу те и поставити те да будеш Савез народу, да обновиш земљу и поново доделиш опустошена наследства, да сужњима кажеш: ‚Изађите‘ и онима у тами: ‚Покажите се.‘« Они ће пáсти дуж путева и налазити пашу на свим голетима. Неће их морити ни глад ни жеђ, нити ће им наудити пустињска жега и сунце. Водиће их Онај који им се смиловао, проводити их крај изворâ водâ. Све своје планине претворићу у путеве и моји друмови ће се повисити. Ево, доћи ће издалека – неки са севера, неки са запада, неки из земље Асуан. Кличите, небеса! Радуј се, земљо! Запевајте, планине! Јер, ГОСПОД теши свој народ и смиловаће се својим напаћенима. Али Сион рече: »ГОСПОД ме оставио, Господ ме заборавио.« »Може ли жена да заборави своје одојче, да се не сажали на дете које је родила? Па кад би и заборавила, ја тебе нећу заборавити. Ево, у своје дланове сам те урезао, твоје зидине стално су ми пред очима. Синови ти се журно враћају, а одлазе они који су те пустошили. Дигни поглед и погледај уоколо: сви се окупљају и долазе к теби. Тако ми живота«, говори ГОСПОД, »све ћеш их на себи носити као накит; ставити их на себе као невеста. Иако си разорена и опустошена и твоја земља огољена, сада ћеш бити претесна за своје житеље, а они који су те прождирали биће далеко. Деца која су се родила након оне коју си изгубила једног дана ће на твоје уши рећи: ‚Ово место нам је претесно; направи нам места, да имамо где да живимо.‘ Тада ћеш помислити: ‚Ко ми је родио све ове? Изгубила сам децу и била јалова, изгнана и одбачена – ко је ове одгајио? Била сам остала потпуно сама – одакле сад дођоше ови?‘« Овако каже Господ ГОСПОД: »Ево, даћу руком знак незнабошцима, подићи своју заставу народима, и они ће ти у наручју донети твоје синове, а твоје кћери носити на раменима. Цареви ће ти бити старатељи, а њихове царице дојкиње. Клањаће ти се лицем до земље и лизати ти прашину с ногу. Тада ћеш знати да сам ја ГОСПОД. Они који се уздају у мене, неће се разочарати.« Може ли се плен отети од ратника? Или, могу ли се сужњи избавити од окрутнога? Али овако каже ГОСПОД: »Да, сужњи ће бити отети од ратника и плен повраћен од окрутнога. Ја ћу се борити против оних који се боре против тебе, и спашћу ти децу. Натераћу твоје тлачитеље да једу своје месо; својом крвљу ће се опити као вином. Тада ће сви људи знати да сам ја, ГОСПОД, твој Спаситељ, твој Откупитељ, Силни Јаковљев.«
Knjiga proroka Isaije 49:1-26 Novi srpski prevod (NSPL)
Čujte mene, ostrva! Poslušajte me, narodi daleki! Gospod me je pozvao čim sam se rodio, moje ime je spomenuo od utrobe materine, i načinio je usta moja kao oštar mač, senom svoje ruke on me je zaklonio, u glatku me strelu pretvorio, u tobolcu svome on me je sakrio. Rekao mi je: ’Izrailju, ti si moj sluga, u kom ću postati ponosan.’ A ja sam rekao: ’Uzalud sam se mučio za opustošenost, i isprazno upinjao snagu svoju. Ipak, pravda je moja kod Gospoda, i učinak moj kod Boga mojega.’ I sad govori Gospod koji me je pre rođenja slugom svojim načinio, da mu Jakova povratim i da mu se Izrailj sabere. I proslaviću se u očima Gospodnjim, i Bog moj će biti snaga moja. I reče: ’Nevažno je da mi budeš sluga, da podignem pleme Jakovljevo, i da vratiš ostatke Izrailjeve, nego ću te odrediti da budeš svetlost pucima, da budeš spasenje moje do kraja zemlje.’“ Govori Gospod, Otkupitelj Izrailjev, Svetitelj njegov, onom kome preziru dušu, na koga se gadi puk, sluzi nasilnicima: „Videće carevi i ustaće glavari, i klanjaće ti se zbog Gospoda koji je veran, Svetitelja Izrailjeva koji te je izabrao.“ Govori Gospod: „U vreme povoljno sam te uslišio, i u dan spasenja sam ti pomogao, i sazdao sam te i postavio te za savez s narodom, za podizanje zemlje, za ubaštinjenje razorenih baština, za reč utamničenima: ’Izađite!’, i onima koji su u tami: ’Pokažite se!’ Na putevima će se napasati, i po svim visoravnima biće paša njihova. Neće biti ni gladni ni žedni, i neće ih mučiti ni suša ni sunce, jer će ih voditi onaj koji im se smilovao, i dovešće ih na izvore vodene. I pretvoriće sve gore moje u put, i uzdići će moje drumove. Evo, neki dolaze iz daleka, i, gle, neki sa severa i sa zapada, a neki iz zemlje Sinim.“ Kličite, nebesa, i veseli se, zemljo! Podvikujte, planine, razdragano! Zato što Gospod teši narod svoj, i smilovaće se na nevoljnike svoje. A Sion reče: „Napustio me Gospod“ i „Gospodar me je zaboravio.“ „Može li žena zaboraviti svoje odojče, da se ne smiluje na sina utrobe svoje? Ako bi neka i zaboravila, ja pak tebe zaboraviti neću. Evo, na oba dlana sam te urezao, zidovi tvoji preda mnom su svagda. Graditelji tvoji žure, rušitelji tvoji i pustošnici tvoji od tebe odlaze. Osvrni se i pogledaj oko sebe, svi se oni sabiraju, k tebi dolaze. Života mi moga – govori Gospod – svima ćeš se njima kao haljinom odenuti, i kao nevesta njima ukrasiti. Ruševine svoje i razvaline svoje, i zemlju poharanu svoju sad podešavaš za stanovanje, i zato će se udaljiti koji te zatiru. Ponovo će ti govoriti na uši sinovi kojih si bila lišena: ’Tesno mi je mesto; pomeri se i nastaniću se.’ I govorićeš u srcu svome: ’Ko mi je ovo rodio? A ja sam bila bez dece i ploda, prognana i odbačena, a ove, ko je odgajio? Eto, ja sam ostala sama; ovi, otkuda su oni?’“ Govori Gospodar Gospod: „Evo, rukom svojom mašem pucima i zastavu svoju podižem narodima. Pa ću vratiti sinove tvoje na grudi, i doneću ćerke na plećima. I carevi će o tebi brinuti, i kneginje njihove biće tvoje dojkinje. Klanjaće ti se do zemlje i prašinu s nogu tvojih lizaće. I znaćeš da sam ja Gospod. Neće se postideti koji se uzdaju u mene.“ Može li se junaku plen zapleniti, ili da zarobljenik pobegne od užasnika? Ipak, govori Gospod: „Junaku će biti zaplenjen zarobljenik i plen će pobeći od užasnika, a sa onima koji se s tobom spore sporiću se ja, i tvoje sinove izbaviću ja. A tlačitelje tvoje nateraću da jedu meso svoje, i kao mladim vinom opijaće se krvlju svojom. I znaće telo svako da sam ja, Gospod, Spasitelj tvoj, i da je Silni Jakovljev Otkupitelj tvoj.“
Knjiga proroka Isaije 49:1-26 Нови српски превод (NSP)
Чујте мене, острва! Послушајте ме, народи далеки! Господ ме је позвао чим сам се родио, моје име је споменуо од утробе материне, и начинио је уста моја као оштар мач, сеном своје руке он ме је заклонио, у глатку ме стрелу претворио, у тоболцу своме он ме је сакрио. Рекао ми је: ’Израиљу, ти си мој слуга, у ком ћу постати поносан.’ А ја сам рекао: ’Узалуд сам се мучио за опустошеност, и испразно упињао снагу своју. Ипак, правда је моја код Господа, и учинак мој код Бога мојега.’ И сад говори Господ који ме је пре рођења слугом својим начинио, да му Јакова повратим и да му се Израиљ сабере. И прославићу се у очима Господњим, и Бог мој ће бити снага моја. И рече: ’Неважно је да ми будеш слуга, да подигнем племе Јаковљево, и да вратиш остатке Израиљеве, него ћу те одредити да будеш светлост пуцима, да будеш спасење моје до краја земље.’“ Говори Господ, Откупитељ Израиљев, Светитељ његов, оном коме презиру душу, на кога се гади пук, слузи насилницима: „Видеће цареви и устаће главари, и клањаће ти се због Господа који је веран, Светитеља Израиљева који те је изабрао.“ Говори Господ: „У време повољно сам те услишио, и у дан спасења сам ти помогао, и саздао сам те и поставио те за савез с народом, за подизање земље, за убаштињење разорених баштина, за реч утамниченима: ’Изађите!’, и онима који су у тами: ’Покажите се!’ На путевима ће се напасати, и по свим висоравнима биће паша њихова. Неће бити ни гладни ни жедни, и неће их мучити ни суша ни сунце, јер ће их водити онај који им се смиловао, и довешће их на изворе водене. И претвориће све горе моје у пут, и уздићи ће моје друмове. Ево, неки долазе из далека, и, гле, неки са севера и са запада, а неки из земље Синим.“ Кличите, небеса, и весели се, земљо! Подвикујте, планине, раздрагано! Зато што Господ теши народ свој, и смиловаће се на невољнике своје. А Сион рече: „Напустио ме Господ“ и „Господар ме је заборавио.“ „Може ли жена заборавити своје одојче, да се не смилује на сина утробе своје? Ако би нека и заборавила, ја пак тебе заборавити нећу. Ево, на оба длана сам те урезао, зидови твоји преда мном су свагда. Градитељи твоји журе, рушитељи твоји и пустошници твоји од тебе одлазе. Осврни се и погледај око себе, сви се они сабирају, к теби долазе. Живота ми мога – говори Господ – свима ћеш се њима као хаљином оденути, и као невеста њима украсити. Рушевине своје и развалине своје, и земљу похарану своју сад подешаваш за становање, и зато ће се удаљити који те затиру. Поново ће ти говорити на уши синови којих си била лишена: ’Тесно ми је место; помери се и настанићу се.’ И говорићеш у срцу своме: ’Ко ми је ово родио? А ја сам била без деце и плода, прогнана и одбачена, а ове, ко је одгајио? Ето, ја сам остала сама; ови, откуда су они?’“ Говори Господар Господ: „Ево, руком својом машем пуцима и заставу своју подижем народима. Па ћу вратити синове твоје на груди, и донећу ћерке на плећима. И цареви ће о теби бринути, и кнегиње њихове биће твоје дојкиње. Клањаће ти се до земље и прашину с ногу твојих лизаће. И знаћеш да сам ја Господ. Неће се постидети који се уздају у мене.“ Може ли се јунаку плен запленити, или да заробљеник побегне од ужасника? Ипак, говори Господ: „Јунаку ће бити заплењен заробљеник и плен ће побећи од ужасника, а са онима који се с тобом споре спорићу се ја, и твоје синове избавићу ја. А тлачитеље твоје натераћу да једу месо своје, и као младим вином опијаће се крвљу својом. И знаће тело свако да сам ја, Господ, Спаситељ твој, и да је Силни Јаковљев Откупитељ твој.“
Knjiga proroka Isaije 49:1-26 Sveta Biblija (SRP1865)
Poslušajte me, ostrva, i pazite, narodi daljni. Gospod me pozva od utrobe; od utrobe matere moje pomenu ime moje. I uèinio je usta moja da su kao oštar maè, u sjenu ruke svoje sakri me; uèinio me je sjajnom strijelom, i u tulu svojem sakri me. I reèe mi: ti si sluga moj, u Izrailju æu se tobom proslaviti. A ja rekoh: uzalud se trudih, uzalud i naprazno potroših silu svoju; ali opet sud je moj u Gospoda i posao moj u Boga mojega. A sada govori Gospod, koji me je sazdao od utrobe materine da sam mu sluga, da mu dovedem natrag Jakova; ako se Izrailj i ne sabere, opet æu se proslaviti pred Gospodom, i Bog æe moj biti sila moja. I reèe mi: malo je da mi budeš sluga da se podigne pleme Jakovljevo i da se vrati ostatak Izrailjev, nego te uèinih vidjelom narodima da budeš moje spasenje do krajeva zemaljskih. Ovako veli Gospod, izbavitelj Izrailjev, svetac njegov, onome kojega preziru, na koga se gadi narod, sluzi onijeh koji gospodare: carevi æe vidjeti i ustati, i knezovi æe se pokloniti radi Gospoda, koji je vjeran, radi sveca Izrailjeva, koji te je izabrao. Ovako veli Gospod: u vrijeme milosno usliših te, i u dan spasenja pomogoh ti; i èuvaæu te i daæu te da budeš zavjet narodu da utvrdiš zemlju i naslijediš opustjelo našljedstvo; Da kažeš sužnjima: izidite; onima koji su u mraku: pokažite se. Oni æe pokraj putova pasti, i paša æe im biti po svijem visokim mjestima. Neæe biti gladni ni žedni, neæe ih biti vruæina ni sunce; jer kome ih je žao, on æe ih voditi, i pokraj izvora vodenijeh provodiæe ih. I sve gore svoje obratiæu u putove, i staze æe moje biti povišene. Gle, ovi æe iz daleka doæi, gle, i oni od sjevera i od zapada, i oni iz zemlje Sinske. Pjevajte, nebesa, i veseli se, zemljo, podvikujte, gore, veselo; jer Gospod utješi svoj narod, i na nevoljnike svoje smilova se. Ali Sion reèe: ostavi me Gospod, i zaboravi me Gospod. Može li žena zaboraviti porod svoj da se ne smiluje na èedo utrobe svoje? A da bi ga i zaboravila, ja neæu zaboraviti tebe. Gle, na dlanovima sam te izrezao; zidovi su tvoji jednako preda mnom. Pohitjeæe sinovi tvoji, a koji te raskopavaše i pustošiše, otiæi æe od tebe. Podigni oèi svoje unaokolo, i vidi: svi se oni skupljaju i idu k tebi. Tako bio ja živ, veli Gospod, svjema njima kao nakitom zaodjenuæeš se, i uresiæeš se njima kao nevjesta. Jer razvaline tvoje i pustoline i potrvena zemlja tvoja biæe tada tijesna za stanovnike kad se udalje oni koji te proždiraše. I djeca koju æeš imati, pošto si bila bez djece, reæi æe da èuješ: tijesno mi je ovo mjesto, pomakni se da se mogu nastaniti. A ti æeš reæi u srcu svom: ko mi ih rodi, jer bijah sirota i inokosna, zarobljena i prognana? i ko ih othrani? eto, ja bijah ostala sama, a gdje oni bijahu? Ovako veli Gospod Gospod: evo, podignuæu ruku svoju k narodima, i k plemenima æu podignuti zastavu svoju, i donijeæe sinove tvoje u naruèju, i kæeri tvoje na ramenima æe se nositi. I carevi æe biti hranitelji tvoji i carice njihove tvoje dojkinje, i klanjaæe ti se licem do zemlje, i prah s nogu tvojih lizaæe, i poznaæeš da sam ja Gospod, i da se neæe osramotiti oni koji mene èekaju. Hoæe li se junaku uzeti plijen i hoæe li se oteti roblje pravednomu? Jer ovako govori Gospod: i roblje junaku uzeæe se i plijen jakomu oteæe se, jer æu se ja preti s onima koji se s tobom pru, i sinove tvoje ja æu izbaviti; I koji ti krivo èine, nahraniæu ih njihovijem mesom i opiæe se svojom krvlju kao novijem vinom; i poznaæe svako tijelo da sam ja Gospod spasitelj tvoj i izbavitelj tvoj, jaki Bog Jakovljev.