Исаија 49:1-26

Слушајте ме, острва, чујте ово, далеки народи: Из мајчине утробе ГОСПОД ме позвао, док сам још био у њој, име ми је помињао. Уста ми је направио као оштар мач, у сенци своје руке ме сакрио; учинио ме углачаном стрелом и сакрио у свом тоболцу. Рекао ми је: »Ти си мој слуга, Израеле, на ком ћу показати своју Славу.« Али ја рекох: »Узалуд сам се трудио, снагу низашта, улудо истрошио. Ипак, код ГОСПОДА је оно што ми припада и код мога Бога је моја награда.« А сада каже ГОСПОД – он који ме је у мајчиној утроби обликовао да му будем слуга, да му вратим Јакова, да му саберем Израела јер сам стекао част пред ГОСПОДОМ и мој Бог ми је снага – он каже: »Премало је за тебе да ми будеш само слуга који ће Јаковљева племена довести назад и вратити преживеле Израелове: Учинићу те светлошћу за незнабошце, да моје спасење пронесеш до крајева земље.« Овако каже ГОСПОД, Откупитељ и Светац Израелов, ономе кога народ презире и гнуша га се, слузи владарâ: »Видеће те цареви, и устати, и поглавари, и поклонити се због ГОСПОДА, који је веран, Свеца Израеловог, који те изабрао.« Овако каже ГОСПОД: »У часу повољном услишићу те и помоћи ти на дан спасења. Чуваћу те и поставити те да будеш Савез народу, да обновиш земљу и поново доделиш опустошена наследства, да сужњима кажеш: ‚Изађите‘ и онима у тами: ‚Покажите се.‘« Они ће пáсти дуж путева и налазити пашу на свим голетима. Неће их морити ни глад ни жеђ, нити ће им наудити пустињска жега и сунце. Водиће их Онај који им се смиловао, проводити их крај изворâ водâ. Све своје планине претворићу у путеве и моји друмови ће се повисити. Ево, доћи ће издалека – неки са севера, неки са запада, неки из земље Асуан. Кличите, небеса! Радуј се, земљо! Запевајте, планине! Јер, ГОСПОД теши свој народ и смиловаће се својим напаћенима. Али Сион рече: »ГОСПОД ме оставио, Господ ме заборавио.« »Може ли жена да заборави своје одојче, да се не сажали на дете које је родила? Па кад би и заборавила, ја тебе нећу заборавити. Ево, у своје дланове сам те урезао, твоје зидине стално су ми пред очима. Синови ти се журно враћају, а одлазе они који су те пустошили. Дигни поглед и погледај уоколо: сви се окупљају и долазе к теби. Тако ми живота«, говори ГОСПОД, »све ћеш их на себи носити као накит; ставити их на себе као невеста. Иако си разорена и опустошена и твоја земља огољена, сада ћеш бити претесна за своје житеље, а они који су те прождирали биће далеко. Деца која су се родила након оне коју си изгубила једног дана ће на твоје уши рећи: ‚Ово место нам је претесно; направи нам места, да имамо где да живимо.‘ Тада ћеш помислити: ‚Ко ми је родио све ове? Изгубила сам децу и била јалова, изгнана и одбачена – ко је ове одгајио? Била сам остала потпуно сама – одакле сад дођоше ови?‘« Овако каже Господ ГОСПОД: »Ево, даћу руком знак незнабошцима, подићи своју заставу народима, и они ће ти у наручју донети твоје синове, а твоје кћери носити на раменима. Цареви ће ти бити старатељи, а њихове царице дојкиње. Клањаће ти се лицем до земље и лизати ти прашину с ногу. Тада ћеш знати да сам ја ГОСПОД. Они који се уздају у мене, неће се разочарати.« Може ли се плен отети од ратника? Или, могу ли се сужњи избавити од окрутнога? Али овако каже ГОСПОД: »Да, сужњи ће бити отети од ратника и плен повраћен од окрутнога. Ја ћу се борити против оних који се боре против тебе, и спашћу ти децу. Натераћу твоје тлачитеље да једу своје месо; својом крвљу ће се опити као вином. Тада ће сви људи знати да сам ја, ГОСПОД, твој Спаситељ, твој Откупитељ, Силни Јаковљев.«