Исаија 49:1-26

Чујте ме, острва, послушајте, народи далеки! Господ ме позва од мајчиног крила, помену име моје у утроби мајке моје. Он начини мач оштар од уста мојих, склони ме у сенку руке своје. Учини ме стрелом оштром и сакри ме у тобоцу свом. Тада ми он рече: „Ти си слуга мој, Израиљу, у којем ћу се прославити!” Ја тада одговорих: „Узалуд сам се мучио, ни за шта сам снагу потрошио.” Ипак је просуђивање моје у Господу и у Богу мојем награда моја. А сад говори Господ, који ме је од крила мајчиног учинио слугом својим да му доведем назад Јакова, и да се сабере Израиљ. Прославих се у очима Господњим, јер је Бог мој снага моја. Он ми рече: „Недовољно је да ми будеш слуга да би довео племена Јаковљева и да сабереш остатак Израиљев. Учинићу да будеш светлост варварима, да будеш спасење моје до крајева замље.” Овако говори Господ, избавитељ Израиљев, Светац његов, оном којег презиру и којег се гаде варвари, слуги силника: „Цареви ће видети и устаће, поклониће се кнезови због Господа који је веран, због Свеца Израиљевог који те је изабрао.” Овако говори Господ: „Услишио сам те у време милости и помогао ти у дан спасења. Саздао сам те да будеш савез народу, да земљу подигнеш и поделиш земљу опустелу, да кажеш сужњима: ‘Изађите!’, а онима у тами: ‘Појавите се!’ Они ће на путу падати, али ће храну налазити по свим бреговима високим. Неће бити гладни ни жедни, неће их мучити времена ни сунце, јер ће их водити онај који их пази и који ће их водити до извора воде. Све горе своје претворио сам у пут, и узвисићу све стазе своје. Гле, доћи ће они издалека, гле, и они са севера и са запада, и они из области Асуана. Кличите, небеса, радуј се, земљо, узвикујте, брегови, весело, јер Господ теши народ свој и смиловао се невољним. Сион рече: ‘Господ ме напусти и Господ ме заборави.’ Може ли жена да заборави пород свој, да се не смилује на чедо утробе своје? Кад би га и заборавила, ја нећу заборавити тебе. Гле, на дланове сам те урезао, преда мном су стално зидови твоји. Журе синови твоји, а рушитељи твоји и разарачи твоји од тебе одлазе. Управи очи своје и гледај: сви се скупљају и теби прилазе. ‘Тако ја био жив’, говори Господ, ‘свима њима заоденућеш се као накитом и њима ћеш се као невеста украсити!’” Рушевине твоје, развалине твоје и похарана земља твоја биће тесна житељима твојим кад се удаље рушитељи твоји. Тада ће говорити синови твоји којих си лишена била: „Тесно ми је место ово, помери се да могу да се настаним!” Тада ћеш се запитати у срцу свом: „Ко ми је ове родио? Била сам бездетна и неплодна, прогнана и одбачена! Ко је њих отхранио? Кад сам сама била, где су они били?” Овако говори Господ Господ: „Ево, на варваре подижем руку своју, на народе управљам заставе своје. Вратиће ти у наручје синове твоје и носиће на плећима кћери твоје. Цареви ће бити хранитељи твоји и кнегиње дојкиње твоје. Клањаће ти се лицем до земље и лизаће прах с ногу твојих. Увидећеш да сам ја Господ и да се неће посрамити они који се у мене уздају.” Отима ли се јунаку плен? Узима ли се роб победнику? Овако говори Господ: „Биће одузет плен јунаку, побећи ће роб победнику! Борићу се против оних који те нападају и избавићу синове твоје. Дајем мучитељима твојим да сопствено тело једу и да се опију крвљу својом као вином новим. Тада ће свако тело увидети да сам ја Господ, спаситељ твој, избавитељ твој, Силни Јаковљев.”