Knjiga proroka Isaije 33:1-24
Knjiga proroka Isaije 33:1-24 Novi srpski prevod (NSPL)
Teško tebi, razaraš, a nisi razoren, i izdajnik si, a tebe nisu izdali. Kad prestaneš da razaraš, ti ćeš biti razoren; kad završiš sa izdajništvom, tebe će izdati. Gospode, smiluj se nama, ti si naša nada. Budi njihova mišica jutrima, i naše spasenje u vreme nevolje. Narodi su pobegli pred gomilom koja tutnji, puci su se raspršili pred uzvišenošću tvojom. I vaš plen se sakuplja, sakupljaju se gusenice, kao što skakavci tumaraju, tako on optrčava oko njega. Gospod je uzvišen zato što na visini stanuje, i napunio je Sion pravom i pravednošću. I tvoja bezbedna vremena biće spaseno bogatstvo, mudrost i znanje. Njegova je riznica bogobojaznost. Gle, delije kukaju napolju, glasnici za mir zaplakaće gorko. Opusteli su drumovi, prestali su da putuju putnici. Savez je raskinuo, gradove odbacio, čoveka ne poštuje. Tuguje, klone zemlja; Livan je postiđen i vene, Saron je postao kao pustara, Vasan i Karmil su bez lišća. „Sad ću ustati – govori Gospod. Sad ću biti uzvišen. Sad ću biti podignut. Zasejali ste seno, rodićete strnjiku. Proždreće vas vaš ognjeni dah. I biće narodi kao peći za kreč, trnje posečeno u vatri će izgoreti. Vi, koji ste daleko, čujte šta sam učinio; a vi, koji ste blizu, upoznajte silu moju: strepe na Sionu grešnici, užas spopada prokletnike. ’Ko od nas će opstati pred vatrom što proždire? Ko od nas će opstati pred požarom večnim?’ Onaj koji živi pravedno i koji govori čestito, prezire zarađeno na nasilju, stresa mito sa svojih dlanova, odbija da posluša za krvoproliće, i neće da gleda da se čini zlo. Taj će stanovati na visinama, zaklon će mu biti tvrđave na stenama, hranu će dobijati redovno i voda će mu biti obezbeđena. Oči tvoje gledaće cara u lepoti njegovoj, posmatraće zemlju oblasti dalekih. Srce će tvoje razmatrati užas: ’Gde je onaj što broji? Gde je onaj što meri? Gde je onaj što kule broji?’ Nećeš videti naroda žestokog, naroda čiji se govor teško sluša, jezika stranog što ga niko ne razume.“ Pogledaj Sion, grad praznika naših. Oči će tvoje Jerusalim videti, boravište zaštićeno, šator neuzdrmani, čiji se stubići ne vade nikada, a nijedno uže njegovo neće se otkinuti. Ta onda ćemo imati dostojanstvenog Gospoda, umesto reka, rukavaca širokih sa obe strane. Neće njime prolaziti lađa na vesla, niti će prodreti zapovednički brod. Jer: naš sudija je Gospod, naš zakonodavac je Gospod, naš car je Gospod, on će nas spasti. Tvoja užad su popustila, svoje katarke ne mogu držati, niti jedra podizati – pa se deli mnogi plen od pljačke; kljasti će otimati otimačinu, i nijedan stanovnik neće reći: „Bolestan sam.“ Narodu koji boravi u njemu krivica će oproštena biti.
Knjiga proroka Isaije 33:1-24 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Тешко теби који пустошиш а ниси био пустошен, који пљачкаш а ниси био пљачкан. Кад престанеш да пустошиш, бићеш опустошен, и кад престанеш да пљачкаш, бићеш опљачкан. Господе, смилуј се на нас, у тебе се уздамо. Буди мишица наша свако јутро и спасење наше у време невоље. Народи побегоше од јаке вике, кад ти устанеш, варвари се разбеже. Покупиће се плен ваш као што се покупе гусенице, скочиће на њега као што скакавци скачу. Узвишен је Господ јер на висини борави, напуниће Сион судом и правдом. Поуздани су дани твоји, пуни су спасења, мудрости и знања, а благо је – страх Господњи. Ето, становници Јерусалима напољу вичу, горко плачу гласници мира. Путеви опустеше, путници не путују, раскину се савез, презреше се градови, човек се не цени. Земља гине у жалости, Ливан се стиди и вене. Сарон је као пустиња, Васан и Кармил оголеше. Господ говори: „Сад ћу устати, сад ћу се узвисити, сад ћу се подићи. Затруднели сте сламу, родићете стрњику, бес ваш прождреће вас као огањ. Народи ће бити у пећи кречној, као трње биће спаљени. Чујте, ви који сте далеко, шта сам учинио! Ви који сте близу, увидите моју моћ!” Уплашиће се на Сиону грешници, дрхтање ухвати зликовце: „Ко ће од нас опстати пред огњем који прождире? Ко ће од нас опстати пред пламеном вечним?” Онај ко ходи у правди и право говори, ко мрзи добитак од насиља, ко руке склања да мито не прими, ко затвара уши своје да не слуша о крвопролићу, ко затвара очи своје да зло не гледа, такав ће у висинама боравити, а градови су на стенама уточиште његово. Хлеб му неће недостајати и никада неће пресушити вода његова. Величанство цара гледаће очи твоје, гледаћеш земљу непрегледну. У страху ће се сећати срце твоје: „Где је писар? Где је надзорник? Где је онај што је куле бројао?” Нећеш више видети народ дивљи, народ који мрмља неразумљиво, чији је језик непознат. Погледај Сион, град празника наших! Видеће Јерусалим очи твоје, пребивалиште заштићено, шатор који не путује, коме се кочићи не ваде, нити му се уже откида. Тамо је Господ силни уместо река и рукаваца широких. По њима се не њишу лађе с веслима, нити ће брод поносни туда проћи. Господ је наш судија, Господ је наш господар, Господ је цар наш, он ће нас спасти. Ужад су ти попустила, не држе чврсто катарке своје, нити једра развијају. Тада ће се велик плен разграбити, хроми ће плен поделити. Нико од становника неће рећи: „Болестан сам!” Народу који ту живи грех ће се опростити.
Knjiga proroka Isaije 33:1-24 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Тешко теби, уништитељу, теби, који ниси уништен! Тешко теби, издајниче, теби кога нису издали! Када престанеш да уништаваш, ти ћеш бити уништен. Када престанеш да издајеш, тебе ће издати. Милостив нам буди, ГОСПОДЕ! Тебе ишчекујемо! Буди нам снага сваког јутра, наше спасење у време невоље. Народи побегну када загрмиш, народности се распрше када устанеш. Плен се скупља као што скакавац жање, као јато скакаваца на њега се бацају. ГОСПОД је узвишен, јер пребива на висини, Сион ће испунити правдом и праведношћу. Биће он чврст темељ у твојим временима, богата ризница мудрости, знања и спасења. Страх од ГОСПОДА благо је од њега. Ево, њихови јунаци кукају на улицама, весници мира горко плачу. Опустеше друмови, нема путника на путевима. Савезништва се раскидају, сведоци презиру, нико се не поштује. Земља тугује и копни, Либан је постиђен и вене. Шарон је као пустиња, у Башану и Кармелу лишће опада. »Сада ћу устати«, каже ГОСПОД. »Сада ћу се уздићи, сада се узвисити.« Плеву зачињете, стрњику рађате! Ваш дах је огањ који ће вас прождрети. Народи ће горети као кречни камен, запалити се као посечено трње. »Чујте шта сам учинио, ви који сте далеко и ви који сте близу; спознајте моју снагу.« Грешници на Сиону су престрављени, безбожнике хвата дрхтавица. »Ко ће од нас опстати крај ватре која прождире? Ко ће од нас опстати крај вечног огња?« Онај ко живи праведно и говори оно што је право, ко одбија изнуђен добитак, ко не пружа руку да прими мито, ко запушава уши да не слуша о крвопролићу и затвара очи да не гледа зло – тај ће живети на висовима, тврђава на литици биће му уточиште, имаће довољно хлеба и воде му неће понестати. Очи ће ти гледати цара у његовој лепоти и посматрати земљу која се простире далеко. Размишљаћеш о протеклом ужасу: »Где је сада онај који је бројао? Где је онај који је вагао? Где је онај који је пребројавао куле?« Више нећеш видети те бахате људе, људе говора неразговетног, језика чудног и неразумљивог. Погледај ка Сиону, граду наших светковина. Очи ће ти видети Јерусалим, станиште мирно, шатор који се неће померити, чији се кочићи неће ишчупати нити ће му иједан конопац пући. Тамо ће ГОСПОД, Силни, бити као место широких река и потока којим не плове галије и не пролазе моћне лађе. Конопци им висе незатегнути, па јарбол не стоји чврсто; једро није разапето. Тада ће се делити велико благо, па ће се и хроми домоћи плена. Јер, ГОСПОД је наш судија, ГОСПОД је наш законодавац, ГОСПОД је наш цар. Он ће нас спасти. Нико ко живи на Сиону неће рећи: »Болестан сам.« Биће опроштени греси његових житеља.
Knjiga proroka Isaije 33:1-24 Нови српски превод (NSP)
Тешко теби, разараш, а ниси разорен, и издајник си, а тебе нису издали. Кад престанеш да разараш, ти ћеш бити разорен; кад завршиш са издајништвом, тебе ће издати. Господе, смилуј се нама, ти си наша нада. Буди њихова мишица јутрима, и наше спасење у време невоље. Народи су побегли пред гомилом која тутњи, пуци су се распршили пред узвишеношћу твојом. И ваш плен се сакупља, сакупљају се гусенице, као што скакавци тумарају, тако он оптрчава око њега. Господ је узвишен зато што на висини станује, и напунио је Сион правом и праведношћу. И твоја безбедна времена биће спасено богатство, мудрост и знање. Његова је ризница богобојазност. Гле, делије кукају напољу, гласници за мир заплакаће горко. Опустели су друмови, престали су да путују путници. Савез је раскинуо, градове одбацио, човека не поштује. Тугује, клоне земља; Ливан је постиђен и вене, Сарон је постао као пустара, Васан и Кармил су без лишћа. „Сад ћу устати – говори Господ. Сад ћу бити узвишен. Сад ћу бити подигнут. Засејали сте сено, родићете стрњику. Прождреће вас ваш огњени дах. И биће народи као пећи за креч, трње посечено у ватри ће изгорети. Ви, који сте далеко, чујте шта сам учинио; а ви, који сте близу, упознајте силу моју: стрепе на Сиону грешници, ужас спопада проклетнике. ’Ко од нас ће опстати пред ватром што прождире? Ко од нас ће опстати пред пожаром вечним?’ Онај који живи праведно и који говори честито, презире зарађено на насиљу, стреса мито са својих дланова, одбија да послуша за крвопролиће, и неће да гледа да се чини зло. Тај ће становати на висинама, заклон ће му бити тврђаве на стенама, храну ће добијати редовно и вода ће му бити обезбеђена. Очи твоје гледаће цара у лепоти његовој, посматраће земљу области далеких. Срце ће твоје разматрати ужас: ’Где је онај што броји? Где је онај што мери? Где је онај што куле броји?’ Нећеш видети народа жестоког, народа чији се говор тешко слуша, језика страног што га нико не разуме.“ Погледај Сион, град празника наших. Очи ће твоје Јерусалим видети, боравиште заштићено, шатор неуздрмани, чији се стубићи не ваде никада, а ниједно уже његово неће се откинути. Та онда ћемо имати достојанственог Господа, уместо река, рукаваца широких са обе стране. Неће њиме пролазити лађа на весла, нити ће продрети заповеднички брод. Јер: наш судија је Господ, наш законодавац је Господ, наш цар је Господ, он ће нас спасти. Твоја ужад су попустила, своје катарке не могу држати, нити једра подизати – па се дели многи плен од пљачке; кљасти ће отимати отимачину, и ниједан становник неће рећи: „Болестан сам.“ Народу који борави у њему кривица ће опроштена бити.
Knjiga proroka Isaije 33:1-24 Sveta Biblija (SRP1865)
Teško tebi, koji pustošiš a tebe ne pustoše, i koji èiniš nevjeru a tebi se ne èini nevjera; kad prestaneš pustošiti, biæeš opustošen, kad prestaneš èiniti nevjeru, èiniæe ti se nevjera. Gospode, smiluj se na nas, tebe èekamo; budi im mišica svako jutro, i spasenje naše u nevolji. Narodi pobjegoše od jake vike, rasijaše se narodi što se ti podiže. I pokupiæe se plijen vaš kao što se kupe gusjenice, skoèiæe na nj kao što skaèu skakavci. Uzvišen je Gospod, jer nastava na visini; napuniæe Sion suda i pravde. I tvrða vremena tvojega, sila spasenja tvojega biæe mudrost i znanje; strah Gospodnji biæe blago tvoje. Eto, junaci njihovi vièu na polju, i poslanici mirni plaèu gorko: Putovi opustješe, putnici ne putuju; pokvari ugovor, odbaci gradove, ne mari za èovjeka. Zemlja tuži i èezne, Livan se stidi i vene, Saron je kao pustinja, Vasan i Karmil ogolješe. Sada æu ustati, veli Gospod, sada æu se uzvisiti, sada æu se podignuti. Zatrudnjeæete slamom, rodiæete strnjiku; gnjev vaš proždrijeæe vas kao oganj. I narodi æe biti kao peæi kreène, izgorjeæe ognjem kao trnje posjeèeno. Slušajte koji ste daleko što sam uèinio, i koji ste blizu poznajte moæ moju. Grješnici u Sionu uplašiæe se, drhat æe spopasti licemjere, i reæi æe: ko æe nas ostati kod ognja koji proždire? ko æe nas ostati kod vjeène žege? Ko hodi u pravdi i govori što je pravo; ko mrzi na dobitak od nasilja; ko otresa ruke svoje da ne primi poklona; ko zatiskuje uši svoje da ne èuje za krv, i zažima oèi svoje da ne vidi zla; On æe nastavati na visokim mjestima; gradovi na stijenama biæe mu utoèište, hljeb æe mu se davati, vode mu se neæe premicati. Oèi æe ti vidjeti cara u krasoti njegovoj, gledaæe zemlju daleku. Srce æe tvoje misliti o strahu govoreæi: gdje je pisar? gdje brojaè? gdje je onaj što pregleda kule? Neæeš vidjeti žestoka naroda, naroda koji govori iz dubina da se ne razbira, u koga je jezik mutav da se ne razumije. Pogledaj na Sion, grad praznika naših; oèi tvoje neka vide Jerusalim, mirni stan, šator, koji se neæe odnijeti, kojemu se kolje neæe nigda pomjeriti, i nijedno mu se uže neæe otkinuti. Nego æe nam ondje Gospod veliki biti mjesto rijeka i potoka širokih, po kojima neæe iæi laða s veslima, niti æe velika laða prolaziti onuda. Jer je Gospod naš sudija, Gospod je koji nam postavlja zakone, Gospod je car naš, on æe nas spasti. Oslabiše tvoja uža, ne mogu tvrdo držati katarke svoje ni razapeti jedra; tada æe se razdijeliti velik plijen, hromi æe razgrabiti plijen. I niko od stanovnika neæe reæi: bolestan sam. Narodu koji živi u njemu oprostiæe se bezakonje.