Исаија 33:1-24

Тешко теби који пустошиш а ниси био пустошен, који пљачкаш а ниси био пљачкан. Кад престанеш да пустошиш, бићеш опустошен, и кад престанеш да пљачкаш, бићеш опљачкан. Господе, смилуј се на нас, у тебе се уздамо. Буди мишица наша свако јутро и спасење наше у време невоље. Народи побегоше од јаке вике, кад ти устанеш, варвари се разбеже. Покупиће се плен ваш као што се покупе гусенице, скочиће на њега као што скакавци скачу. Узвишен је Господ јер на висини борави, напуниће Сион судом и правдом. Поуздани су дани твоји, пуни су спасења, мудрости и знања, а благо је – страх Господњи. Ето, становници Јерусалима напољу вичу, горко плачу гласници мира. Путеви опустеше, путници не путују, раскину се савез, презреше се градови, човек се не цени. Земља гине у жалости, Ливан се стиди и вене. Сарон је као пустиња, Васан и Кармил оголеше. Господ говори: „Сад ћу устати, сад ћу се узвисити, сад ћу се подићи. Затруднели сте сламу, родићете стрњику, бес ваш прождреће вас као огањ. Народи ће бити у пећи кречној, као трње биће спаљени. Чујте, ви који сте далеко, шта сам учинио! Ви који сте близу, увидите моју моћ!” Уплашиће се на Сиону грешници, дрхтање ухвати зликовце: „Ко ће од нас опстати пред огњем који прождире? Ко ће од нас опстати пред пламеном вечним?” Онај ко ходи у правди и право говори, ко мрзи добитак од насиља, ко руке склања да мито не прими, ко затвара уши своје да не слуша о крвопролићу, ко затвара очи своје да зло не гледа, такав ће у висинама боравити, а градови су на стенама уточиште његово. Хлеб му неће недостајати и никада неће пресушити вода његова. Величанство цара гледаће очи твоје, гледаћеш земљу непрегледну. У страху ће се сећати срце твоје: „Где је писар? Где је надзорник? Где је онај што је куле бројао?” Нећеш више видети народ дивљи, народ који мрмља неразумљиво, чији је језик непознат. Погледај Сион, град празника наших! Видеће Јерусалим очи твоје, пребивалиште заштићено, шатор који не путује, коме се кочићи не ваде, нити му се уже откида. Тамо је Господ силни уместо река и рукаваца широких. По њима се не њишу лађе с веслима, нити ће брод поносни туда проћи. Господ је наш судија, Господ је наш господар, Господ је цар наш, он ће нас спасти. Ужад су ти попустила, не држе чврсто катарке своје, нити једра развијају. Тада ће се велик плен разграбити, хроми ће плен поделити. Нико од становника неће рећи: „Болестан сам!” Народу који ту живи грех ће се опростити.