Jevrejima 12:18-29
Jevrejima 12:18-29 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Јер ви нисте пришли гори која се може опипати и која је заражена од ватре, ни тмини, ни помрчини, ни олуји, ни звуку трубе, ни гласу речи, за који су слушаоци молили да им се више не говори. Јер нису могли да поднесу заповест: „Ако и звер дотакне гору, биће камењем убијена.” И призор је био тако страшан да Мојсије рече: „Уплашен сам и дрхтим.” Него сте пришли Сионској гори и граду Бога живота, небеском Јерусалиму, хиљадама анђела, свечаном збору и цркви првенаца који су пописани на небесима, и Богу – судији свих, и духовима савршених праведника, и посреднику новога савеза Исусу, и крви кропљења, која говори боље него Авељева крв. Гледајте да не одбијате онога који говори. Јер ако не утекоше они што одбише онога који је пророковао на земљи, још мање ћемо утећи ми кад се уклањамо од онога који говори с небеса. Његов глас је тада потресао земљу, а сад је обећао: „Још једном потрешћу не само земљу него и небо.” А „још једном” указује на промену онога што се као створено помиче, да остане оно што се не помиче. Зато, примајући непоколебљиво царство, будимо захвални и захвалношћу служимо угодно Богу с поштовањем и страхом. Јер „Бог наш је огањ који прождире”.
Jevrejima 12:18-29 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Јер, ви нисте пришли гори која се може дотаћи и која је зажарена од огња, ни тами, ни помрчини, ни олуји, ни звуку трубе, ни гласу који је тако говорио речи да су они који су га чули молили да им више не говори, јер нису могли да поднесу заповест: »Ако и животиња дотакне гору, нека се каменује.« А призор је био толико страшан да је Мојсије рекао: »Страх ме је и дрхтим.« Него, пришли сте Сионској гори и Граду Бога живога, небеском Јерусалиму, и хиљадама анђела на радосном скупу. Пришли сте Цркви прворођених, чија су имена записана на небесима, и Богу, Судији свих, и духовима савршених праведника, и Исусу, посреднику новог савеза, и крви шкропљења, која говори боље од Авељеве. Пазите да не одбијете Онога који говори. Јер, ако нису умакли они што су одбили да слушају онога који их је упозоравао на земљи, још мање ћемо умаћи ми ако се окренемо од Онога који говори са неба. Тада је његов глас уздрмао земљу, а сада је обећао: »Уздрмаћу још једном, не само земљу него и небо.« Ово »још једном« показује да ће нестати оно што се може уздрмати, то јест оно што је створено, да остане оно што се не може уздрмати. Стога, пошто примамо Царство које се не може уздрмати, будимо захвални и служимо Богу како је њему мило, с поштовањем и страхом. Јер, »наш Бог је огањ који прождире«.
Jevrejima 12:18-29 Novi srpski prevod (NSPL)
Vi, naime, niste pristupili opipljivoj gori zažarenoj od ognja, svoj u tami, pomrčini i oluji, prilikom čega se začuo zvuk trube i glas koji je progovorio. Narod koji je taj glas čuo, molio je da im se više ne govori, jer nisu mogli da podnesu zapovest: „Ako i zver dotakne goru, biće zasuta kamenjem.“ Taj prizor je bio tako strašan da je i sam Mojsije rekao: „Uplašen sam i drhtim.“ Pristupili ste, naime, gori Sion i gradu živoga Boga, nebeskom Jerusalimu, te hiljadama anđela i svečanom zboru. Vi ste pristupili Crkvi prvenaca čija su imena zapisana na nebu, Bogu koji je sudija svih ljudi, i duhovima savršenih pravednika. Vi ste pristupili posredniku Novog saveza, Isusu, i škropljenoj krvi koja govori rečitije od Aveljeve krvi. Pazite da ne uskratite poslušnost onome koji govori! Jer ako nisu izbegli kaznu oni koji su se oglušili o onoga koji ih je opominjao na zemlji, kako ćemo izbeći kaznu mi, ako se odvratimo od onoga koji nas opominje s neba? Njegov glas je tada potresao zemlju, a sada obećava: „Još jednom ću uzdrmati ne samo zemlju, nego i nebo.“ A to „još jednom“ ukazuje na uklanjanje onoga što je uzdrmano, to jest, onoga što je stvoreno, da ostane ono što se ne može uzdrmati. I pošto primamo Carstvo koje se ne može uzdrmati, zahvaljujmo Bogu, te mu sa zahvalnošću služimo da mu ugodimo, s poštovanjem i strahom. Jer, „Bog tvoj, oganj je koji spaljuje.“
Jevrejima 12:18-29 Нови српски превод (NSP)
Ви, наиме, нисте приступили опипљивој гори зажареној од огња, свој у тами, помрчини и олуји, приликом чега се зачуо звук трубе и глас који је проговорио. Народ који је тај глас чуо, молио је да им се више не говори, јер нису могли да поднесу заповест: „Ако и звер дотакне гору, биће засута камењем.“ Тај призор је био тако страшан да је и сам Мојсије рекао: „Уплашен сам и дрхтим.“ Приступили сте, наиме, гори Сион и граду живога Бога, небеском Јерусалиму, те хиљадама анђела и свечаном збору. Ви сте приступили Цркви првенаца чија су имена записана на небу, Богу који је судија свих људи, и духовима савршених праведника. Ви сте приступили посреднику Новог савеза, Исусу, и шкропљеној крви која говори речитије од Авељеве крви. Пазите да не ускратите послушност ономе који говори! Јер ако нису избегли казну они који су се оглушили о онога који их је опомињао на земљи, како ћемо избећи казну ми, ако се одвратимо од онога који нас опомиње с неба? Његов глас је тада потресао земљу, а сада обећава: „Још једном ћу уздрмати не само земљу, него и небо.“ А то „још једном“ указује на уклањање онога што је уздрмано, то јест, онога што је створено, да остане оно што се не може уздрмати. И пошто примамо Царство које се не може уздрмати, захваљујмо Богу, те му са захвалношћу служимо да му угодимо, с поштовањем и страхом. Јер, „Бог твој, огањ је који спаљује.“
Jevrejima 12:18-29 Sveta Biblija (SRP1865)
Jer ne pristupiste ka gori koja se može opipati, i ognju razgorjelom, oblaku, i pomrèini, i oluji, I trubnom glasu, i glasu rijeèi, kojega se odrekoše oni koji èuše, da ne èuju više rijeèi; Jer ne mogahu da podnesu ono što se zapovijedaše: ako se i zvijer dotakne do gore, biæe kamenjem ubijena. I tako strašno bješe ono što se vidje da Mojsije reèe: uplašio sam se i drkæem. Nego pristupiste k Sionskoj gori, i ka gradu Boga živoga, Jerusalimu nebeskome, i mnogijem hiljadama anðela, K saboru i crkvi prvorodnijeh koji su napisani na nebesima, i Bogu, sudiji sviju, i duhovima savršenijeh pravednika, I k Isusu, posredniku zavjeta novoga, i krvi kropljenja, koja bolje govori negoli Aveljeva. Ali gledajte da se ne odreèete onoga koji govori; jer kad oni ne utekoše koji se odrekoše onoga koji prorokovaše na zemlji, akamoli mi koji se odrièemo nebeskoga, Kojega glas potrese onda zemlju, a sad obeæa govoreæi: još jednom ja æu potresti ne samo zemlju nego i nebo. A što veli: još jednom, pokazuje da æe se ukinuti ono što se pomièe, kao stvoreno, da ostane ono što se ne pomièe. Zato, primajuæi carstvo nepokolebano, da imamo blagodat kojom služimo za ugodnost Bogu, s poštovanjem i sa strahom. Jer je Bog naš oganj koji spaljuje.