Јеврејима 12
12
Христов пример. Божанско прекоревање
1Зато, дакле, и ми, кад имамо око себе толики облак сведока, одбацимо сваки терет и грех који нас лако заплиће, стрпљивошћу трчимо трку која нам предстоји, 2гледајући на Исуса, зачетника и усавршитеља вере, који је уместо радости – која је била пред њим – поднео крст презревши срамоту, и сео с десне стране Божјег престола. 3Размислите, наиме, о њему, који је од грешника поднео такво противљење против себе, да не малаксају и не клону душе ваше.
4Још се нисте до крви успротивили борећи се против греха 5и заборавили сте опомену која вам као синовима говори: „Сине мој, не презири прекоревање Господње, нити клони кад те он прекорева; 6јер кога Господ љуби, онога прекорева, а бије свакога сина кога прима.” 7Ако подносите прекоревање, Бог поступа с вама као са синовима. Јер који је то син кога отац не прекорева? 8Ако сте пак без прекоревања, у ком су сви добили део, онда сте копилад, а не синови. 9Даље, прекоревали су нас наши телесни очеви и ми смо зазирали од њих; нећемо ли се много радије потчинити оцу духова и тако поживети? 10Јер они нас прекореваху за мало дана како им се свидело, а он нас прекорева на корист – да дођемо до учешћа у његовој светости. 11Свако прекоревање, наиме, у садашње време не изгледа да је на радост, него на жалост, али касније даје миран род праведности онима који су њиме извежбани. 12Зато „исправите клонуле руке и изнемогла колена 13и поравните стазе ногама својим”, да оно што је хромо не ишчаши ногу, него да се радије излечи.
Тражи се поуздање у Божју благодат и обећање
14Тежите за миром са свима и за освећењем – без чега нико неће видети Господа, 15пазећи да ко не остане без благодати Божје и „да не узрасте какав горак корен и не узнемири вас”, и да се многи њиме не опогане, 16да не буде ко блудник или несвет као Исав, који је за једно јело продао своје првородство. 17Знате, наиме, да је он касније, кад је желео да наследи благослов, био одбијен, јер не нађе места покајању иако га је са сузама тражио.
18Јер ви нисте пришли гори која се може опипати и која је заражена од ватре, ни тмини, ни помрчини, ни олуји, 19ни звуку трубе, ни гласу речи, за који су слушаоци молили да им се више не говори. 20Јер нису могли да поднесу заповест: „Ако и звер дотакне гору, биће камењем убијена.” 21И призор је био тако страшан да Мојсије рече: „Уплашен сам и дрхтим.” 22Него сте пришли Сионској гори и граду Бога живота, небеском Јерусалиму, хиљадама анђела, свечаном збору 23и цркви првенаца који су пописани на небесима, и Богу – судији свих, и духовима савршених праведника, 24и посреднику новога савеза Исусу, и крви кропљења, која говори боље него Авељева крв.
25Гледајте да не одбијате онога који говори. Јер ако не утекоше они што одбише онога који је пророковао на земљи, још мање ћемо утећи ми кад се уклањамо од онога који говори с небеса. 26Његов глас је тада потресао земљу, а сад је обећао: „Још једном потрешћу не само земљу него и небо.” 27А „још једном” указује на промену онога што се као створено помиче, да остане оно што се не помиче. 28Зато, примајући непоколебљиво царство, будимо захвални и захвалношћу служимо угодно Богу с поштовањем и страхом. 29Јер „Бог наш је огањ који прождире”.
Trenutno izabrano:
Јеврејима 12: SNP_CNZ
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Copyright © Biblijsko društvo Srbije