Јеврејима 12:18-29

Јер ви нисте пришли гори која се може опипати и која је заражена од ватре, ни тмини, ни помрчини, ни олуји, ни звуку трубе, ни гласу речи, за који су слушаоци молили да им се више не говори. Јер нису могли да поднесу заповест: „Ако и звер дотакне гору, биће камењем убијена.” И призор је био тако страшан да Мојсије рече: „Уплашен сам и дрхтим.” Него сте пришли Сионској гори и граду Бога живота, небеском Јерусалиму, хиљадама анђела, свечаном збору и цркви првенаца који су пописани на небесима, и Богу – судији свих, и духовима савршених праведника, и посреднику новога савеза Исусу, и крви кропљења, која говори боље него Авељева крв. Гледајте да не одбијате онога који говори. Јер ако не утекоше они што одбише онога који је пророковао на земљи, још мање ћемо утећи ми кад се уклањамо од онога који говори с небеса. Његов глас је тада потресао земљу, а сад је обећао: „Још једном потрешћу не само земљу него и небо.” А „још једном” указује на промену онога што се као створено помиче, да остане оно што се не помиче. Зато, примајући непоколебљиво царство, будимо захвални и захвалношћу служимо угодно Богу с поштовањем и страхом. Јер „Бог наш је огањ који прождире”.