Jevrejima 12:1-15
Jevrejima 12:1-15 Novi srpski prevod (NSPL)
Budući da smo okruženi tolikim oblakom svedoka, odbacimo svaki teret i greh koji nas sputava, te postojano trčimo trku koja nam predstoji. Uprite pogled na Isusa, začetnika i dovršitelja naše vere! On je zbog radosti, koja mu je sledovala, prezreo sramotu i podneo patnje na krstu, te seo s desne strane Božijeg prestola. Promislite samo koliko je neprijateljstvo on podneo od strane grešnika, da vi ne budete obeshrabreni i da ne klonete. Još se niste usprotivili do krvi u borbi protiv greha. A zaboravili ste i ohrabrenje koje vam je upućeno kao deci: „Sine moj, ne uzimaj olako Gospodnji odgoj, i ne kloni kada te on kori, jer Gospod kori onog koga voli, i tuče svakog koga prihvata za sina.“ Podnesite stoga Božiji odgoj, jer Bog postupa s vama kao sa svojom decom. Kakvo je, naime, to dete koje otac ne odgaja? A ako vas ne odgaja, kao što se sva deca odgajaju, onda ste kopilad, a ne njegova deca. Dakle, ako smo poštovali svoje očeve po telu, koji su nas odgajali uz kažnjavanje, nećemo li se mnogo više pokoravati našem duhovnom Ocu da bismo živeli? Naši očevi su nas za kratko vreme odgajali kako im se svidelo, a Bog nas odgaja na dobro, da učestvujemo u njegovoj svetosti. Ipak, čini se da svaka vaspitna mera u ovom trenutku donosi više žalosti nego radosti, ali kasnije rađa plod koji donosi mir i pravednost onima koji su odgojeni na taj način. Zato uspravite klonule ruke i učvrstite klecava kolena. Poravnajte staze za svoje stope, da se slabe noge ne iščaše, već da se iscele. Nastojte da budete u miru sa svima, i radite na svome posvećenju, bez kojeg niko neće videti Gospoda. Gledajte da niko ne bude lišen Božije milosti, da ne iznikne kakav koren gorčine koji će izazvati nevolje i zaraziti mnoge.
Jevrejima 12:1-15 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Зато, дакле, и ми, кад имамо око себе толики облак сведока, одбацимо сваки терет и грех који нас лако заплиће, стрпљивошћу трчимо трку која нам предстоји, гледајући на Исуса, зачетника и усавршитеља вере, који је уместо радости – која је била пред њим – поднео крст презревши срамоту, и сео с десне стране Божјег престола. Размислите, наиме, о њему, који је од грешника поднео такво противљење против себе, да не малаксају и не клону душе ваше. Још се нисте до крви успротивили борећи се против греха и заборавили сте опомену која вам као синовима говори: „Сине мој, не презири прекоревање Господње, нити клони кад те он прекорева; јер кога Господ љуби, онога прекорева, а бије свакога сина кога прима.” Ако подносите прекоревање, Бог поступа с вама као са синовима. Јер који је то син кога отац не прекорева? Ако сте пак без прекоревања, у ком су сви добили део, онда сте копилад, а не синови. Даље, прекоревали су нас наши телесни очеви и ми смо зазирали од њих; нећемо ли се много радије потчинити оцу духова и тако поживети? Јер они нас прекореваху за мало дана како им се свидело, а он нас прекорева на корист – да дођемо до учешћа у његовој светости. Свако прекоревање, наиме, у садашње време не изгледа да је на радост, него на жалост, али касније даје миран род праведности онима који су њиме извежбани. Зато „исправите клонуле руке и изнемогла колена и поравните стазе ногама својим”, да оно што је хромо не ишчаши ногу, него да се радије излечи. Тежите за миром са свима и за освећењем – без чега нико неће видети Господа, пазећи да ко не остане без благодати Божје и „да не узрасте какав горак корен и не узнемири вас”, и да се многи њиме не опогане
Jevrejima 12:1-15 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Пошто смо, дакле, окружени толиким облаком сведокâ, одбацимо сваки терет и грех који нас тако лако заплиће и истрајно трчимо трку која нам предстоји. Упримо поглед у Зачетника и Усавршитеља вере, Исуса, који је, уместо радости која је била пред њим, поднео крст, презревши његову срамоту, и сео с десне стране Божијег престола. Размишљајте о њему, који је поднео толико супротстављање грешникâ, да не малакшете и не клонете духом. Још се нисте до крви супротставили борећи се против греха и заборавили сте опомену која вам је упућена као синовима: »Сине мој, не узимај Господњу стегу олако, нити клони када те он прекорева. Јер, кога Бог воли, тога и васпитава стегом и кажњава сваког кога прихвати као сина«. Ако подносите стегу, Бог с вама поступа као са синовима. Јер, који је то син кога отац не васпитава стегом? А ако нисте васпитани стегом, којој су сви били подвргнути, онда сте копилад, а не синови. Па и наши очеви по телу васпитавали су нас стегом и ми смо их поштовали. Зар се онда нећемо много више потчинити Оцу духова и живети? Наши очеви су нас једно кратко време васпитавали стегом како су они сматрали да треба, а он то чини за наше добро, да бисмо имали удела у његовој светости. Ниједна стега у први мах не изгледа пријатна, него болна, али касније даје плод мира и праведности онима који су њоме извежбани. Стога исправите клонуле руке и клецава колена. Поравнајте стазе за своје ноге, да се хромо не ишчаши, него да се излечи. Трудите се да живите у миру са свима и у светости, без које нико неће видети Господа. Добро пазите да неко не остане без Божије милости и да не израсте какав горак корен, па изазове невоље и затрује многе.
Jevrejima 12:1-15 Нови српски превод (NSP)
Будући да смо окружени толиким облаком сведока, одбацимо сваки терет и грех који нас спутава, те постојано трчимо трку која нам предстоји. Уприте поглед на Исуса, зачетника и довршитеља наше вере! Он је због радости, која му је следовала, презрео срамоту и поднео патње на крсту, те сео с десне стране Божијег престола. Промислите само колико је непријатељство он поднео од стране грешника, да ви не будете обесхрабрени и да не клонете. Још се нисте успротивили до крви у борби против греха. А заборавили сте и охрабрење које вам је упућено као деци: „Сине мој, не узимај олако Господњи одгој, и не клони када те он кори, јер Господ кори оног кога воли, и туче сваког кога прихвата за сина.“ Поднесите стога Божији одгој, јер Бог поступа с вама као са својом децом. Какво је, наиме, то дете које отац не одгаја? А ако вас не одгаја, као што се сва деца одгајају, онда сте копилад, а не његова деца. Дакле, ако смо поштовали своје очеве по телу, који су нас одгајали уз кажњавање, нећемо ли се много више покоравати нашем духовном Оцу да бисмо живели? Наши очеви су нас за кратко време одгајали како им се свидело, а Бог нас одгаја на добро, да учествујемо у његовој светости. Ипак, чини се да свака васпитна мера у овом тренутку доноси више жалости него радости, али касније рађа плод који доноси мир и праведност онима који су одгојени на тај начин. Зато усправите клонуле руке и учврстите клецава колена. Поравнајте стазе за своје стопе, да се слабе ноге не ишчаше, већ да се исцеле. Настојте да будете у миру са свима, и радите на своме посвећењу, без којег нико неће видети Господа. Гледајте да нико не буде лишен Божије милости, да не изникне какав корен горчине који ће изазвати невоље и заразити многе.
Jevrejima 12:1-15 Sveta Biblija (SRP1865)
Zato dakle i mi imajuæi oko sebe toliku gomilu svjedoka, da odbacimo svako breme i grijeh koji je za nas prionuo, i s trpljenjem da trèimo u bitku koja nam je odreðena, Gledajuæi na naèelnika vjere i svršitelja Isusa, koji mjesto odreðene sebi radosti pretrplje krst, ne mareæi za sramotu, i sjede s desne strane prijestola Božijega. Pomislite dakle na onoga koji je takovo protivljenje protiv sebe od grješnika podnio, da ne oslabe duše vaše i da vam ne dotuži. Jer još do krvi ne doðoste boreæi se protiv grijeha, I zaboraviste utjehu koju vam govori, kao sinovima: sine moj! ne puštaj u nemar karanja Gospodnja, niti gubi volje kad te on pokara; Jer koga ljubi Gospod onoga i kara; a bije svakoga sina kojega prima. Ako trpite karanje, kao sinovima pokazuje vam se Bog: jer koji je sin kojega otac ne kara? Ako li ste bez karanja, u kojemu svi dijel dobiše, daklem ste kopilad, a ne sinovi. Ako su nam dakle tjelesni ocevi naši karaèi, i bojimo ih se, kako da ne slušamo oca duhova, da živimo? Jer oni za malo dana, kako im ugodno bješe, karahu nas; a ovaj na korist, da dobijemo dijel od njegove svetinje. Jer svako karanje kad biva ne èini se da je radost, nego žalost; ali poslije daæe miran rod pravde onima koji su nauèeni njime. Zato oslabljene ruke i oslabljena koljena ispravite, I staze poravnite nogama svojima, da ne svrne što je hromo, nego još da se iscijeli. Mir imajte i svetinju sa svima; bez ovoga niko neæe vidjeti Gospoda. Gledajte da ko ne ostane bez blagodati Božije: da ne uzraste kakav korijen grèine, i ne uèini pakost, i tijem da se mnogi ne opogane.