Зато, дакле, и ми, кад имамо око себе толики облак сведока, одбацимо сваки терет и грех који нас лако заплиће, стрпљивошћу трчимо трку која нам предстоји, гледајући на Исуса, зачетника и усавршитеља вере, који је уместо радости – која је била пред њим – поднео крст презревши срамоту, и сео с десне стране Божјег престола. Размислите, наиме, о њему, који је од грешника поднео такво противљење против себе, да не малаксају и не клону душе ваше.
Још се нисте до крви успротивили борећи се против греха и заборавили сте опомену која вам као синовима говори: „Сине мој, не презири прекоревање Господње, нити клони кад те он прекорева; јер кога Господ љуби, онога прекорева, а бије свакога сина кога прима.” Ако подносите прекоревање, Бог поступа с вама као са синовима. Јер који је то син кога отац не прекорева? Ако сте пак без прекоревања, у ком су сви добили део, онда сте копилад, а не синови. Даље, прекоревали су нас наши телесни очеви и ми смо зазирали од њих; нећемо ли се много радије потчинити оцу духова и тако поживети? Јер они нас прекореваху за мало дана како им се свидело, а он нас прекорева на корист – да дођемо до учешћа у његовој светости. Свако прекоревање, наиме, у садашње време не изгледа да је на радост, него на жалост, али касније даје миран род праведности онима који су њиме извежбани. Зато „исправите клонуле руке и изнемогла колена и поравните стазе ногама својим”, да оно што је хромо не ишчаши ногу, него да се радије излечи.
Тежите за миром са свима и за освећењем – без чега нико неће видети Господа, пазећи да ко не остане без благодати Божје и „да не узрасте какав горак корен и не узнемири вас”, и да се многи њиме не опогане
Aplikacija Biblija
Aplikacija Biblija za decu
