1. Mojsijeva 43:1-14
1. Mojsijeva 43:1-14 Novi srpski prevod (NSPL)
Vladala je žestoka glad u zemlji. Kad su pojeli žito koje su doneli iz Egipta, reče im njihov otac: „Idite i kupite nam malo žita.“ Juda mu na to reče: „Onaj čovek nas je izričito upozorio: ’Ne izlazite mi na oči ako vaš brat ne bude s vama.’ Ako si spreman da pošalješ našeg brata s nama, mi ćemo sići i kupićemo ti hrane. A ako nećeš da ga pošalješ, ni mi nećemo ići, jer nam je onaj čovek rekao: ’Ne izlazite mi na oči ako vaš brat ne bude sa vama.’“ Izrailj im reče: „Zašto ste mi naneli bol rekavši tom čoveku da imate još jednog brata?“ Oni mu odgovoriše: „Taj čovek nas je pomno ispitivao o nama i o našoj porodici. Pitao je: ’Da li vam je otac još uvek živ? Imate li još kojeg brata?’ Mi smo mu odgovorili na pitanja. Kako smo mogli znati da će reći: ’Dovedite svoga brata’?“ Tada Juda reče svome ocu, Izrailju: „Pošalji dečaka sa mnom, pa da se spremimo i idemo, da ostanemo na životu i ne pomremo – ni mi, ni ti, ni naša deca. Ja jamčim za njega; mene smatraj odgovornim za njega. Ako ga ne vratim tebi i ne postavim ga pred tebe, neka sam ti kriv do veka. Da nismo toliko oklevali, do sad bismo se već dva puta vratili.“ Njihov otac, Izrailj, im reče: „Kad je tako, neka bude. Ali, učinite ovo: ponesite u svoje torbe najbolje proizvode zemlje pa odnesite na dar onom čoveku: malo melema, malo meda i začina, te nešto smirne, pistacije i badema. Sa sobom ponesite i dvostruko više novca, jer morate vratiti novac koji je stavljen odozgo u vaše vreće. Možda je bila greška. Povedite i svoga brata, pa se spremite i vratite se onom čoveku. Neka Bog Svemoćni učini da vam se onaj čovek smiluje, te vam pusti i drugog brata i Venijamina. A ako treba da ostanem bez dece, neka ostanem.“
1. Mojsijeva 43:1-14 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Глад притисну земљу. Кад поједоше жито које су донели из Египта, рече им отац: „Идите и купите нам мало хране.” Тада му Јуда одговори: „Онај човек нам је оштро рекао: ‘Нећете видети моје лице ако ваш брат не буде с вама.’ Ако пустиш с нама нашег брата, ићи ћемо и купићемо жита. Ако га не пустиш, нећемо ићи јер нам је онај човек рекао: ‘Нећете видети моје лице ако ваш брат не буде с вама.’” Израиљ тада рече: „Зашто сте ми зло нанели рекавши оном човеку да имате још једног брата?” Они одговорише: „Човек нас је детаљно испитивао о нама и нашој породици: ‘Је ли вам још жив отац? Имате ли још браће?’ Ми смо му одговарали на питања. Зар смо могли знати да ће рећи: ‘Доведите брата свога!’” Тада рече Јуда Израиљу, оцу своме: „Пусти дечака са мном, па ћемо се подигнути и кренути да останемо живи и да не помремо и ми, и ти, и наша деца. Ја ти јемчим за њега. Тражи га из моје руке. Ако ти га не вратим и не доведем пред тебе, бићу ти крив довека. Да нисмо оволико оклевали, досад бисмо се два пута вратили.” Тада рече Израиљ, отац њихов: „Кад је тако, урадите овако: ставите у вреће што је најлепше у овој земљи и понесите оном човеку на дар. Мало балсама, мало меда, зачине, мирисне смоле, лешника и бадема. Понесите двоструко више новца од оног што је био при врху ваших врећа и вратите га. Можда је била грешка. Узмите брата свога, па устаните и идите оном човеку. Нека вам Бог свемогући помогне да нађете милост у оног човека. Да вам пусти и другог брата вашега и Венијамина. Ако треба да останем без деце, нека останем.”
1. Mojsijeva 43:1-14 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
А у земљи је и даље владала тешка глад. Када су појели жито које су донели из Египта, отац им рече: »Вратите се и купите нам још мало хране.« Али Јуда му рече: »Онај човек нас је озбиљно упозорио: ‚Не излазите ми на очи без свога брата.‘ Ако си вољан да нашег брата пошаљеш с нама, ићи ћемо и купити ти хране. Али ако нећеш да га пошаљеш, нећемо ићи, јер нам је онај човек рекао: ‚Не излазите ми на очи без свога брата.‘« Тада Израел упита: »Зашто сте ме увалили у ову невољу рекавши том човеку да имате још једног брата?« »Потанко нас је испитивао о нама и нашој породици«, одговорише они. »‚Је ли вам отац још жив?‘, ‚Имате ли још којег брата?‘ и ми смо му само одговарали на питања. Откуд смо могли да знамо да ће рећи: ‚Доведите свога брата‘?« Тада Јуда рече свом оцу Израелу: »Пошаљи дечака са мном, и одмах ћемо кренути, да преживимо и ми, и ти, и наша нејач, а не да помремо. Ја ти јемчим за њега, мене сматрај одговорним. Ако ти га не вратим, целог живота ћу бити крив пред тобом. Да нисмо одуговлачили, могли смо већ двапут да се вратимо.« Тада им њихов отац Израел рече: »Ако тако мора да буде, онда овако урадите: Ставите у торбе најбоље плодове ове земље и однесите их оном човеку на дар: мало балсама, мало меда, зачина и смирне, пистаћа и бадема. И понесите двоструко више новца, јер треба да вратите новац који вам је стављен назад у џакове – можда је то била нека грешка. Поведите и свог брата и одмах крените оном човеку. Нека Бог Свесилни учини да вам се онај човек смилује, па пусти и вашег другог брата и Венијамина да се с вама врате. А ја, ако останем без деце – останем.«
1. Mojsijeva 43:1-14 Novi srpski prevod (NSPL)
Vladala je žestoka glad u zemlji. Kad su pojeli žito koje su doneli iz Egipta, reče im njihov otac: „Idite i kupite nam malo žita.“ Juda mu na to reče: „Onaj čovek nas je izričito upozorio: ’Ne izlazite mi na oči ako vaš brat ne bude s vama.’ Ako si spreman da pošalješ našeg brata s nama, mi ćemo sići i kupićemo ti hrane. A ako nećeš da ga pošalješ, ni mi nećemo ići, jer nam je onaj čovek rekao: ’Ne izlazite mi na oči ako vaš brat ne bude sa vama.’“ Izrailj im reče: „Zašto ste mi naneli bol rekavši tom čoveku da imate još jednog brata?“ Oni mu odgovoriše: „Taj čovek nas je pomno ispitivao o nama i o našoj porodici. Pitao je: ’Da li vam je otac još uvek živ? Imate li još kojeg brata?’ Mi smo mu odgovorili na pitanja. Kako smo mogli znati da će reći: ’Dovedite svoga brata’?“ Tada Juda reče svome ocu, Izrailju: „Pošalji dečaka sa mnom, pa da se spremimo i idemo, da ostanemo na životu i ne pomremo – ni mi, ni ti, ni naša deca. Ja jamčim za njega; mene smatraj odgovornim za njega. Ako ga ne vratim tebi i ne postavim ga pred tebe, neka sam ti kriv do veka. Da nismo toliko oklevali, do sad bismo se već dva puta vratili.“ Njihov otac, Izrailj, im reče: „Kad je tako, neka bude. Ali, učinite ovo: ponesite u svoje torbe najbolje proizvode zemlje pa odnesite na dar onom čoveku: malo melema, malo meda i začina, te nešto smirne, pistacije i badema. Sa sobom ponesite i dvostruko više novca, jer morate vratiti novac koji je stavljen odozgo u vaše vreće. Možda je bila greška. Povedite i svoga brata, pa se spremite i vratite se onom čoveku. Neka Bog Svemoćni učini da vam se onaj čovek smiluje, te vam pusti i drugog brata i Venijamina. A ako treba da ostanem bez dece, neka ostanem.“
1. Mojsijeva 43:1-14 Нови српски превод (NSP)
Владала је жестока глад у земљи. Кад су појели жито које су донели из Египта, рече им њихов отац: „Идите и купите нам мало жита.“ Јуда му на то рече: „Онај човек нас је изричито упозорио: ’Не излазите ми на очи ако ваш брат не буде с вама.’ Ако си спреман да пошаљеш нашег брата с нама, ми ћемо сићи и купићемо ти хране. А ако нећеш да га пошаљеш, ни ми нећемо ићи, јер нам је онај човек рекао: ’Не излазите ми на очи ако ваш брат не буде са вама.’“ Израиљ им рече: „Зашто сте ми нанели бол рекавши том човеку да имате још једног брата?“ Они му одговорише: „Тај човек нас је помно испитивао о нама и о нашој породици. Питао је: ’Да ли вам је отац још увек жив? Имате ли још којег брата?’ Ми смо му одговорили на питања. Како смо могли знати да ће рећи: ’Доведите свога брата’?“ Тада Јуда рече своме оцу, Израиљу: „Пошаљи дечака са мном, па да се спремимо и идемо, да останемо на животу и не помремо – ни ми, ни ти, ни наша деца. Ја јамчим за њега; мене сматрај одговорним за њега. Ако га не вратим теби и не поставим га пред тебе, нека сам ти крив до века. Да нисмо толико оклевали, до сад бисмо се већ два пута вратили.“ Њихов отац, Израиљ, им рече: „Кад је тако, нека буде. Али, учините ово: понесите у своје торбе најбоље производе земље па однесите на дар оном човеку: мало мелема, мало меда и зачина, те нешто смирне, пистације и бадема. Са собом понесите и двоструко више новца, јер морате вратити новац који је стављен одозго у ваше вреће. Можда је била грешка. Поведите и свога брата, па се спремите и вратите се оном човеку. Нека Бог Свемоћни учини да вам се онај човек смилује, те вам пусти и другог брата и Венијамина. А ако треба да останем без деце, нека останем.“
1. Mojsijeva 43:1-14 Sveta Biblija (SRP1865)
Ali glad bješe vrlo velika u onoj zemlji. Pa kad pojedoše žito koje bijahu donijeli iz Misira, reèe im otac: idite opet, i kupite nam malo hrane. A Juda mu progovori i reèe: tvrdo nam se zarekao onaj èovjek govoreæi: neæete vidjeti lica mojega, ako ne bude s vama brat vaš. Ako æeš pustiti s nama brata našega, iæi æemo i kupiæemo ti hrane. Ako li neæeš pustiti, neæemo iæi, jer nam je kazao onaj èovjek: neæete vidjeti lica mojega, ako ne bude s vama brat vaš. A Izrailj reèe: što mi to zlo uèiniste i kazaste èovjeku da imate još jednoga brata? A oni rekoše: èovjek je potanko raspitivao za nas i za rod naš govoreæi: je li vam jošte živ otac? imate li još braæe? a mi mu odgovarasmo kako nas pitaše. Jesmo li mogli kako znati da æe kazati: dovedite brata svojega? I reèe Juda Izrailju ocu svojemu: pusti dijete sa mnom, pa æemo se podignuti i otiæi, da ostanemo živi i ne pomremo i mi i ti i naša djeca. Ja ti se jamèim za nj, iz moje ga ruke išti; ako ti ga ne dovedem natrag i preda te ne stavim, da sam ti kriv dovijeka. Da nijesmo toliko oklijevali, do sada bismo se dva puta vratili. Onda reèe Izrailj otac njihov: kad je tako, uèinite ovo: uzmite što najljepše ima u ovoj zemlji u svoje vreæe, i ponesite èovjeku onom dar: malo tamjana i malo meda, mirisava korijenja i smirne, urme i badema. A novaca ponesite dvojinom, i uzmite novce što bijahu ozgo u vreæama vašim i odnesite natrag, može biti da je pogrješka. I uzmite brata svojega, pa ustanite i idite opet k onom èovjeku. A Bog svemoguæi da vam da da naðete milost u onoga èovjeka, da vam pusti brata vašega drugoga i Venijamina; ako li ostanem bez djece, nek ostanem bez djece.