1. Мојсијева 43:1-14

А у земљи је и даље владала тешка глад. Када су појели жито које су донели из Египта, отац им рече: »Вратите се и купите нам још мало хране.« Али Јуда му рече: »Онај човек нас је озбиљно упозорио: ‚Не излазите ми на очи без свога брата.‘ Ако си вољан да нашег брата пошаљеш с нама, ићи ћемо и купити ти хране. Али ако нећеш да га пошаљеш, нећемо ићи, јер нам је онај човек рекао: ‚Не излазите ми на очи без свога брата.‘« Тада Израел упита: »Зашто сте ме увалили у ову невољу рекавши том човеку да имате још једног брата?« »Потанко нас је испитивао о нама и нашој породици«, одговорише они. »‚Је ли вам отац још жив?‘, ‚Имате ли још којег брата?‘ и ми смо му само одговарали на питања. Откуд смо могли да знамо да ће рећи: ‚Доведите свога брата‘?« Тада Јуда рече свом оцу Израелу: »Пошаљи дечака са мном, и одмах ћемо кренути, да преживимо и ми, и ти, и наша нејач, а не да помремо. Ја ти јемчим за њега, мене сматрај одговорним. Ако ти га не вратим, целог живота ћу бити крив пред тобом. Да нисмо одуговлачили, могли смо већ двапут да се вратимо.« Тада им њихов отац Израел рече: »Ако тако мора да буде, онда овако урадите: Ставите у торбе најбоље плодове ове земље и однесите их оном човеку на дар: мало балсама, мало меда, зачина и смирне, пистаћа и бадема. И понесите двоструко више новца, јер треба да вратите новац који вам је стављен назад у џакове – можда је то била нека грешка. Поведите и свог брата и одмах крените оном човеку. Нека Бог Свесилни учини да вам се онај човек смилује, па пусти и вашег другог брата и Венијамина да се с вама врате. А ја, ако останем без деце – останем.«