1. Mojsijeva 37:26-36
1. Mojsijeva 37:26-36 Novi srpski prevod (NSPL)
Tada Juda reče: „Kakvu ćemo korist imati ako ubijemo našeg brata i prikrijemo njegovo ubistvo? Hajde da ga prodamo Ismailjcima! Tako nećemo podići ruke na njega, jer on je, ipak, naš brat, naša krv.“ Njegova braća ga poslušaše. I kad su tu prolazili neki Madijanski trgovci, oni izvuku i podignu Josifa iz jame i prodaju ga Ismailjcima za dvadeset srebrnjaka, koji ga potom odvedu u Egipat. Kad se Ruvim vratio, video je da nema Josifa u jami. Tada je razdro svoju odeću. Zatim se vratio svojoj braći i rekao: „Dečaka nema! Šta ću sad i kuda ću?“ No, oni uzmu Josifovu odoru, zakolju jedno jare i umoče odoru u krv. Zatim uzmu ukrašenu odoru i donesu je svome ocu. Rekli su mu: „Našli smo ovo. Pogledaj da li je ovo odora tvoga sina ili nije.“ Jakov je prepoznao odoru, pa je rekao: „To je odora moga sina! Proždrla ga je divlja zver! Nema sumnje, Josif je rastrgnut na komade!“ Jakov je tada razdrao svoju odeću, stavio kostret oko struka, te je dugo vremena oplakivao svoga sina. Svi njegovi sinovi i sve njegove ćerke su se trudili da ga uteše, ali je on odbijao da ga uteše. Govorio je: „Ne! U žalosti ću sići k svome sinu u Svet mrtvih.“ Tako je njegov otac naricao za njim. A Madijanci prodaju Josifa u Egipat Petefriju, dvoraninu faraonovom, zapovedniku njegove telesne straže.
1. Mojsijeva 37:26-36 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Тада рече Јуда својој браћи: „Шта имамо од тога ако брата свога убијемо и сакријемо злочин? Хајде да га продамо Исмаиљцима, па да не дижемо руке на њега, јер је ипак наш брат, наше тело.” Браћа његова га послушаше. Кад су мадијански трговци пролазили, браћа извадише Јосифа из јаме и продаше га Исмаиљцима за двадесет сребрника и они одведоше Јосифа у Египат. Кад се Рувим врати до јаме и виде да Јосифа нема у јами, раздера одећу своју. Потом се врати браћи својој и рече: „Нема детета! Куда ћу ја сад?!” Они узеше Јосифов огртач, заклаше једно јаре и умочише огртач у крв. Затим послаше огртач оцу његовом поручивши: „Ево шта смо нашли! Види да ли је то огртач твога сина или није?” Он га позна и рече: „То је огртач мога сина! Љута га је звер растргла! Јосиф је растргнут!” Тада Јаков раздра своју одећу и опаса кострет око појаса и дуго плакаше за сином својим. Сви његови синови и све његове ћерке дођоше да га теше, али се он не могаше утешити, него говораше: „С тугом ћу сићи к своме сину у шеол.” Тако га је отац оплакивао. Мадијанци продадоше Јосифа у Египту Петефрију, дворанину фараоновом, заповеднику страже.
1. Mojsijeva 37:26-36 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Јуда рече својој браћи: »Шта имамо од тога да убијемо свог брата и заташкамо његову смрт? Хајде да га продамо овим Јишмаелцима. Не дижимо на њега руку – брат нам је, наша крв.« И браћа га послушаше. Када су они мидјански трговци пролазили крај њих, браћа извукоше Јосифа из чатрње и за двадесет сребрњака га продадоше Јишмаелцима, који га одведоше у Египат. Када се Рувим вратио до чатрње и видео да Јосифа нема у њој, раздре своју одећу, па се врати својој браћи и рече: »Дечака нема! Шта ћу сад?« Тада браћа узеше Јосифов огртач, заклаше једно јаре и огртач умочише у његову крв, па огртач однеше оцу и рекоше: »Нашли смо ово. Погледај да ли је то огртач твог сина.« Он га препозна и рече: »Јесте, огртач мог сина! Нека крволочна звер га је прождрла! Јосиф је растрган на комаде!« Тада Јаков раздре своју одећу и обуче се у кострет, па је много дана оплакивао свог сина. Сви његови синови и кћери долазили су да га теше, али он не хтеде да се утеши. »Не«, рече. »Оплакиваћу свог сина док и ја не одем у Шеол.« Тако је његов отац плакао за њим. А они Мидјанци продадоше Јосифа у Египат, Потифару, једном од фараонових високих службеника, заповеднику дворске страже.
1. Mojsijeva 37:26-36 Нови српски превод (NSP)
Тада Јуда рече: „Какву ћемо корист имати ако убијемо нашег брата и прикријемо његово убиство? Хајде да га продамо Исмаиљцима! Тако нећемо подићи руке на њега, јер он је, ипак, наш брат, наша крв.“ Његова браћа га послушаше. И кад су ту пролазили неки Мадијански трговци, они извуку и подигну Јосифа из јаме и продају га Исмаиљцима за двадесет сребрњака, који га потом одведу у Египат. Кад се Рувим вратио, видео је да нема Јосифа у јами. Тада је раздро своју одећу. Затим се вратио својој браћи и рекао: „Дечака нема! Шта ћу сад и куда ћу?“ Но, они узму Јосифову одору, закољу једно јаре и умоче одору у крв. Затим узму украшену одору и донесу је своме оцу. Рекли су му: „Нашли смо ово. Погледај да ли је ово одора твога сина или није.“ Јаков је препознао одору, па је рекао: „То је одора мога сина! Прождрла га је дивља звер! Нема сумње, Јосиф је растргнут на комаде!“ Јаков је тада раздрао своју одећу, ставио кострет око струка, те је дуго времена оплакивао свога сина. Сви његови синови и све његове ћерке су се трудили да га утеше, али је он одбијао да га утеше. Говорио је: „Не! У жалости ћу сићи к своме сину у Свет мртвих.“ Тако је његов отац нарицао за њим. А Мадијанци продају Јосифа у Египат Петефрију, дворанину фараоновом, заповеднику његове телесне страже.
1. Mojsijeva 37:26-36 Sveta Biblija (SRP1865)
I reèe Juda braæi svojoj: kaka æe biti korist što æemo ubiti brata svojega i zatajiti krv njegovu? Hajde da ga prodamo ovijem Ismailjcima pa da ne dižemo ruke svoje na nj, jer nam je brat, naše je tijelo. I poslušaše ga braæa njegova. Pa kad trgovci Madijamski bijahu pored njih, oni izvukoše i izvadiše Josifa iz jame, i prodadoše Josifa Ismailjcima za dvadeset srebrnika; i oni odvedoše Josifa u Misir. A kad se Ruvim vrati k jami, a to nema Josifa u jami; tada razdrije haljine svoje, Pa se vrati k braæi svojoj, i reèe: nema djeteta; a ja kuda æu? Tada uzeše haljinu Josifovu, i zaklavši jare zamoèiše haljinu u krv, Pa onda poslaše šarenu haljinu ocu njegovu poruèivši: naðosmo ovu haljinu, vidi je li haljina sina tvojega ili nije. A on je pozna i reèe: sina je mojega haljina; ljuta ga je zvjerka izjela; Josif je doista raskinut. I razdrije Jakov haljine svoje, i veza kostrijet oko sebe; i tužaše za sinom svojim dugo vremena. I svi sinovi njegovi i sve kæeri njegove ustadoše oko njega tješeæi ga, ali se on ne dadijaše utješiti, nego govoraše: s tugom æu u grob leæi za sinom svojim. Pa i njegov otac plakaše za njim. A Madijanci prodadoše ga u Misir Petefriju, dvoraninu Faraonovu, zapovjedniku stražarskom.