Постање 37
37
Браћа продају Јосифа
1Јаков је боравио у земљи у којој му је отац био дошљак, у земљи хананској.
2Ово су Јаковљеви потомци. Кад је Јосиф био младић од седамнаест година, напасао је стоку с браћом својом, коју родише Вала и Зелфа, жене оца његовог. Јосиф је саопштавао оцу ружне ствари о њима. 3Израиљ је волео Јосифа више од свих синова својих, јер је био дете његове старости, и начини му шарени огртач. 4Кад његова браћа приметише да га њихов отац воли више од остале његове браће, замрзеше га тако да му нису могли ни лепу реч казати.
5Једном Јосиф усни сан и исприча га браћи својој, а они га још више омрзнуше. 6Он им рече: „Да чујете сан који сам уснио! 7Као, везивали смо снопове усред поља и, гле, мој сноп се усправи и стаде право, а ваши снопови су ишли унаоколо и клањали су се моме снопу.” 8Тада га браћа упиташе: „Хоћеш ли да царујеш над нама? Хоћеш ли да нам господариш?” Због његових снова и његових речи још више га замрзеше.
9Потом опет усни сан и исприча га браћи својој: „Усних сан, као, Сунце, Месец и једанаест звезда ми се клањаху!” 10Кад је то испричао оцу своме и браћи својој, отац га прекори и рече му: „Шта значи тај сан који си сањао? Да нећемо доћи ја и мајка твоја и браћа твоја да ти се клањамо до земље?” 11Браћа су била суревњива, али је отац памтио те речи.
12Касније, браћа отидоше да напасају стада свога оца близу Сихема. 13Тада Израиљ рече Јосифу: „Зар не чувају браћа твоја стада код Сихема? Хајде да те пошаљем к њима.” Он рече: „Ево ме!” 14Он му рече: „Иди и види како су ти браћа и како је стока, па ми јави.” Тада га испрати из хевронске долине и он пође према Сихему. 15Неки човек га срете како лута пољем, па га упита: „Шта тражиш?” 16Он му одговори: „Тражим браћу своју. Молим те, реци ми где они напасају стада.” 17Човек му рече: „Отишли су одавде. Чуо сам да су рекли: ‘Хајдемо у Дотаим.’” Онда Јосиф пође за браћом својом и нађе их у Дотаиму.
18Они га угледаше издалека и, пре него што је дошао до њих, почеше се договарати да га убију. 19Рекоше један другоме: „Ено оног сањара! 20Хајде сада да га убијемо и да га бацимо у неку јаму, па ћемо казати да га је дивља звер растргла. Онда ћемо видети шта ће бити с његовим сновима.” 21Међутим, Рувим, кад то чу, хтеде да га спасе из њихових руку и рече: „Немојте да га убијемо! 22Немојте да проливамо крв! Баците га у јаму у пустињи, али не дижите руке на њега!” Он је мислио да га избави из њихових руку и да га врати оцу. 23Кад Јосиф дође до браће своје, свукоше његову одећу и шарени огртач који је имао. 24Ухватише га и бацише у јаму, у којој није било воде.
25Затим седоше да ручају. Подигавши очи, угледаше поворку Исмаиљаца како иде из Галада с камилама натовареним зачинима, балсамом и миришљавом смолом према Египту. 26Тада рече Јуда својој браћи: „Шта имамо од тога ако брата свога убијемо и сакријемо злочин? 27Хајде да га продамо Исмаиљцима, па да не дижемо руке на њега, јер је ипак наш брат, наше тело.” Браћа његова га послушаше. 28Кад су мадијански трговци пролазили, браћа извадише Јосифа из јаме и продаше га Исмаиљцима за двадесет сребрника и они одведоше Јосифа у Египат.
29Кад се Рувим врати до јаме и виде да Јосифа нема у јами, раздера одећу своју. 30Потом се врати браћи својој и рече: „Нема детета! Куда ћу ја сад?!” 31Они узеше Јосифов огртач, заклаше једно јаре и умочише огртач у крв. 32Затим послаше огртач оцу његовом поручивши: „Ево шта смо нашли! Види да ли је то огртач твога сина или није?” 33Он га позна и рече: „То је огртач мога сина! Љута га је звер растргла! Јосиф је растргнут!” 34Тада Јаков раздра своју одећу и опаса кострет око појаса и дуго плакаше за сином својим. 35Сви његови синови и све његове ћерке дођоше да га теше, али се он не могаше утешити, него говораше: „С тугом ћу сићи к своме сину у шеол.” Тако га је отац оплакивао. 36Мадијанци продадоше Јосифа у Египту Петефрију, дворанину фараоновом, заповеднику страже.
Trenutno izabrano:
Постање 37: SNP_CNZ
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Copyright © Biblijsko društvo Srbije