Popularni biblijski stihovi iz Постање 37

Podijeli

Једном Јосиф усни сан и исприча га браћи својој, а они га још више омрзнуше.

Израиљ је волео Јосифа више од свих синова својих, јер је био дете његове старости, и начини му шарени огртач.

Кад његова браћа приметише да га њихов отац воли више од остале његове браће, замрзеше га тако да му нису могли ни лепу реч казати.

Потом опет усни сан и исприча га браћи својој: „Усних сан, као, Сунце, Месец и једанаест звезда ми се клањаху!”

Браћа су била суревњива, али је отац памтио те речи.

Он им рече: „Да чујете сан који сам уснио! Као, везивали смо снопове усред поља и, гле, мој сноп се усправи и стаде право, а ваши снопови су ишли унаоколо и клањали су се моме снопу.”

Хајде сада да га убијемо и да га бацимо у неку јаму, па ћемо казати да га је дивља звер растргла. Онда ћемо видети шта ће бити с његовим сновима.”

Кад су мадијански трговци пролазили, браћа извадише Јосифа из јаме и продаше га Исмаиљцима за двадесет сребрника и они одведоше Јосифа у Египат.

Рекоше један другоме: „Ено оног сањара!

Они га угледаше издалека и, пре него што је дошао до њих, почеше се договарати да га убију.

Немојте да проливамо крв! Баците га у јаму у пустињи, али не дижите руке на њега!” Он је мислио да га избави из њихових руку и да га врати оцу.