Постање 37:26-36

Тада рече Јуда својој браћи: „Шта имамо од тога ако брата свога убијемо и сакријемо злочин? Хајде да га продамо Исмаиљцима, па да не дижемо руке на њега, јер је ипак наш брат, наше тело.” Браћа његова га послушаше. Кад су мадијански трговци пролазили, браћа извадише Јосифа из јаме и продаше га Исмаиљцима за двадесет сребрника и они одведоше Јосифа у Египат. Кад се Рувим врати до јаме и виде да Јосифа нема у јами, раздера одећу своју. Потом се врати браћи својој и рече: „Нема детета! Куда ћу ја сад?!” Они узеше Јосифов огртач, заклаше једно јаре и умочише огртач у крв. Затим послаше огртач оцу његовом поручивши: „Ево шта смо нашли! Види да ли је то огртач твога сина или није?” Он га позна и рече: „То је огртач мога сина! Љута га је звер растргла! Јосиф је растргнут!” Тада Јаков раздра своју одећу и опаса кострет око појаса и дуго плакаше за сином својим. Сви његови синови и све његове ћерке дођоше да га теше, али се он не могаше утешити, него говораше: „С тугом ћу сићи к своме сину у шеол.” Тако га је отац оплакивао. Мадијанци продадоше Јосифа у Египту Петефрију, дворанину фараоновом, заповеднику страже.