1. Mojsijeva 32:1-32
1. Mojsijeva 32:1-32 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Јаков отиде својим путем и сретоше га анђели Божји. Кад их Јаков угледа, рече: „Ово је Божји логор!” Зато прозва оно место Маханаим. Затим Јаков посла гласнике пред собом своме брату Исаву у земљу Сир, која је у пустињи едомској. Он им заповеди: „Овако кажите мом господару Исаву: ‘Слуга твој Јаков ти поручује: Боравио сам код Лавана и остао сам до сада. Стекао сам говеда, магараца, оваца, слугу и слушкиња, па послах да јавим своме господару не бих ли нашао милост у његовим очима.’” Гласници се вратише Јакову и рекоше: „Били смо код твог брата Исава и он ти иде у сусрет са четири стотине момака.” Јаков се јако уплаши и забрину се. Раздели у две групе своје људе, овце, говеда и камиле. Тада рече: „Ако Исав удари на једну групу и разбије је, друга група ће се спасти.” Затим рече: „О, Боже оца мога Авраама и оца мога Исака, Господе који си ми рекао: ‘Врати се у земљу своју и у род свој и ја ћу ти добро чинити’, нисам вредан толике милости и верности које си учинио слуги своме. Некада сам само са штапом прешао Јордан, а сада имам две групе. Избави ме од руке брата мога Исава јер се бојим да ће доћи и побити мене, мајке и децу. Ти си рекао: ‘Заиста ћу ти добро чинити и умножићу твоје потомство као песак морски, који се због мноштва не може избројати.’” Он заноћи онде ту ноћ, а потом прикупи шта му је било при руци да припреми поклон своме брату Исаву. Двеста коза са двадесет јараца, двеста оваца са двадесет овнова, тридесет камила дојилица с њиховим младунцима, четрдесет крава са десет бикова, двадесет магарица са десет магараца. Он предаде својим слугама стадо по стадо и рече им: „Пођите преда мном, али остављајте велики размак између стада.” Тада заповеди првоме: „Кад те сретне мој брат Исав па те упита: ‘Чији си ти? Куда идеш и чије је то стадо пред тобом?’, ти одговори: ‘Твога слуге Јакова и ово шаље као поклон своме господару Исаву, а он долази иза нас.’” Тако заповеди и другом и трећем и свима који су ишли за стадима и рече им: „Тако кажите Исаву кад га сретнете. Још му реците: ‘Ево, слуга твој Јаков иде за нама.’” Он је мислио: „Умилостивићу га поклонима који су преда мном, па ће ми опростити кад дођем пред њега.” Тако поклони одоше напред, а он преноћи у зборишту. Те ноћи он уста, узе обе жене, обе слушкиње и једанаесторо своје деце и пређе Јавок где је газ. Кад је њих пребацио преко, пребаци и све што је имао. Јаков остаде сам. Тада се неки човек рвао с њим до сванућа. Кад виде човек да није могао да га савлада, удари га у бедро, тако да му ишчаши кук док су се рвали. Потом му рече: „Пусти ме, јер свиће зора!” Јаков му одговори: „Нећу те пустити док ме не благословиш!” Он му рече: „Како се зовеш?” Он одговори: „Јаков.” Онај му рече: „Од сада се нећеш звати Јаков, већ Израиљ, јер си се храбро борио и с Богом и с људима, и победио си!” Јаков упита: „Кажи ми своје име.” Онај одговори: „Зашто ме питаш за име?” Тада га благослови. Јаков назва оно место Фануил јер рече: „Видех Бога лицем у лице и остах жив!” Сунце се појави кад прође Фануил, а он храмаше због бедра. Зато Израиљци не једу жиле с кука до данашњег дана јер се Јакову повредише жиле на бедреном зглобу.
1. Mojsijeva 32:1-32 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Јаков крену даље, и сретоше га Божији анђели. Када их је угледао, рече: »Ово је Божији табор.« Зато то место назва Маханајим. Јаков посла пред собом гласнике свом брату Исаву у сеирски крај у Едому, заповедивши им: »Кажите овако мом господару Исаву: ‚Твој слуга Јаков каже: Боравио сам код Лавана и све досад сам тамо остао. Имам говеда и магаради, ситне стоке, слугу и слушкиња. Сада ти ово јављам, господару, у нади да ћу наћи милост у твојим очима.‘« Када су се гласници вратили Јакову, рекоше: »Били смо код твог брата Исава. Он ти сада долази у сусрет и с њим четири стотине људи.« Јаков се силно уплаши и забрину, па људе који су били с њим, ситну стоку, говеда и камиле подели у два табора. Мислио је: »Ако Исав дође до једног табора и нападне га, можда ће онај други умаћи.« Онда се Јаков помоли: »Боже мог праоца Авраама, Боже мог оца Исаака, ГОСПОДЕ, који си ми рекао: ‚Врати се у своју земљу и својој родбини, и ја ћу учинити да ти буде добро,‘ нисам достојан све љубави и верности које си показивао према мени, свом слузи. Само штап сам имао када сам прешао преко реке Јордан, а сада од мене настадоше два табора. Молим те, избави ме из руку мог брата Исава, јер се бојим да ће доћи и све нас побити, чак и мајке и децу. А ти си рекао: ‚Учинићу да ти буде добро и да твојих потомака буде као морског песка, који се не може избројати.‘« Јаков тамо преноћи, па од онога што је имао спреми као дар за свога брата Исава: две стотине коза и двадесет јараца, две стотине оваца и двадесет овнова, тридесет камила с њиховим младунцима, четрдесет крава и десет бикова, двадесет магарица и десет магараца. Онда их повери својим слугама, свако крдо одвојено, па рече слугама: »Идите преда мном и направите размак између крдâ.« А слузи на челу заповеди: »Када те мој брат Исав сретне и упита: ‚Чији си и куда идеш? Чије су ове животиње пред тобом?‘ ти одговори: ‚Твог слуге Јакова. Ово је дар који шаље мом господару Исаву. А он, ево, долази за нама.‘« Онда заповеди другом слузи и трећем и свима који су пратили крда: »И ви то исто реците Исаву кад га сретнете. И пазите да кажете: ‚Ево твој слуга Јаков долази за нама.‘« Јер, Јаков је мислио: »Примирићу га овим даром који шаљем испред себе, па кад се после сретнемо, можда ће ме лепо примити.« Тако Јаковљев дар оде пред њим, а он те ноћи остаде у табору. Те исте ноћи Јаков устаде и узе обе своје жене, обе своје слушкиње и својих једанаест синова и на једном газу пређе преко потока Јабока. А пошто је њих послао преко потока, посла преко и сву своју имовину. Тако Јаков остаде сâм, а један човек се рвао с њим до сванућа. Када је онај видео да не може да га победи, дотаче зглоб Јаковљевог кука, па се Јакову кук ишчаши док се с њим рвао. Онда онај рече: »Пусти ме, свиће дан.« Али Јаков одговори: »Нећу те пустити док ме не благословиш.« Онај га упита: »Како се зовеш?« Он одговори: »Јаков.« »Нећеш се више звати Јаков«, рече онај, »него Израел, јер си се борио са Богом и са људима, и победио си.« Онда Јаков рече: »Молим те, кажи ми своје име.« Али онај одговори: »Зашто ме питаш за име?« И онда га тамо благослови. Јаков то место назва Пениел, говорећи: »Јер видех Бога лицем у лице, а остадох жив.« Када је прошао Пенуел, сунце грану изнад њега. А због кука је храмао. Зато Израелци до дана данашњег не једу тетиву која је везана за зглоб кука, јер је Јаковљев зглоб био дотакнут баш код ње.
1. Mojsijeva 32:1-32 Novi srpski prevod (NSPL)
Jakov je išao svojim putem, kad mu u susret izađu Božiji anđeli. Ugledavši ih, Jakov reče: „Ovo je Božiji tabor!“ Zato je to mesto nazvao Mahanajim. Jakov je pred sobom poslao glasnike svome bratu Isavu u zemlju Sir, u edomsku pustaru. Zapovedio im je: „Ovako recite mome gospodaru Isavu: ’Ovako kaže tvoj sluga Jakov: Živeo sam u tuđini kod Lavana i tamo sam se zadržao sve do sad. Stekao sam volove, magarce, ovce, sluge i sluškinje. Šaljem ovu poruku mome gospodaru, ne bih li stekao tvoju naklonost.’“ Glasnici su se vratili k Jakovu i rekli mu: „Bili smo kod tvoga brata Isava, i evo, on ti dolazi u susret sa četiri stotine svojih ljudi.“ Jakov se na to prepadne i uznemiri. Zato je podelio na dva tabora ljude sa njim, a takođe i ovce, stoku i kamile, misleći: „Ako Isav naiđe na jedan tabor i napadne ga, preostali tabor bi još mogao uteći.“ Jakov se tada pomolio: „O, Bože moga oca, Avrahama! O, Bože moga oca, Isaka! O, Gospode, koji si mi rekao: ’Vrati se u svoju zemlju, u svoje rodno mesto, i ja ću se pokazati dobrostivim prema tebi.’ Nedostojan sam sve tvoje milosti i sve tvoje vernosti što si iskazao svome sluzi. Jer, nekada sam samo sa štapom prešao preko ovog Jordana, a sad imam dva tabora. Izbavi me, molim te, iz ruku moga brata, iz ruku Isavovih, jer se bojim da bi mogao da dođe i ubije i mene i majke s decom. A ti si rekao: ’Svakako ću se pokazati dobrim prema tebi i učiniti da tvoga potomstva bude kao peska u moru, koji se od mnoštva ne da prebrojiti.’“ Tu noć je proveo tamo. Onda je od stoke što je imao sa sobom pripremio dar za svoga brata Isava: dve stotine koza i dvadeset jaraca, dve stotine ovaca i dvadeset ovnova, trideset kamila dojilica sa njihovim mladuncima, četrdeset krava i deset bikova, dvadeset magarica i deset magaraca. Njih je predao svojim slugama, svako stado posebno, i rekao im: „Vi krenite preda mnom, ali držite rastojanje među stadima.“ Zatim je naredio prvome: „Kad sretneš moga brata Isava, i on te upita: ’Čiji si ti? Kuda ideš? Čija su ova stada pred tobom?’, ti reci: ’Ona pripadaju tvome sluzi Jakovu; ovo je dar koji šalje svome gospodaru Isavu. On, evo, dolazi za nama.’“ Takav je nalog izdao i drugom i trećem, kao i svim ostalima koji su išli za stadima, rekavši: „To ćete reći Isavu kad ga sretnete. Takođe recite: ’Evo, tvoj sluga Jakov takođe ide za nama.’“ Mislio je, naime: „Umilostiviću prvo Isava darom koji ide preda mnom, a onda ću se suočiti s njim. Možda će mi tada oprostiti.“ Tako je dar otišao pred njim, dok je on sam prenoćio u taboru. Te noći Jakov ustane, uzme svoje dve žene i svoje dve sluškinje i svoje jedanaestoro dece, pa pređe Javok preko gaza. Nakon što ih je prebacio preko gaza, prebacio je i svu svoju imovinu. Jakov je ostao sam, i tada se neki čovek rvao s njim sve do u osvit zore. Kad je video da ne može da savlada Jakova, uganuo mu je zglob pri kuku, tako da se Jakovu iščašio kuk dok se rvao s njim. Tada čovek reče: „Pusti me, jer sviće zora!“ „Neću te pustiti dok me ne blagosloviš!“ – odvrati Jakov. Čovek ga upita: „Kako ti je ime?“ „Jakov“ – odgovori. Onda čovek reče: „Više se nećeš zvati Jakov, nego ’Izrailj’, jer si se borio i sa Bogom i sa ljudima, ali si nadvladao.“ Zatim je Jakov zapitao: „Reci mi, molim te, svoje ime.“ „Zašto me pitaš za moje ime?“ – odgovorio je. Tu ga je zatim blagoslovio. Jakov je to mesto nazvao „Fanuil“, jer je rekao: „Video sam Boga licem u lice, ali sam ostao živ.“ Sunce je granulo dok je Jakov prolazio Fanuil. Hramao je zbog svoga kuka. Zato Izrailjci sve do danas ne jedu tetivu nad kukom iznad bedrenog zgloba, zato što je Jakovljev bedreni zglob bio iščašen u tetivi.
1. Mojsijeva 32:1-32 Нови српски превод (NSP)
Јаков је ишао својим путем, кад му у сусрет изађу Божији анђели. Угледавши их, Јаков рече: „Ово је Божији табор!“ Зато је то место назвао Маханајим. Јаков је пред собом послао гласнике своме брату Исаву у земљу Сир, у едомску пустару. Заповедио им је: „Овако реците моме господару Исаву: ’Овако каже твој слуга Јаков: Живео сам у туђини код Лавана и тамо сам се задржао све до сад. Стекао сам волове, магарце, овце, слуге и слушкиње. Шаљем ову поруку моме господару, не бих ли стекао твоју наклоност.’“ Гласници су се вратили к Јакову и рекли му: „Били смо код твога брата Исава, и ево, он ти долази у сусрет са четири стотине својих људи.“ Јаков се на то препадне и узнемири. Зато је поделио на два табора људе са њим, а такође и овце, стоку и камиле, мислећи: „Ако Исав наиђе на један табор и нападне га, преостали табор би још могао утећи.“ Јаков се тада помолио: „О, Боже мога оца, Аврахама! О, Боже мога оца, Исака! О, Господе, који си ми рекао: ’Врати се у своју земљу, у своје родно место, и ја ћу се показати добростивим према теби.’ Недостојан сам све твоје милости и све твоје верности што си исказао своме слузи. Јер, некада сам само са штапом прешао преко овог Јордана, а сад имам два табора. Избави ме, молим те, из руку мога брата, из руку Исавових, јер се бојим да би могао да дође и убије и мене и мајке с децом. А ти си рекао: ’Свакако ћу се показати добрим према теби и учинити да твога потомства буде као песка у мору, који се од мноштва не да пребројити.’“ Ту ноћ је провео тамо. Онда је од стоке што је имао са собом припремио дар за свога брата Исава: две стотине коза и двадесет јараца, две стотине оваца и двадесет овнова, тридесет камила дојилица са њиховим младунцима, четрдесет крава и десет бикова, двадесет магарица и десет магараца. Њих је предао својим слугама, свако стадо посебно, и рекао им: „Ви крените преда мном, али држите растојање међу стадима.“ Затим је наредио првоме: „Кад сретнеш мога брата Исава, и он те упита: ’Чији си ти? Куда идеш? Чија су ова стада пред тобом?’, ти реци: ’Она припадају твоме слузи Јакову; ово је дар који шаље своме господару Исаву. Он, ево, долази за нама.’“ Такав је налог издао и другом и трећем, као и свим осталима који су ишли за стадима, рекавши: „То ћете рећи Исаву кад га сретнете. Такође реците: ’Ево, твој слуга Јаков такође иде за нама.’“ Мислио је, наиме: „Умилостивићу прво Исава даром који иде преда мном, а онда ћу се суочити с њим. Можда ће ми тада опростити.“ Тако је дар отишао пред њим, док је он сам преноћио у табору. Те ноћи Јаков устане, узме своје две жене и своје две слушкиње и своје једанаесторо деце, па пређе Јавок преко газа. Након што их је пребацио преко газа, пребацио је и сву своју имовину. Јаков је остао сам, и тада се неки човек рвао с њим све до у освит зоре. Кад је видео да не може да савлада Јакова, угануо му је зглоб при куку, тако да се Јакову ишчашио кук док се рвао с њим. Тада човек рече: „Пусти ме, јер свиће зора!“ „Нећу те пустити док ме не благословиш!“ – одврати Јаков. Човек га упита: „Како ти је име?“ „Јаков“ – одговори. Онда човек рече: „Више се нећеш звати Јаков, него ’Израиљ’, јер си се борио и са Богом и са људима, али си надвладао.“ Затим је Јаков запитао: „Реци ми, молим те, своје име.“ „Зашто ме питаш за моје име?“ – одговорио је. Ту га је затим благословио. Јаков је то место назвао „Фануил“, јер је рекао: „Видео сам Бога лицем у лице, али сам остао жив.“ Сунце је грануло док је Јаков пролазио Фануил. Храмао је због свога кука. Зато Израиљци све до данас не једу тетиву над куком изнад бедреног зглоба, зато што је Јаковљев бедрени зглоб био ишчашен у тетиви.
1. Mojsijeva 32:1-32 Sveta Biblija (SRP1865)
A Jakov otide svojim putem; i sretoše ga anðeli Božiji; A kad ih ugleda Jakov, reèe: ovo je oko Božji. I prozva ono mjesto Mahanaim. I Jakov posla pred sobom glasnike k Isavu bratu svojemu u zemlju Sir, krajinu Edomsku. I zapovjedi im govoreæi: ovako kažite gospodaru mojemu Isavu: sluga tvoj Jakov ovako kaže: bio sam došljak kod Lavana i bavio se dosad. A imam volova i magaraca, ovaca i sluga i sluškinja, i poslah da javim tebi gospodaru svojemu, eda bih našao milost pred tobom. I vratiše se glasnici k Jakovu i rekoše mu: idosmo do brata tvojega Isava, i eto on ti ide na susret s èetiri stotine momaka. A Jakov se uplaši jako i zabrinu se; pa razdijeli svoje ljude i ovce i goveda i kamile u dvije èete. I reèe: ako Isav udari na jednu èetu i razbije je, da ako druga uteèe. I reèe Jakov: Bože oca mojega Avrama i Bože oca mojega Isaka, Gospode, koji si mi kazao: vrati se u zemlju svoju i u rod svoj, i ja æu ti biti dobrotvor! Nijesam vrijedan tolike milosti i tolike vjere što si uèinio sluzi svojemu; jer samo sa štapom svojim prijeðoh preko Jordana, a sada sam gospodar od dvije èete. Izbavi me iz ruke brata mojega, iz ruke Isavove, jer se bojim da ne doðe i ubije mene i mater s djecom. A ti si kazao: zaista ja æu ti biti dobrotvor, i uèiniæu sjeme tvoje da ga bude kao pijeska morskoga, koji se ne može izbrojiti od množine. I zanoæi ondje onu noæ, i uze što mu doðe do ruke, da pošlje na dar Isavu bratu svojemu, Dvjesta koza s dvadeset jaraca, dvjesta ovaca s dvadeset ovnova, Trideset kamila dojilica s kamiladma, èetrdeset krava s desetoro teladi, dvadeset magarica s desetoro magaradi. I predade ih slugama svojim, svako stado napose, i reèe slugama: idite naprijed preda mnom, ostavljajuæi dosta mjesta izmeðu jednoga stada i drugoga. I zapovjedi prvomu govoreæi: kad sreteš Isava brata mojega, pa te zapita: èiji si? i kuda ideš? i èije je to što goniš pred sobom? A ti reci: sluge tvojega Jakova, a ovo šalje na dar gospodaru svojemu Isavu, a eto i sam ide za nama. Tako zapovjedi i drugomu i treæemu i svijema koji iðahu za stadom, i reèe: tako kažite Isavu kad naiðete na nj. I još kažite: eto, Jakov sluga tvoj ide za nama. Jer govoraše: ublažiæu ga darom koji ide preda mnom, pa æu mu onda vidjeti lice, da ako me lijepo primi. Tako otide dar naprijed, a on prenoæi onu noæ kod èete svoje. I po noæi usta, i uze obje žene i dvije robinje i jedanaestoro djece svoje; i prebrodi brod Javok. A pošto njih uze i prevede preko potoka, preturi i ostalo što imaše. A kad osta Jakov sam, tada se jedan èovjek rvaše s njim do zore. I kad vidje da ga ne može svladati, udari ga po zglavku u stegnu, te se Jakovu išèaši stegno iz zglavka, kad se èovjek rvaše s njim. Pa onda reèe: pusti me, zora je. A Jakov mu reèe: neæu te pustiti dokle me ne blagosloviš. A èovjek mu reèe: kako ti je ime? A on odgovori: Jakov. Tada mu reèe: otsele se neæeš zvati Jakov, nego Izrailj; jer si se junaèki borio i s Bogom i s ljudma, i odolio si. A Jakov zapita i reèe: kaži mi kako je tebi ime. A on reèe: što pitaš kako mi je ime? I blagoslovi ga ondje. I Jakov nadjede ime onomu mjestu Fanuil; jer, veli, Boga vidjeh licem k licu, i duša se moja izbavi. I sunce mu se rodi kad proðe Fanuil, i hramaše na stegno svoje. Zato sinovi Izrailjevi ne jedu krajeva od mišiæa na zglavku u stegnu do današnjega dana, što se Jakovu povrijediše krajevi od mišiæa na zglavku u stegnu.