Постање 32:1-32

Јаков отиде својим путем и сретоше га анђели Божји. Кад их Јаков угледа, рече: „Ово је Божји логор!” Зато прозва оно место Маханаим. Затим Јаков посла гласнике пред собом своме брату Исаву у земљу Сир, која је у пустињи едомској. Он им заповеди: „Овако кажите мом господару Исаву: ‘Слуга твој Јаков ти поручује: Боравио сам код Лавана и остао сам до сада. Стекао сам говеда, магараца, оваца, слугу и слушкиња, па послах да јавим своме господару не бих ли нашао милост у његовим очима.’” Гласници се вратише Јакову и рекоше: „Били смо код твог брата Исава и он ти иде у сусрет са четири стотине момака.” Јаков се јако уплаши и забрину се. Раздели у две групе своје људе, овце, говеда и камиле. Тада рече: „Ако Исав удари на једну групу и разбије је, друга група ће се спасти.” Затим рече: „О, Боже оца мога Авраама и оца мога Исака, Господе који си ми рекао: ‘Врати се у земљу своју и у род свој и ја ћу ти добро чинити’, нисам вредан толике милости и верности које си учинио слуги своме. Некада сам само са штапом прешао Јордан, а сада имам две групе. Избави ме од руке брата мога Исава јер се бојим да ће доћи и побити мене, мајке и децу. Ти си рекао: ‘Заиста ћу ти добро чинити и умножићу твоје потомство као песак морски, који се због мноштва не може избројати.’” Он заноћи онде ту ноћ, а потом прикупи шта му је било при руци да припреми поклон своме брату Исаву. Двеста коза са двадесет јараца, двеста оваца са двадесет овнова, тридесет камила дојилица с њиховим младунцима, четрдесет крава са десет бикова, двадесет магарица са десет магараца. Он предаде својим слугама стадо по стадо и рече им: „Пођите преда мном, али остављајте велики размак између стада.” Тада заповеди првоме: „Кад те сретне мој брат Исав па те упита: ‘Чији си ти? Куда идеш и чије је то стадо пред тобом?’, ти одговори: ‘Твога слуге Јакова и ово шаље као поклон своме господару Исаву, а он долази иза нас.’” Тако заповеди и другом и трећем и свима који су ишли за стадима и рече им: „Тако кажите Исаву кад га сретнете. Још му реците: ‘Ево, слуга твој Јаков иде за нама.’” Он је мислио: „Умилостивићу га поклонима који су преда мном, па ће ми опростити кад дођем пред њега.” Тако поклони одоше напред, а он преноћи у зборишту. Те ноћи он уста, узе обе жене, обе слушкиње и једанаесторо своје деце и пређе Јавок где је газ. Кад је њих пребацио преко, пребаци и све што је имао. Јаков остаде сам. Тада се неки човек рвао с њим до сванућа. Кад виде човек да није могао да га савлада, удари га у бедро, тако да му ишчаши кук док су се рвали. Потом му рече: „Пусти ме, јер свиће зора!” Јаков му одговори: „Нећу те пустити док ме не благословиш!” Он му рече: „Како се зовеш?” Он одговори: „Јаков.” Онај му рече: „Од сада се нећеш звати Јаков, већ Израиљ, јер си се храбро борио и с Богом и с људима, и победио си!” Јаков упита: „Кажи ми своје име.” Онај одговори: „Зашто ме питаш за име?” Тада га благослови. Јаков назва оно место Фануил јер рече: „Видех Бога лицем у лице и остах жив!” Сунце се појави кад прође Фануил, а он храмаше због бедра. Зато Израиљци не једу жиле с кука до данашњег дана јер се Јакову повредише жиле на бедреном зглобу.