Постање 32
32
Јаковљев повратак. Јаков добија име Израиљ
1Јаков отиде својим путем и сретоше га анђели Божји. 2Кад их Јаков угледа, рече: „Ово је Божји логор!” Зато прозва оно место Маханаим.
3Затим Јаков посла гласнике пред собом своме брату Исаву у земљу Сир, која је у пустињи едомској. 4Он им заповеди: „Овако кажите мом господару Исаву: ‘Слуга твој Јаков ти поручује: Боравио сам код Лавана и остао сам до сада. 5Стекао сам говеда, магараца, оваца, слугу и слушкиња, па послах да јавим своме господару не бих ли нашао милост у његовим очима.’”
6Гласници се вратише Јакову и рекоше: „Били смо код твог брата Исава и он ти иде у сусрет са четири стотине момака.” 7Јаков се јако уплаши и забрину се. Раздели у две групе своје људе, овце, говеда и камиле. 8Тада рече: „Ако Исав удари на једну групу и разбије је, друга група ће се спасти.”
9Затим рече: „О, Боже оца мога Авраама и оца мога Исака, Господе који си ми рекао: ‘Врати се у земљу своју и у род свој и ја ћу ти добро чинити’, 10нисам вредан толике милости и верности које си учинио слуги своме. Некада сам само са штапом прешао Јордан, а сада имам две групе. 11Избави ме од руке брата мога Исава јер се бојим да ће доћи и побити мене, мајке и децу. 12Ти си рекао: ‘Заиста ћу ти добро чинити и умножићу твоје потомство као песак морски, који се због мноштва не може избројати.’”
13Он заноћи онде ту ноћ, а потом прикупи шта му је било при руци да припреми поклон своме брату Исаву. 14Двеста коза са двадесет јараца, двеста оваца са двадесет овнова, 15тридесет камила дојилица с њиховим младунцима, четрдесет крава са десет бикова, двадесет магарица са десет магараца. 16Он предаде својим слугама стадо по стадо и рече им: „Пођите преда мном, али остављајте велики размак између стада.” 17Тада заповеди првоме: „Кад те сретне мој брат Исав па те упита: ‘Чији си ти? Куда идеш и чије је то стадо пред тобом?’, 18ти одговори: ‘Твога слуге Јакова и ово шаље као поклон своме господару Исаву, а он долази иза нас.’” 19Тако заповеди и другом и трећем и свима који су ишли за стадима и рече им: „Тако кажите Исаву кад га сретнете. 20Још му реците: ‘Ево, слуга твој Јаков иде за нама.’” Он је мислио: „Умилостивићу га поклонима који су преда мном, па ће ми опростити кад дођем пред њега.” 21Тако поклони одоше напред, а он преноћи у зборишту.
22Те ноћи он уста, узе обе жене, обе слушкиње и једанаесторо своје деце и пређе Јавок где је газ. 23Кад је њих пребацио преко, пребаци и све што је имао. 24Јаков остаде сам. Тада се неки човек рвао с њим до сванућа. 25Кад виде човек да није могао да га савлада, удари га у бедро, тако да му ишчаши кук док су се рвали. 26Потом му рече: „Пусти ме, јер свиће зора!” Јаков му одговори: „Нећу те пустити док ме не благословиш!” 27Он му рече: „Како се зовеш?” Он одговори: „Јаков.” 28Онај му рече: „Од сада се нећеш звати Јаков, већ Израиљ, јер си се храбро борио и с Богом и с људима, и победио си!” 29Јаков упита: „Кажи ми своје име.” Онај одговори: „Зашто ме питаш за име?” Тада га благослови. 30Јаков назва оно место Фануил јер рече: „Видех Бога лицем у лице и остах жив!” 31Сунце се појави кад прође Фануил, а он храмаше због бедра. 32Зато Израиљци не једу жиле с кука до данашњег дана јер се Јакову повредише жиле на бедреном зглобу.
Trenutno izabrano:
Постање 32: SNP_CNZ
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Copyright © Biblijsko društvo Srbije