1. Mojsijeva 27:1-29
1. Mojsijeva 27:1-29 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Кад Исак остаре, очи му ослабише, тако да није видео. Он дозва свог старијег сина Исава и рече му: „Сине!” Он одговори: „Ево ме!” Тада му рече: „Ево, остарио сам и не знам када ћу умрети. Узми своје оружје, тоболац и лук, иди у поље и улови дивљач. Онда припреми моје омиљено јело и донеси ми да једем, па да те благослови душа моја пре него што умрем.” Ревека је чула шта Исак рече сину своме Исаву. Исав оде у поље да устрели дивљач и да је донесе. Тада Ревека рече своме сину Јакову: „Ево, чула сам оца твога како рече Исаву, брату твоме: ‘Донеси ми дивљач и припреми јело да једем, па да те пред Господом благословим пре него што умрем.’ Него сад, сине мој, послушај ме и учини како ти наложим. Иди до стада и донеси два добра јарета, а ја ћу од њих припремити оцу његово омиљено јело. Онда ћеш ти однети оцу да једе и да те благослови пре него што умре.” Тада Јаков рече Ревеки, мајци својој: „Само, мој брат Исав је рутав, а ја сам без длака. Може отац да ме опипа, па ћу у његовим очима испасти варалица и навући на себе проклетство уместо благослова!” Међутим, мајка му рече: „Сине мој, нека твоје проклетство падне на мене. Само ме послушај, иди и донеси ми!” Он оде, узе их и донесе својој мајци, а она припреми омиљено јело његовог оца. Потом Ревека узе најлепшу одећу свога старијег сина коју нађе у кући и обуче Јакова, свога млађег сина. Затим му обложи јарећом кожом руке и врат, где није имао длака. Даде Јакову, сину своме, у руке хлеб и јело које припреми. Тада он оде своме оцу и рече: „Оче!” Он одговори: „Ево ме, који си ти мој син?” Јаков рече оцу: „Ја сам, Исав, твој првенац. Учинио сам како си ми рекао. Придигни се, седи да једеш моју дивљач, па да ме благослови душа твоја.” Исак рече своме сину: „Како си је тако брзо нашао, сине мој?” Он одговори: „Господ Бог твој изведе их преда ме.” Тада рече Исак Јакову: „Примакни се, сине, да те опипам јеси ли ти син мој Исав или не.” Јаков приступи Исаку, оцу своме, а он га опипа, па рече: „Глас је Јаковљев, али руке су Исавове!” Тако га не препозна јер су му руке биле маљаве као у Исава, брата његова, и благослови га. Затим рече: „Јеси ли ти заиста мој син Исав?” Он одговори: „Ја сам.” Тада рече: „Принеси ми да једем дивљач свога сина, па да те благослови душа моја.” Он му принесе да једе, донесе и вина и он попи. Потом му рече отац његов Исак: „Приђи, сине, и пољуби ме!” Он приступи и пољуби га. Исак осети мирис одеће његове и благослови га говорећи: „Гле, мирис сина мога као мирис поља које Господ благослови! Бог ти дао росе небеске и плодне земље, обиље жита и вина! Нека ти народи служе, а племена се клањају! Буди господар браћи својој и нека ти се клањају синови мајке твоје! Проклет био ко те прокуне, а благословен ко те благосиља!”
1. Mojsijeva 27:1-29 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Када је Исаак остарио и очи му толико ослабиле да више није видео, позва свог старијег сина Исава, рекавши: »Сине!« А овај одговори: »Молим?« Исаак рече: »Ето, остарио сам и не знам дан када ћу умрети. Зато узми своје оружје – свој лук и тоболац – па иди у пустару да ми уловиш неку дивљач. Припреми ми укусно јело, какво ја волим, па ми донеси да једем, да могу да те благословим пре него што умрем.« А Ревека је слушала док је Исаак говорио свом сину Исаву, па када је Исав отишао у пустару да улови дивљач и донесе је, Ревека рече свом сину Јакову: »Управо сам чула како твој отац каже твом брату Исаву: ‚Донеси ми неку дивљач и припреми ми укусно јело да га поједем, па да те благословим пред ГОСПОДОМ пре него што умрем.‘ Зато ме сада послушај, сине, и уради како ти кажем. Иди до стада и донеси ми два лепа јарета, да од њих за твог оца спремим укусно јело, какво он воли. Онда ћеш га ти однети оцу да једе, да може да те благослови пре него што умре.« На то Јаков рече својој мајци Ревеки: »Али мој брат Исав је рутав човек, а моја кожа је глатка. Шта ако ме отац дотакне? Испашћу варалица у његовим очима, па ћу на себе навући проклетство, а не благослов.« »Сине«, рече му мајка, »нека твоје проклетство падне на мене. Само ти мене послушај: иди и донеси ми јариће.« И он оде, ухвати јариће и донесе мајци, а она спреми укусно јело какво је његов отац волео. Онда Ревека узе најлепшу одећу свог старијег сина Исава коју је имала у кући, па у њу обуче свог млађег сина Јакова, а око руку и голог дела врата омота му јарећу кожу. Потом свом сину Јакову даде оно укусно јело и хлеб које је спремила. Јаков оде оцу и рече: »Оче!« »Молим?« рече Исаак. »Који си ти мој син?« А Јаков рече оцу: »Ја сам Исав, твој прворођени син. Урадио сам као што си ми рекао. Сада се, молим те, придигни и поједи мало моје дивљачи, да можеш да ме благословиш.« »Како си је тако брзо нашао, сине?« упита Исаак свог сина, а овај одговори: »Зато што ми је помогао ГОСПОД, твој Бог.« Тада Исаак рече Јакову: »Приђи ближе, сине, да опипам да ли си ти заиста мој син Исав или ниси.« Јаков се примаче свом оцу Исааку, и овај га опипа, па рече: »Глас је Јаковљев, али су руке Исавове.« Није га препознао, јер су му руке биле рутаве као у његовог брата Исава. Када је хтео да га благослови, упита га још једном: »Јеси ли ти заиста мој син Исав?« А Јаков одговори: »Јесам.« Тада Исаак рече: »Сине, принеси ми да поједем мало твоје дивљачи, да могу да те благословим.« И Јаков му принесе, па је Исаак јео. А донео је и вина, па је Исаак пио. Тада му његов отац Исаак рече: »Сада приђи и пољуби ме, сине.« И Јаков му приђе и пољуби га, а Исаак осети мирис његове одеће, па га благослови, говорећи: »Мирис мога сина сличан је мирису поља које је ГОСПОД благословио. Нека ти Бог даје росу са неба и плодну земљу – обиље жита и младог вина. Нека ти народи служе и нека ти се племена клањају. Владај над својом сабраћом и нека ти се клањају потомци твоје мајке. Проклет био ко те проклиње и благословен ко те благосиља!«
1. Mojsijeva 27:1-29 Novi srpski prevod (NSPL)
Kad je Isak ostareo, vid mu se ugasio, tako da nije mogao da vidi. Pozove on svoga starijeg sina Isava i reče mu: „Sine!“ Ovaj mu odgovori: „Evo me!“ Isak mu reče: „Evo, ostareo sam a ne znam kad ću umreti. Zato uzmi sad svoj tobolac i luk, pa pođi u pustaru i ulovi neku divljač za mene. Onda mi skuvaj ukusno jelo, onako kako volim, pa mi donesi da jedem, da te blagoslovim pre nego što umrem.“ Ali Reveka je čula šta je Isak rekao svome sinu Isavu. Kad je Isav otišao u pustaru da ulovi divljač svome ocu, Reveka reče svome sinu Jakovu: „Evo, upravo sam čula kako tvoj otac govori tvome bratu Isavu: ’Donesi mi divljač i skuvaj mi ukusno jelo da jedem, pa da te blagoslovim u prisustvu Gospodnjem pre nego što umrem.’ Zato, sine moj, poslušaj me i učini ono što ti naredim. Idi do stada pa mi donesi odande dva lepa jareta, a ja ću od njih pripremiti ukusno jelo za tvoga oca, baš kako on voli. Onda to odnesi tvome ocu da jede, da te blagoslovi pre nego što umre.“ Jakov reče svojoj majci Reveki: „Ali moj brat Isav je kosmat, a ja sam bez dlaka. Šta ako me otac dotakne? Onda će me smatrati varalicom, pa ću na sebe navući prokletstvo, a ne blagoslov.“ Njegova majka mu odgovori na to: „Tvoje prokletstvo neka padne na mene, sine moj. Samo ti mene slušaj i donesi mi jariće.“ Jakov ode pa ih donese svojoj majci, a ona od njih pripravi ukusno jelo, baš kako je njegov otac voleo. Onda Reveka uzme najbolju odeću svoga starijega sina Isava što je imala u kući i u nju obuče svoga mlađeg sina Jakova. A jarećom kožom obloži njegove ruke i goli deo vrata. Onda je u ruke svoga sina Jakova stavila ukusno jelo i hleb što je pripravila. Jakov ode k svome ocu i reče: „Oče!“ Ovaj se odazva: „Evo me. Koji si ti, moj sin?“ „To sam ja, Isav, tvoj prvenac“ – odgovori Jakov svome ocu. „Učinio sam kako si mi rekao. A sad ustani, sedi i jedi od mog ulova, da bi mogao da me blagosloviš.“ Ali Isak upita svoga sina: „Kako to da si tako brzo uspeo, sine moj?“ Jakov odgovori: „Gospod, Bog tvoj, mi je u tome pomogao.“ Isak reče: „Primakni se, sine moj, da te dotaknem, da bih znao jesi li ti moj sin Isav ili nisi.“ Jakov se primakao svome ocu Isaku, koji ga je, dotakavši, rekao: „Glas je Jakovljev, ali su ruke Isavove.“ Nije ga prepoznao, jer su mu ruke bile kosmate kao ruke njegovog brata Isava. Zato ga je blagoslovio. Ipak, upitao ga je: „Jesi li ti zaista moj sin Isav?“ Jakov odgovori: „Jesam.“ Onda Isak reče: „Prinesi mi da jedem od tvog ulova, sine moj, da bih te blagoslovio.“ Jakov mu je prineo da jede, pa je Isak jeo. Uz to mu je doneo i vina da pije. Zatim mu je njegov otac Isak rekao: „Priđi, sine moj, da te poljubim.“ Jakov je prišao i Isak ga je poljubio. Isak je pri tom osetio miris odeće svoga sina pa ga je blagoslovio i rekao: „Gle, miris moga sina je kao miris polja što ih je Gospod blagoslovio. Neka ti da Bog rosu s neba i rodnu zemlju, obilje žita i mladoga vina. Neka ti služe narodi, i neka ti se klanjaju plemena. Budi vladar svojoj braći; sinovi majke tvoje ničice nek padaju pred tobom. Ko tebe proklinje, sam će proklet biti, a ko te blagosilja, blagosloven će biti.“
1. Mojsijeva 27:1-29 Нови српски превод (NSP)
Кад је Исак остарео, вид му се угасио, тако да није могао да види. Позове он свога старијег сина Исава и рече му: „Сине!“ Овај му одговори: „Ево ме!“ Исак му рече: „Ево, остарео сам а не знам кад ћу умрети. Зато узми сад свој тоболац и лук, па пођи у пустару и улови неку дивљач за мене. Онда ми скувај укусно јело, онако како волим, па ми донеси да једем, да те благословим пре него што умрем.“ Али Ревека је чула шта је Исак рекао своме сину Исаву. Кад је Исав отишао у пустару да улови дивљач своме оцу, Ревека рече своме сину Јакову: „Ево, управо сам чула како твој отац говори твоме брату Исаву: ’Донеси ми дивљач и скувај ми укусно јело да једем, па да те благословим у присуству Господњем пре него што умрем.’ Зато, сине мој, послушај ме и учини оно што ти наредим. Иди до стада па ми донеси оданде два лепа јарета, а ја ћу од њих припремити укусно јело за твога оца, баш како он воли. Онда то однеси твоме оцу да једе, да те благослови пре него што умре.“ Јаков рече својој мајци Ревеки: „Али мој брат Исав је космат, а ја сам без длака. Шта ако ме отац дотакне? Онда ће ме сматрати варалицом, па ћу на себе навући проклетство, а не благослов.“ Његова мајка му одговори на то: „Твоје проклетство нека падне на мене, сине мој. Само ти мене слушај и донеси ми јариће.“ Јаков оде па их донесе својој мајци, а она од њих приправи укусно јело, баш како је његов отац волео. Онда Ревека узме најбољу одећу свога старијега сина Исава што је имала у кући и у њу обуче свога млађег сина Јакова. А јарећом кожом обложи његове руке и голи део врата. Онда је у руке свога сина Јакова ставила укусно јело и хлеб што је приправила. Јаков оде к своме оцу и рече: „Оче!“ Овај се одазва: „Ево ме. Који си ти, мој син?“ „То сам ја, Исав, твој првенац“ – одговори Јаков своме оцу. „Учинио сам како си ми рекао. А сад устани, седи и једи од мог улова, да би могао да ме благословиш.“ Али Исак упита свога сина: „Како то да си тако брзо успео, сине мој?“ Јаков одговори: „Господ, Бог твој, ми је у томе помогао.“ Исак рече: „Примакни се, сине мој, да те дотакнем, да бих знао јеси ли ти мој син Исав или ниси.“ Јаков се примакао своме оцу Исаку, који га је, дотакавши, рекао: „Глас је Јаковљев, али су руке Исавове.“ Није га препознао, јер су му руке биле космате као руке његовог брата Исава. Зато га је благословио. Ипак, упитао га је: „Јеси ли ти заиста мој син Исав?“ Јаков одговори: „Јесам.“ Онда Исак рече: „Принеси ми да једем од твог улова, сине мој, да бих те благословио.“ Јаков му је принео да једе, па је Исак јео. Уз то му је донео и вина да пије. Затим му је његов отац Исак рекао: „Приђи, сине мој, да те пољубим.“ Јаков је пришао и Исак га је пољубио. Исак је при том осетио мирис одеће свога сина па га је благословио и рекао: „Гле, мирис мога сина је као мирис поља што их је Господ благословио. Нека ти да Бог росу с неба и родну земљу, обиље жита и младога вина. Нека ти служе народи, и нека ти се клањају племена. Буди владар својој браћи; синови мајке твоје ничице нек падају пред тобом. Ко тебе проклиње, сам ће проклет бити, а ко те благосиља, благословен ће бити.“
1. Mojsijeva 27:1-29 Sveta Biblija (SRP1865)
Kad Isak ostarje i oèi mu potamnješe, te ne viðaše, dozva Isava starijega sina svojega, i reèe mu: sine! A on odgovori: evo me. Tada reèe: evo ostario sam, ne znam kad æu umrijeti; Uzmi oružje svoje, tul i luk, i izidi u planinu, te mi ulovi lova; I zgotovi mi jelo po mojoj volji, i donesi mi da jedem, pa da te blagoslovi duša moja dok nijesam umro. A Reveka èu šta Isak reèe sinu svojemu Isavu. I Isav otide u planinu da ulovi lova i donese. A Reveka reèe Jakovu sinu svojemu govoreæi: gle, èuh oca tvojega gdje besjedi s Isavom bratom tvojim i reèe: Donesi mi lova, i zgotovi jelo da jedem, pa da te blagoslovim pred Gospodom dok nijesam umro. Nego sada, sine, poslušaj me što æu ti kazati. Idi sada k stadu i donesi dva dobra jareta, da zgotovim ocu tvojemu jelo od njih, kako rado jede. Pa æeš unijeti ocu da jede i da te blagoslovi dok nije umro. A Jakov reèe Reveci materi svojoj: ali je Isav brat moj rutav, a ja sam gladak; Može me opipati otac, pa æe se osjetiti da sam ga htio prevariti, te æu navuæi na se prokletstvo mjesto blagoslova. A mati mu reèe: neka prokletstvo tvoje, sine, padne na mene; samo me poslušaj, i idi i donesi mi. Tada otišav uze i donese materi svojoj; a mati njegova zgotovi jelo kako jeðaše rado otac njegov. Pa onda uze Reveka najljepše haljine starijega sina svojega, koje bijahu u nje kod kuæe, i obuèe Jakova mlaðega sina svojega. I jareæim kožicama obloži mu ruke i vrat gdje bješe gladak. I dade Jakovu sinu svojemu u ruke jelo i hljeb što zgotovi. A on uðe k ocu svojemu i reèe: oèe. A on odgovori: evo me; koji si ti, sine? I Jakov reèe ocu svojemu: ja, Isav tvoj prvenac; uèinio sam kako si mi rekao; digni se, posadi se da jedeš lova mojega, pa da me blagoslovi duša tvoja. A Isak reèe sinu svojemu: kad brže naðe, sine? A on reèe: Gospod Bog tvoj dade, te izaðe preda me. Tada reèe Isak Jakovu: hodi bliže, sine, da te opipam jesi li sin moj Isav ili ne. I pristupi Jakov k Isaku ocu svojemu, a on ga opipa, pa reèe: glas je Jakovljev, ali ruke su Isavove. I ne pozna ga, jer mu ruke bjehu kao u Isava brata njegova rutave; zato ga blagoslovi; I reèe mu: jesi li ti sin moj Isav? A on odgovori: ja sam. Tada reèe: a ti daj sine, da jedem lova tvojega, pa da te blagoslovi duša moja. I dade mu, te jede; pa mu donese i vina, te pi. Potom Isak otac njegov reèe mu: hodi, sine, cjeluj me. I on pristupi i cjeliva ga; a Isak osjeti miris od haljina njegovijeh, i blagoslovi ga govoreæi: gle, miris sina mojega kao miris od polja koje blagoslovi Gospod. Bog ti dao rose nebeske, i dobre zemlje i pšenice i vina izobila! Narodi ti služili i plemena ti se klanjala! Bio gospodar braæi svojoj i klanjali ti se sinovi matere tvoje! Proklet bio koji tebe usproklinje a blagosloven koji tebe uzblagosilja!