Постање 27:1-29

Кад Исак остаре, очи му ослабише, тако да није видео. Он дозва свог старијег сина Исава и рече му: „Сине!” Он одговори: „Ево ме!” Тада му рече: „Ево, остарио сам и не знам када ћу умрети. Узми своје оружје, тоболац и лук, иди у поље и улови дивљач. Онда припреми моје омиљено јело и донеси ми да једем, па да те благослови душа моја пре него што умрем.” Ревека је чула шта Исак рече сину своме Исаву. Исав оде у поље да устрели дивљач и да је донесе. Тада Ревека рече своме сину Јакову: „Ево, чула сам оца твога како рече Исаву, брату твоме: ‘Донеси ми дивљач и припреми јело да једем, па да те пред Господом благословим пре него што умрем.’ Него сад, сине мој, послушај ме и учини како ти наложим. Иди до стада и донеси два добра јарета, а ја ћу од њих припремити оцу његово омиљено јело. Онда ћеш ти однети оцу да једе и да те благослови пре него што умре.” Тада Јаков рече Ревеки, мајци својој: „Само, мој брат Исав је рутав, а ја сам без длака. Може отац да ме опипа, па ћу у његовим очима испасти варалица и навући на себе проклетство уместо благослова!” Међутим, мајка му рече: „Сине мој, нека твоје проклетство падне на мене. Само ме послушај, иди и донеси ми!” Он оде, узе их и донесе својој мајци, а она припреми омиљено јело његовог оца. Потом Ревека узе најлепшу одећу свога старијег сина коју нађе у кући и обуче Јакова, свога млађег сина. Затим му обложи јарећом кожом руке и врат, где није имао длака. Даде Јакову, сину своме, у руке хлеб и јело које припреми. Тада он оде своме оцу и рече: „Оче!” Он одговори: „Ево ме, који си ти мој син?” Јаков рече оцу: „Ја сам, Исав, твој првенац. Учинио сам како си ми рекао. Придигни се, седи да једеш моју дивљач, па да ме благослови душа твоја.” Исак рече своме сину: „Како си је тако брзо нашао, сине мој?” Он одговори: „Господ Бог твој изведе их преда ме.” Тада рече Исак Јакову: „Примакни се, сине, да те опипам јеси ли ти син мој Исав или не.” Јаков приступи Исаку, оцу своме, а он га опипа, па рече: „Глас је Јаковљев, али руке су Исавове!” Тако га не препозна јер су му руке биле маљаве као у Исава, брата његова, и благослови га. Затим рече: „Јеси ли ти заиста мој син Исав?” Он одговори: „Ја сам.” Тада рече: „Принеси ми да једем дивљач свога сина, па да те благослови душа моја.” Он му принесе да једе, донесе и вина и он попи. Потом му рече отац његов Исак: „Приђи, сине, и пољуби ме!” Он приступи и пољуби га. Исак осети мирис одеће његове и благослови га говорећи: „Гле, мирис сина мога као мирис поља које Господ благослови! Бог ти дао росе небеске и плодне земље, обиље жита и вина! Нека ти народи служе, а племена се клањају! Буди господар браћи својој и нека ти се клањају синови мајке твоје! Проклет био ко те прокуне, а благословен ко те благосиља!”