1. Мојсијева 27:1-29

Кад је Исак остарео, вид му се угасио, тако да није могао да види. Позове он свога старијег сина Исава и рече му: „Сине!“ Овај му одговори: „Ево ме!“ Исак му рече: „Ево, остарео сам а не знам кад ћу умрети. Зато узми сад свој тоболац и лук, па пођи у пустару и улови неку дивљач за мене. Онда ми скувај укусно јело, онако како волим, па ми донеси да једем, да те благословим пре него што умрем.“ Али Ревека је чула шта је Исак рекао своме сину Исаву. Кад је Исав отишао у пустару да улови дивљач своме оцу, Ревека рече своме сину Јакову: „Ево, управо сам чула како твој отац говори твоме брату Исаву: ’Донеси ми дивљач и скувај ми укусно јело да једем, па да те благословим у присуству Господњем пре него што умрем.’ Зато, сине мој, послушај ме и учини оно што ти наредим. Иди до стада па ми донеси оданде два лепа јарета, а ја ћу од њих припремити укусно јело за твога оца, баш како он воли. Онда то однеси твоме оцу да једе, да те благослови пре него што умре.“ Јаков рече својој мајци Ревеки: „Али мој брат Исав је космат, а ја сам без длака. Шта ако ме отац дотакне? Онда ће ме сматрати варалицом, па ћу на себе навући проклетство, а не благослов.“ Његова мајка му одговори на то: „Твоје проклетство нека падне на мене, сине мој. Само ти мене слушај и донеси ми јариће.“ Јаков оде па их донесе својој мајци, а она од њих приправи укусно јело, баш како је његов отац волео. Онда Ревека узме најбољу одећу свога старијега сина Исава што је имала у кући и у њу обуче свога млађег сина Јакова. А јарећом кожом обложи његове руке и голи део врата. Онда је у руке свога сина Јакова ставила укусно јело и хлеб што је приправила. Јаков оде к своме оцу и рече: „Оче!“ Овај се одазва: „Ево ме. Који си ти, мој син?“ „То сам ја, Исав, твој првенац“ – одговори Јаков своме оцу. „Учинио сам како си ми рекао. А сад устани, седи и једи од мог улова, да би могао да ме благословиш.“ Али Исак упита свога сина: „Како то да си тако брзо успео, сине мој?“ Јаков одговори: „Господ, Бог твој, ми је у томе помогао.“ Исак рече: „Примакни се, сине мој, да те дотакнем, да бих знао јеси ли ти мој син Исав или ниси.“ Јаков се примакао своме оцу Исаку, који га је, дотакавши, рекао: „Глас је Јаковљев, али су руке Исавове.“ Није га препознао, јер су му руке биле космате као руке његовог брата Исава. Зато га је благословио. Ипак, упитао га је: „Јеси ли ти заиста мој син Исав?“ Јаков одговори: „Јесам.“ Онда Исак рече: „Принеси ми да једем од твог улова, сине мој, да бих те благословио.“ Јаков му је принео да једе, па је Исак јео. Уз то му је донео и вина да пије. Затим му је његов отац Исак рекао: „Приђи, сине мој, да те пољубим.“ Јаков је пришао и Исак га је пољубио. Исак је при том осетио мирис одеће свога сина па га је благословио и рекао: „Гле, мирис мога сина је као мирис поља што их је Господ благословио. Нека ти да Бог росу с неба и родну земљу, обиље жита и младога вина. Нека ти служе народи, и нека ти се клањају племена. Буди владар својој браћи; синови мајке твоје ничице нек падају пред тобом. Ко тебе проклиње, сам ће проклет бити, а ко те благосиља, благословен ће бити.“