Knjiga propovednikova 3:1-20
Knjiga propovednikova 3:1-20 Novi srpski prevod (NSPL)
Sve ima svoje doba i svaka stvar pod nebesima ima prikladno vreme: vreme rađanja i vreme umiranja; vreme sađenja i vreme vađenja posađenog; vreme ubijanja i vreme lečenja; vreme rušenja i vreme građenja; vreme plakanja i vreme smejanja; vreme žaljenja i vreme igranja; vreme razbacivanja kamenja i vreme sakupljanja kamenja; vreme grljenja i vreme rastajanja; vreme traganja i vreme mirenja sa gubitkom; vreme čuvanja i vreme bacanja; vreme cepanja i vreme ušivanja; vreme ćutanja i vreme govora; vreme ljubavi i vreme mržnje; vreme rata i vreme mira. I kakva je korist trudbeniku od njegovog truda? Posmatrao sam posao koji je Bog dao ljudima da se njime bave. Naime, sve je predivno stvorio u prikladno vreme. Čak im je i večnost stavio u srca, ali ljudi ne mogu da dokuče dela koja Bog čini od početka do svršetka. Otkrio sam da za njih ništa bolje nema nego da se raduju i čine dobro sav svoj život; da svi ljudi jedu i piju, da uživaju korist truda svoga. I to je Božiji dar. Saznao sam da sve što Bog čini ostaje doveka, da tome ništa ne može da se doda i da od toga ništa ne može da se oduzme, da sve što Bog čini jeste da bi ga se ljudi bojali. I sve što je bilo, jeste i sada, i sve što će tek da bude, već je bilo, a Bog traži ono što je minulo. Još sam video pod kapom nebeskom: da na mestu pravde stoji nepravednost i na mestu pravednosti stoji nepravednost. Kazao sam u svom srcu: „Bog će da sudi i pravedniku i nepravedniku, jer postoji prikladno vreme, za svaku stvar i delo svako.“ Još sam kazao u svom srcu u vezi ljudi: „Bog ih iskušava, da uvide da su kao stoka, baš oni sami.“ Jer, sudbina ljudi i sudbina stoke je jednaka sudbina: umiru i oni, a umire i ona. U svima je isti dah i čovek nije bolji od stoke. Da, jer sve je prolazno. Na isto mesto svi odlaze, jer su svi iz prašine i svi se u prašinu vraćaju.
Knjiga propovednikova 3:1-20 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Све има своје време и свака намера под небом има своје време: време рађања и време умирања, време сађења и време чупања посађеног, време убијања и време лечења, време рушења и време зидања, време плакања и време смејања, време туговања и време плесања, време бацања камења и време скупљања камења, време грљења и време престанка грљења, време тражења и време губљења, време чувања и време одбацивања, време цепања и време шијења, време ћутања и време говорења, време љубави и време мржње, време рата и време мира. Каква је корист ономе који ради од онога око чега се труди? Видео сам послове које је Бог дао синовима људским да се муче око њих. Све што је он учинио лепо је у своје време. Па је и вечност ставио у срца њихова, али човек не може да схвати дела која Бог чини од почетка до краја. Схватио сам да нема ништа боље за њих него да се веселе и чине добро у свом животу. Сваки човек једе, пије и ужива у раду свом, али и то је дар Божји. Схватио сам да је вечно све што Бог створи. Томе се не може ништа ни додати, нити одузети, а Бог то чини да би га се бојали. Што јесте, већ је било, и што ће бити, већ је било. Бог враћа оно што је било. Још сам видео под сунцем да је на месту правде – злочин, и на месту правде – злочин. Ја рекох у срцу свом: „Бог ће судити и праведнику и зликовцу јер постоји време за сваку намеру и за свако дело.” Ја рекох у срцу свом за синове људске да им је Бог дао да виде да су као стока једни другима. Шта бива синовима људским, бива и стоци. Како умиру једни, тако угину други, и сви исти дах имају. Човек не надмашује животињу и све је ништавило. Сви иду на исто место, сви су од праха постали и у прах се враћају.
Knjiga propovednikova 3:1-20 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Постоји доба за све и време за сваки чин под небом: време за рађање и време за умирање, време за сађење и време за чупање посађеног, време за убијање и време за лечење, време за рушење и време за грађење, време за плакање и време за смејање, време за туговање и време за играње, време за разбацивање камења и време за сакупљање камења, време за грљење и време за суздржавање од грљења, време за тражење и време за губљење, време за чување и време за бацање, време за цепање и време за крпљење, време за ћутање и време за причање, време за љубав и време за мржњу, време за рат и време за мир. Каква је корист раднику од његовог мукотрпног труда? Видео сам задатак који је Бог дао људима да се с њим муче. Он је све начинио да буде лепо у своје време. Усадио је људима и свест о вечности, али човек не може да докучи шта Бог чини од почетка до краја. Знам да за човека нема ништа боље него да се радује и да чини добро док је жив. Ко год једе и пије и налази задовољство у свем свом мукотрпном труду – то је Божији дар. Знам да све што Бог чини остаје довека. Томе се ништа не може додати ни одузети. Бог то чини да би га се људи бојали. Што постоји, то је већ било, и што ће тек бити, већ је и пре било. Бог враћа оно што је прошло. А видех и нешто друго под сунцем: место суда – опакост, место правде – опакост. Помислих: »Бог ће судити и праведноме и опакоме, јер постоји време за сваки чин и за свако дело.« Помислих и ово о положају људи: »Бог им јасно показује да су животиње. Усуд људи исти је као и усуд животиња: као што умиру они, тако умиру и оне. Сви имају исти дух и човек није у предности над животињом. Све је испразност. Сви иду на исто место. Сви су постали од земаљског праха и сви се у прах враћају.
Knjiga propovednikova 3:1-20 Нови српски превод (NSP)
Све има своје доба и свака ствар под небесима има прикладно време: време рађања и време умирања; време сађења и време вађења посађеног; време убијања и време лечења; време рушења и време грађења; време плакања и време смејања; време жаљења и време играња; време разбацивања камења и време сакупљања камења; време грљења и време растајања; време трагања и време мирења са губитком; време чувања и време бацања; време цепања и време ушивања; време ћутања и време говора; време љубави и време мржње; време рата и време мира. И каква је корист трудбенику од његовог труда? Посматрао сам посао који је Бог дао људима да се њиме баве. Наиме, све је предивно створио у прикладно време. Чак им је и вечност ставио у срца, али људи не могу да докуче дела која Бог чини од почетка до свршетка. Открио сам да за њих ништа боље нема него да се радују и чине добро сав свој живот; да сви људи једу и пију, да уживају корист труда свога. И то је Божији дар. Сазнао сам да све што Бог чини остаје довека, да томе ништа не може да се дода и да од тога ништа не може да се одузме, да све што Бог чини јесте да би га се људи бојали. И све што је било, јесте и сада, и све што ће тек да буде, већ је било, а Бог тражи оно што је минуло. Још сам видео под капом небеском: да на месту правде стоји неправедност и на месту праведности стоји неправедност. Казао сам у свом срцу: „Бог ће да суди и праведнику и неправеднику, јер постоји прикладно време, за сваку ствар и дело свако.“ Још сам казао у свом срцу у вези људи: „Бог их искушава, да увиде да су као стока, баш они сами.“ Јер, судбина људи и судбина стоке је једнака судбина: умиру и они, а умире и она. У свима је исти дах и човек није бољи од стоке. Да, јер све је пролазно. На исто место сви одлазе, јер су сви из прашине и сви се у прашину враћају.
Knjiga propovednikova 3:1-20 Sveta Biblija (SRP1865)
Svemu ima vrijeme, i svakom poslu pod nebom ima vrijeme. Ima vrijeme kad se raða, i vrijeme kad se umire; vrijeme kad se sadi, i vrijeme kad se èupa posaðeno; Vrijeme kad se ubija, i vrijeme kad se iscjeljuje; vrijeme kad se razvaljuje, i vrijeme kad se gradi. Vrijeme plaèu i vrijeme smijehu; vrijeme ridanju i vrijeme igranju; Vrijeme kad se razmeæe kamenje, i vrijeme kad se skuplja kamenje; vrijeme kad se grli, i vrijeme kad se ostavlja grljenje; Vrijeme kad se teèe, i vrijeme kad se gubi; vrijeme kad se èuva, i vrijeme kad se baca; Vrijeme kad se dere, i vrijeme kad se sašiva; vrijeme kad se muèi, i vrijeme kad se govori; Vrijeme kad se ljubi, i vrijeme kad se mrzi; vrijeme ratu i vrijeme miru. Kaka je korist onome koji radi od onoga oko èega se trudi? Vidio sam poslove koje je Bog dao sinovima ljudskim da se muèe oko njih. Sve je uèinio da je lijepo u svoje vrijeme, i svijet metnuo im je u srce, ali da ne može èovjek dokuèiti djela koja Bog tvori, ni poèetka ni kraja. Doznah da nema ništa bolje za njih nego da se vesele i èine dobro za života svoga. I kad svaki èovjek jede i pije i uživa dobra od svakoga truda svojega, to je dar Božji. Doznah da što god tvori Bog ono traje dovijeka, ne može mu se ništa dodati niti se od toga može što oduzeti; i Bog tvori da bi ga se bojali. Što je bilo to je sada, i što æe biti to je veæ bilo; jer Bog povraæa što je prošlo. Još vidjeh pod suncem gdje je mjesto suda bezbožnost i mjesto pravde bezbožnost. I rekoh u srcu svom: Bog æe suditi pravedniku i bezbožniku; jer ima vrijeme svemu i svakom poslu. Rekoh u srcu svom za sinove ljudske da im je Bog pokazao da vide da su kao stoka. Jer što biva sinovima ljudskim to biva i stoci, jednako im biva; kako gine ona tako ginu i oni, i svi imaju isti duh; i èovjek ništa nije bolji od stoke, jer je sve taština. Sve ide na jedno mjesto; sve je od praha i sve se vraæa u prah.