Проповедник 3:1-20

Постоји доба за све и време за сваки чин под небом: време за рађање и време за умирање, време за сађење и време за чупање посађеног, време за убијање и време за лечење, време за рушење и време за грађење, време за плакање и време за смејање, време за туговање и време за играње, време за разбацивање камења и време за сакупљање камења, време за грљење и време за суздржавање од грљења, време за тражење и време за губљење, време за чување и време за бацање, време за цепање и време за крпљење, време за ћутање и време за причање, време за љубав и време за мржњу, време за рат и време за мир. Каква је корист раднику од његовог мукотрпног труда? Видео сам задатак који је Бог дао људима да се с њим муче. Он је све начинио да буде лепо у своје време. Усадио је људима и свест о вечности, али човек не може да докучи шта Бог чини од почетка до краја. Знам да за човека нема ништа боље него да се радује и да чини добро док је жив. Ко год једе и пије и налази задовољство у свем свом мукотрпном труду – то је Божији дар. Знам да све што Бог чини остаје довека. Томе се ништа не може додати ни одузети. Бог то чини да би га се људи бојали. Што постоји, то је већ било, и што ће тек бити, већ је и пре било. Бог враћа оно што је прошло. А видех и нешто друго под сунцем: место суда – опакост, место правде – опакост. Помислих: »Бог ће судити и праведноме и опакоме, јер постоји време за сваки чин и за свако дело.« Помислих и ово о положају људи: »Бог им јасно показује да су животиње. Усуд људи исти је као и усуд животиња: као што умиру они, тако умиру и оне. Сви имају исти дух и човек није у предности над животињом. Све је испразност. Сви иду на исто место. Сви су постали од земаљског праха и сви се у прах враћају.

Besplatni planovi za čitanje i pobožosti koje se odnose na Проповедник 3:1-20