Све има своје време и свака намера под небом има своје време:
време рађања и време умирања,
време сађења и време чупања посађеног,
време убијања и време лечења,
време рушења и време зидања,
време плакања и време смејања,
време туговања и време плесања,
време бацања камења и време скупљања камења,
време грљења и време престанка грљења,
време тражења и време губљења,
време чувања и време одбацивања,
време цепања и време шијења,
време ћутања и време говорења,
време љубави и време мржње,
време рата и време мира.
Каква је корист ономе који ради од онога око чега се труди? Видео сам послове које је Бог дао синовима људским да се муче око њих. Све што је он учинио лепо је у своје време. Па је и вечност ставио у срца њихова, али човек не може да схвати дела која Бог чини од почетка до краја. Схватио сам да нема ништа боље за њих него да се веселе и чине добро у свом животу. Сваки човек једе, пије и ужива у раду свом, али и то је дар Божји. Схватио сам да је вечно све што Бог створи. Томе се не може ништа ни додати, нити одузети, а Бог то чини да би га се бојали. Што јесте, већ је било, и што ће бити, већ је било. Бог враћа оно што је било.
Још сам видео под сунцем да је на месту правде – злочин, и на месту правде – злочин. Ја рекох у срцу свом: „Бог ће судити и праведнику и зликовцу јер постоји време за сваку намеру и за свако дело.” Ја рекох у срцу свом за синове људске да им је Бог дао да виде да су као стока једни другима. Шта бива синовима људским, бива и стоци. Како умиру једни, тако угину други, и сви исти дах имају. Човек не надмашује животињу и све је ништавило. Сви иду на исто место, сви су од праха постали и у прах се враћају.
Aplikacija Biblija
Aplikacija Biblija za decu
