Knjiga propovednikova 1:1-11
Knjiga propovednikova 1:1-11 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Речи проповедника, сина Давидовог, цара у Јерусалиму. „Ништавило над ништавилима”, говори проповедник, „ништавило над ништавилима, све је ништавило.” Шта користи човеку сав труд који улаже под сунцем? Нараштај одлази, нараштај долази, а земља стоји заувек. Сунце излази, Сунце залази и опет хита ка месту одакле је изашло. Ветар иде на југ, окреће се на север, ковитла се, ковитла, и враћа се новом кружењу. Све реке теку у море, а море се не препуњује. Одакле теку реке, опет се тамо враћају. Све речи су мучне да се не могу исказати. Око се не може нагледати, а уво се не може наслушати. Шта је било, опет ће бити, што се чинило, опет ће се чинити, и нема ничег новог под сунцем. Постоји ли нешто за шта би се рекло: „Види, ово је ново!” То је већ било у временима која су за нама. Не спомиње се оно што је било раније. Ни оно касније неће се спомињати код оних који после буду.
Knjiga propovednikova 1:1-11 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Речи Проповедника, сина Давидовог, цара у Јерусалиму: Испразност над испразношћу! – говори Проповедник. Испразност над испразношћу! Све је испразност! Каква је корист човеку од свег његовог мукотрпног труда под сунцем? Поколење оде и поколење дође, а земља остаје довека. Сунце изађе и зађе, па хита назад, на место одакле излази. Ветар дува на југ, па окрене на север, витла уоколо-наоколо, па опет назад. Све реке теку у море, а море се не препуни. Одакле реке долазе, онамо се и враћају. Све је заморно, толико да не може да се искаже. Око не може да се нагледа, ни ухо да се наслуша. Што је било, опет ће бити, што се чинило, опет ће се чинити – нема ништа ново под сунцем. Има ли ишта за шта би се могло рећи: »Гле, ово је ново!«? И то је већ било, давно пре нашег времена. Нема сећања на оно што је било пре, нити ће бити сећања на оно што ће тек бити међу онима који ће бити после.
Knjiga propovednikova 1:1-11 Novi srpski prevod (NSPL)
Reči propovednika, Davidovog sina i cara u Jerusalimu: Prolaznost nad prolaznošću – vajka se propovednik – prolaznost nad prolaznošću! Sve je prolazno! U čemu je korist ljudima od sveg njihovog truda kojim se upinju pod kapom nebeskom? Pokolenje dolazi, pokolenje odlazi, a zemlja traje doveka. Sunce izlazi, sunce zalazi, žuri na svoje mesto odakle izlazi. Vetar ide na jug i kruži na sever, kovitla li kovitla, da se ponovo kružeći vrati. Sve reke u more teku, a more nije puno; i tamo odakle teku reke, vraćaju se da opet teku. Sve je to zamorno i niko to ne može da iskaže. Oko se nije nagledalo i uho se nije zasitilo slušanja. Jer šta se već zbilo, opet će da se zbude; i šta se radilo, opet će da se radi. Baš ništa novo nema pod kapom nebeskom. Zar ima nečeg da neko kaže: „Vidi, ovo je novo.“ Već od davnina, pre nas toga je bilo. Nema sećanja na ono prošlo, kao što nema sećanja kod onih koji tek dolaze na ono što još nije došlo.
Knjiga propovednikova 1:1-11 Нови српски превод (NSP)
Речи проповедника, Давидовог сина и цара у Јерусалиму: Пролазност над пролазношћу – вајка се проповедник – пролазност над пролазношћу! Све је пролазно! У чему је корист људима од свег њиховог труда којим се упињу под капом небеском? Поколење долази, поколење одлази, а земља траје довека. Сунце излази, сунце залази, жури на своје место одакле излази. Ветар иде на југ и кружи на север, ковитла ли ковитла, да се поново кружећи врати. Све реке у море теку, а море није пуно; и тамо одакле теку реке, враћају се да опет теку. Све је то заморно и нико то не може да искаже. Око се није нагледало и ухо се није заситило слушања. Јер шта се већ збило, опет ће да се збуде; и шта се радило, опет ће да се ради. Баш ништа ново нема под капом небеском. Зар има нечег да неко каже: „Види, ово је ново.“ Већ од давнина, пре нас тога је било. Нема сећања на оно прошло, као што нема сећања код оних који тек долазе на оно што још није дошло.
Knjiga propovednikova 1:1-11 Sveta Biblija (SRP1865)
Rijeèi propovjednika sina Davidova cara u Jerusalimu. Taština nad taštinama, veli propovjednik, taština nad taštinama, sve je taština. Kaka je korist èovjeku od svega truda njegova, kojim se trudi pod suncem? Naraštaj jedan odlazi i drugi dolazi, a zemlja stoji uvijek. Sunce izlazi i zalazi, i opet hiti na mjesto svoje odakle izlazi. Vjetar ide na jug i obræe se na sjever: ide jednako obræuæi se, i u obrtanju svom vraæa se. Sve rijeke teku u more, i more se ne prepunja; odakle teku rijeke, onamo se vraæaju da opet teku. Sve je muèno, da èovjek ne može iskazati; oko se ne može nagledati, niti se uho može naslušati. Što je bilo to æe biti, što se èinilo to æe se èiniti, i nema ništa novo pod suncem. Ima li što za što bi ko rekao: vidi, to je novo? Veæ je bilo za vijekova koji su bili prije nas. Ne pominje se što je prije bilo; ni ono što æe poslije biti neæe se pominjati u onijeh koji æe poslije nastati.