Књига проповедникова 1:1-11

Речи проповедника, Давидовог сина и цара у Јерусалиму: Пролазност над пролазношћу – вајка се проповедник – пролазност над пролазношћу! Све је пролазно! У чему је корист људима од свег њиховог труда којим се упињу под капом небеском? Поколење долази, поколење одлази, а земља траје довека. Сунце излази, сунце залази, жури на своје место одакле излази. Ветар иде на југ и кружи на север, ковитла ли ковитла, да се поново кружећи врати. Све реке у море теку, а море није пуно; и тамо одакле теку реке, враћају се да опет теку. Све је то заморно и нико то не може да искаже. Око се није нагледало и ухо се није заситило слушања. Јер шта се већ збило, опет ће да се збуде; и шта се радило, опет ће да се ради. Баш ништа ново нема под капом небеском. Зар има нечег да неко каже: „Види, ово је ново.“ Већ од давнина, пре нас тога је било. Нема сећања на оно прошло, као што нема сећања код оних који тек долазе на оно што још није дошло.