Проповедник 1:1-11

Речи Проповедника, сина Давидовог, цара у Јерусалиму: Испразност над испразношћу! – говори Проповедник. Испразност над испразношћу! Све је испразност! Каква је корист човеку од свег његовог мукотрпног труда под сунцем? Поколење оде и поколење дође, а земља остаје довека. Сунце изађе и зађе, па хита назад, на место одакле излази. Ветар дува на југ, па окрене на север, витла уоколо-наоколо, па опет назад. Све реке теку у море, а море се не препуни. Одакле реке долазе, онамо се и враћају. Све је заморно, толико да не може да се искаже. Око не може да се нагледа, ни ухо да се наслуша. Што је било, опет ће бити, што се чинило, опет ће се чинити – нема ништа ново под сунцем. Има ли ишта за шта би се могло рећи: »Гле, ово је ново!«? И то је већ било, давно пре нашег времена. Нема сећања на оно што је било пре, нити ће бити сећања на оно што ће тек бити међу онима који ће бити после.