Dela apostolska 5:12-42
Dela apostolska 5:12-42 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Преко апостолских руку збивали су се многи знаци и чуда у народу; а сви су били једнодушно у Соломоновом трему. Од осталих пак нико се није усуђивао да им се придружи; али народ их је веома хвалио. А мноштво људи и жена који су веровали у Господа бивало је све веће, тако да су износили болеснике на улице, стављали их на постеље и носила да би макар Петрова сенка осенила неког од њих кад он пролази. Стицали су се у Јерусалиму и многи из околних градова носећи болеснике и мучене од нечистих духова, и сви су били исцељени. Тада се подиже првосвештеник и сви који су били уз њега, наиме, садукејска странка, испунише се завишћу, те ставише руке на апостоле и бацише их у општу тамницу. Али анђео Господњи отвори ноћу тамничка врата, изведе их и рече: „Идите, иступите у храму и говорите народу све речи овога живота.” Чувши то, они пред зору уђоше у храм и учаху. А кад дође првосвештеник и они који су били уз њега, сазваше Синедрион и све старешине синова Израиљевих, те послаше људе у тамницу да их доведу. Кад пак службеници дођоше, не нађоше их у тамници. Вратише се и јавише: „Тамницу смо нашли закључану и добро осигурану и стражаре где стоје пред вратима, али кад смо отворили, унутра нисмо нашли никога.” Кад су ове речи чули старешина храма и првосвештеници, били су у неприлици због њих – шта би то могло да буде. Али неко дође и јави им: „Ено, људи које сте бацили у тамницу стоје у храму и уче народ.” Тада оде старешина храма са службеницима и доведе их, али не на силу, јер су се бојали народа да не буду каменовани. И кад их доведоше, поставише их пред Синедрион, те их првосвештеник запита овим речима: „Зар вам нисмо строго наредили да не учите у то Име, а гле, ви сте напунили Јерусалим својом науком и хоћете да баците крв тога човека на нас.” На то Петар и апостоли у одговору рекоше: „Бога треба слушати више него људе. Бог отаца наших васкрсао је Исуса, кога сте ви обесили на дрво и убили. Њега је Бог својом десницом узвисио као Поглавара и Спаситеља да додели Израиљу покајање и опроштај грехова. Ми смо сведоци свега тога и Дух Свети, кога је Бог дао онима који су му послушни. Чувши ово, они се разљутише врло и намераваху да их побију.” Али тада уста у Синедриону један фарисеј по имену Гамалиил, учитељ Закона, цењен од целог народа, заповеди да изведу људе мало напоље и рече им: „Људи Израиљци, узмите се у памет шта ћете у погледу ових људи чинити. Јер пре ових дана подиже се Тевда, који је за себе говорио да је он нешто велико, уз кога је пристало око четири стотине људи; он је био убијен, а сви који су га слушали разиђоше се и беху уништени. После тога подиже се Јуда Галилејац у време пописа и одвуче доста народа за собом. Погинуо је и он, а сви који су га слушали беху расути. И у садашњој прилици вам кажем: прођите се ових људи и пустите их; јер ако је од људи ова намисао или ово дело, биће осујећено; ако је пак од Бога, нећете моћи да их уништите, иначе бисте се нашли као људи који се боре против Бога.” Тада га послушаше. И дозваше апостоле, избише их и запретише им да не говоре у име Исусово, и отпустише их. Они пак отидоше из Синедриона радујући се што су били удостојени да претрпе понижење за име Исусово. Тако нису престали да свакога дана у храму и по кућама уче и проповедају јеванђеље о Христу Исусу.
Dela apostolska 5:12-42 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Апостоли су чинили многа знамења и чуда у народу. Сви су се једнодушно окупљали у Соломоновом трему. Нико други није се усуђивао да им се придружи, али их је народ веома хвалио. Број мушкараца и жена који су поверовали у Господа бивао је све већи, па су износили болесне на улице и стављали их на постеље и простирке, не би ли, када Петар наиђе, бар његова сенка пала на неког од њих. А нагрнуше и многи из градова око Јерусалима, па су доносили болесне и оне које су мучили нечисти духови, и сви су били излечени. Тада се првосвештеник и све његове присталице – то јест садукејска странка – испунише завишћу, па похваташе апостоле и бацише их у јавни затвор. Али Господњи анђео ноћу отвори врата тамнице, па их изведе и рече: »Идите, станите у Храм и говорите народу све о овом Животу.« И они га послушаше, па у зору уђоше у Храм и почеше да уче народ. Када су првосвештеник и његове присталице дошли, сазваше Синедрион и све старешине Израела, па послаше у затвор да доведу апостоле. Али, када су слуге стигле у тамницу, не нађоше их, па се вратише и јавише: »Нашли смо затвор добро закључан и тамничаре како стоје пред вратима. Али, кад смо их отворили, унутра нисмо нашли никог.« Када су заповедник храмске страже и првосвештеници то чули, почеше у недоумици да се питају шта би то могло да буде. Уто стиже један, па им рече: »Ено они људи што сте их бацили у тамницу стоје у Храму и уче народ!« Тада заповедник оде са својим подређенима и доведе их, али не на силу, јер су се бојали да их народ не каменује. Када су их довели, поставише их пред Синедрион, а првосвештеник поче да их испитује. »Строго смо вам наредили да не учите народ у то име«, рече он, »а ви сте, ево, преплавили Јерусалим својим учењем и хоћете да на нас падне крв тога човека!« Тада Петар и остали апостоли одговорише: »Треба се покоравати Богу пре него људима. Бог наших праотаца васкрсао је Исуса, кога сте ви убили обесивши га о дрво. Њега је Бог својом десницом узвисио као Кнеза и Спаситеља да Израелу подари покајање и опроштење грехâ. И ми смо томе сведоци, као и Свети Дух, кога је Бог дао онима који му се покоравају.« Када су то чули, силно се наљутише и хтедоше да их убију. Али тада у Синедриону устаде фарисеј по имену Гамалиил, учитељ закона кога је поштовао цео народ. Он нареди да се апостоли накратко изведу напоље, па рече: »Израелци, добро пазите шта ћете да урадите с овим људима. Јер, пре неког времена појавио се Тевда и говорио за себе да је неко и нешто, а пришло му је око четири стотине људи. Он је смакнут, а све његове присталице су се разбежале, и од тога не би ништа. После тога – у време пописа – појавио се Јуда Галилејац и за собом повукао народ. И он је убијен, а све његове присталице су се распршиле. Зато вам сада кажем: Оканите се ових људи и пустите их. Јер, ако је њихов наум или дело од људи, биће осујећен. Али, ако је од Бога, нећете моћи да их спречите, него ћете се наћи у рату против Бога.« И они га послушаше. Онда позваше апостоле к себи, ишибаше их и наредише им да не говоре у Исусово име, па их ослободише. А они одоше из Синедриона, радујући се што су били достојни да претрпе понижење за Исусово име. И нису престајали да сваког дана у Храму или по кућама уче народ и проповедају еванђеље о Христу Исусу.
Dela apostolska 5:12-42 Novi srpski prevod (NSPL)
Preko apostola se događalo mnogo znakova i čuda u narodu. A verujući su se jednodušno okupljali u Solomonovom tremu. Niko se od ostalih nije usuđivao da im se pridruži, ali ih je narod veoma hvalio. Ipak, sve je više bilo muškaraca i žena koji su verovali u Gospoda. Tako su ljudi stavljali bolesnike na postelje i nosila i iznosili ih na ulice, ne bi li kako Petrova senka osenila koga od njih – dok on prolazi. Čak su i žitelji iz okoline Jerusalima donosili one koji su bili bolesni i opsednuti nečistim duhovima, i svi su bili izlečeni. Tada su se digli Prvosveštenik i sve njegove pristalice iz sadukejske stranke, i van sebe od zavisti, uhvatili apostole i bacili ih u javnu tamnicu. Međutim, anđeo Gospodnji je u toku noći otvorio vrata tamnice, izveo ih i rekao im: „Idite u hram i propovedajte sve o ovom novom životu.“ Kada su oni to čuli, ušli su u hram u ranu zoru i poučavali narod. U međuvremenu su došli Prvosveštenik i njegove pristalice, sazvali sastanak Velikog veća sa svim starešinama izrailjskog naroda, i naredili da se apostoli dovedu iz tamnice. Ali, kada su stražari otišli u tamnicu, nisu ih tamo zatekli, pa su se vratili i rekli: „Vrata ćelije su bila dobro zaključana, a stražari su stajali pred vratima. Ipak, kad smo otvorili vrata, nismo našli nikoga.“ Kad su zapovednik hramske straže i vodeći sveštenici čuli ovaj izveštaj, bili su u nedoumici, pitajući se šta je to moglo da se dogodi sa njima. Tada je neko došao i javio im: „Eno, oni ljudi koje ste juče bacili u tamnicu stoje u hramu i poučavaju narod!“ Tada je zapovednik hramske straže lično otišao sa stražarima i odveo apostole, ali ne prisilno, jer su se plašili da ih ljudi ne kamenuju. Kada su ih doveli, izveli su ih pred Veliko veće. Tada ih je Prvosveštenik upitao: „Zar vam nismo strogo zabranili da poučavate u Isusovo ime? A vi ste pak čitav Jerusalim napunili vašim učenjem i hoćete da svalite na nas krivicu za smrt tog čoveka.“ Petar i apostoli su im odgovorili: „Bogu se treba više pokoravati nego ljudima. Bog naših otaca je vaskrsao iz mrtvih Isusa, koga ste vi ubili prikovavši ga na drvo. Ali, Bog ga je uzvisio i postavio sebi s desne strane kao Kneza i Spasitelja, da bi Izrailju omogućio pokajanje i oproštenje greha. Mi smo svedoci svega toga, zajedno sa Duhom Svetim koga je Bog dao onima koji su mu poslušni.“ Kada su članovi Velikog veća čuli ovo, toliko su se razbesneli, da su naumili da ih ubiju. Ali tada je u Velikom veću ustao neki učitelj Zakona po imenu Gamalilo, farisej koga je sav narod poštovao, i zapovedio da se apostoli na kratko izvedu. Zatim im se obratio: „Izrailjci, dobro razmislite šta ćete učiniti s ovim ljudima. Pre nekog vremena pojavio se Tevda koji je tvrdio za sebe da je neko i nešto. Njemu se pridružilo četiri stotine ljudi, ali je on bio ubijen, a svi njegovi sledbenici su se razbežali, te je cela stvar propala. Posle ovoga, u vreme popisa, pojavio se Juda Galilejac i podigao narod na bunu. Ali i on je poginuo, a svi njegovi sledbenici su se razbežali. Zato vam sada savetujem da se okanete ovih ljudi i pustite ih da idu. Jer, ako njihov naum ili njihovo delovanje potiče od ljudi, to će propasti. No, ako to potiče od Boga, onda nećete moći da ih uništite, jer biste se tako pokazali kao oni koji se bore protiv Boga.“ Oni su se složili s njim, i kad su pozvali apostole naredili su da ih išibaju. Zatim su im zapretili da više ne propovedaju u Isusovo ime, pa su ih pustili. Apostoli su napustili Veliko veće radujući se što su bili udostojeni da podnesu sramotu radi njegovog imena. Ipak, nisu prestali da svakog dana u hramu i po kućama poučavaju i navešćuju Radosnu vest o Hristu Isusu.
Dela apostolska 5:12-42 Нови српски превод (NSP)
Преко апостола се догађало много знакова и чуда у народу. А верујући су се једнодушно окупљали у Соломоновом трему. Нико се од осталих није усуђивао да им се придружи, али их је народ веома хвалио. Ипак, све је више било мушкараца и жена који су веровали у Господа. Тако су људи стављали болеснике на постеље и носила и износили их на улице, не би ли како Петрова сенка осенила кога од њих – док он пролази. Чак су и житељи из околине Јерусалима доносили оне који су били болесни и опседнути нечистим духовима, и сви су били излечени. Тада су се дигли Првосвештеник и све његове присталице из садукејске странке, и ван себе од зависти, ухватили апостоле и бацили их у јавну тамницу. Међутим, анђео Господњи је у току ноћи отворио врата тамнице, извео их и рекао им: „Идите у храм и проповедајте све о овом новом животу.“ Када су они то чули, ушли су у храм у рану зору и поучавали народ. У међувремену су дошли Првосвештеник и његове присталице, сазвали састанак Великог већа са свим старешинама израиљског народа, и наредили да се апостоли доведу из тамнице. Али, када су стражари отишли у тамницу, нису их тамо затекли, па су се вратили и рекли: „Врата ћелије су била добро закључана, а стражари су стајали пред вратима. Ипак, кад смо отворили врата, нисмо нашли никога.“ Кад су заповедник храмске страже и водећи свештеници чули овај извештај, били су у недоумици, питајући се шта је то могло да се догоди са њима. Тада је неко дошао и јавио им: „Ено, они људи које сте јуче бацили у тамницу стоје у храму и поучавају народ!“ Тада је заповедник храмске страже лично отишао са стражарима и одвео апостоле, али не присилно, јер су се плашили да их људи не каменују. Када су их довели, извели су их пред Велико веће. Тада их је Првосвештеник упитао: „Зар вам нисмо строго забранили да поучавате у Исусово име? А ви сте пак читав Јерусалим напунили вашим учењем и хоћете да свалите на нас кривицу за смрт тог човека.“ Петар и апостоли су им одговорили: „Богу се треба више покоравати него људима. Бог наших отаца је васкрсао из мртвих Исуса, кога сте ви убили приковавши га на дрво. Али, Бог га је узвисио и поставио себи с десне стране као Кнеза и Спаситеља, да би Израиљу омогућио покајање и опроштење греха. Ми смо сведоци свега тога, заједно са Духом Светим кога је Бог дао онима који су му послушни.“ Када су чланови Великог већа чули ово, толико су се разбеснели, да су наумили да их убију. Али тада је у Великом већу устао неки учитељ Закона по имену Гамалило, фарисеј кога је сав народ поштовао, и заповедио да се апостоли на кратко изведу. Затим им се обратио: „Израиљци, добро размислите шта ћете учинити с овим људима. Пре неког времена појавио се Тевда који је тврдио за себе да је неко и нешто. Њему се придружило четири стотине људи, али је он био убијен, а сви његови следбеници су се разбежали, те је цела ствар пропала. После овога, у време пописа, појавио се Јуда Галилејац и подигао народ на буну. Али и он је погинуо, а сви његови следбеници су се разбежали. Зато вам сада саветујем да се оканете ових људи и пустите их да иду. Јер, ако њихов наум или њихово деловање потиче од људи, то ће пропасти. Но, ако то потиче од Бога, онда нећете моћи да их уништите, јер бисте се тако показали као они који се боре против Бога.“ Они су се сложили с њим, и кад су позвали апостоле наредили су да их ишибају. Затим су им запретили да више не проповедају у Исусово име, па су их пустили. Апостоли су напустили Велико веће радујући се што су били удостојени да поднесу срамоту ради његовог имена. Ипак, нису престали да сваког дана у храму и по кућама поучавају и навешћују Радосну вест о Христу Исусу.
Dela apostolska 5:12-42 Sveta Biblija (SRP1865)
A rukama apostolskima uèiniše se mnogi znaci i èudesa meðu ljudima; i bijahu svi jednodušno u trijemu Solomunovu. A od ostalijeh niko ne smijaše pristupiti k njima; nego ih hvaljaše narod. A sve više pristajahu oni koji vjerovahu Gospoda, mnoštvo ljudi i žena, Tako da i po ulicama iznošahu bolesnike i metahu na posteljama i na nosilima, da bi kad proðe Petar barem sjenka njegova osjenila koga od njih. A dolažahu mnogi i iz okolnijeh gradova u Jerusalim, i donošahu bolesnike i koje muèahu neèisti duhovi; i svi ozdravljahu. Ali ustade poglavar sveštenièki i svi koji bijahu s njim, od jeresi sadukejske, i napuniše se zavisti, I digoše ruke svoje na apostole, i metnuše ih u opšti zatvor. A anðeo Gospodnji otvori noæu vrata tamnièka, i izvedavši ih reèe: Idite i stanite u crkvi te govorite narodu sve rijeèi ovoga života. A kad oni èuše, uðoše ujutru u crkvu, i uèahu. A kad doðe poglavar sveštenièki i koji bijahu s njim, sazvaše sabor i sve starješine od sinova Izrailjevijeh, i poslaše u tamnicu da ih dovedu. A kad sluge otidoše, ne naðoše ih u tamnici; onda se vratiše i javiše im Govoreæi: tamnicu naðosmo zakljuèanu sa svakom tvrðom i èuvare gdje stoje pred vratima; ali kad otvorismo, unutra nijednoga ne naðosmo. A kad èuše ove rijeèi poglavar sveštenièki i vojvoda crkveni i ostali glavari sveštenièki, ne mogahu im se naèuditi šta bi to sad bilo. A neko doðe i javi im govoreæi: eno oni ljudi što ih baciste u tamnicu, stoje u crkvi i uèe narod. Tada otide vojvoda s momcima i dovede ih ne na silu: jer se bojahu naroda da ih ne pobije kamenjem. A kad ih dovedoše, postaviše ih pred sabor, i zapita ih poglavar sveštenièki govoreæi: Ne zaprijetismo li vam oštro da ne uèite u ovo ime? i gle, napuniste Jerusalim svojom naukom, i hoæete da bacite na nas krv ovoga èovjeka. A Petar i apostoli odgovarajuæi rekoše: veæma se treba Bogu pokoravati negoli ljudima. Bog otaca našijeh podiže Isusa, kojega vi ubiste objesivši na drvo. Ovoga Bog desnicom svojom uzvisi za poglavara i spasa, da da Izrailju pokajanje i oproštenje grijeha. I mi smo njegovi svjedoci ovijeh rijeèi i Duh sveti kojega Bog dade onima koji se njemu pokoravaju. A kad oni èuše vrlo se rasrdiše, i mišljahu da ih pobiju. Ali onda ustade u skupštini jedan farisej, po imenu Gamaliilo, zakonik, poštovan od svega naroda, i zapovjedi da apostoli malo iziðu napolje, Pa reèe njima: ljudi Izrailjci! gledajte dobro za ove ljude šta æete èiniti; Jer prije ovijeh dana usta Tevda, govoreæi da je on nešto, za kojijem pristade ljudi na broj oko èetiri stotine; on bi ubijen, i svi koji ga slušahu raziðoše se i propadoše. Potom usta Juda Galilejac, u dane prijepisa, i odvuèe dosta ljudi za sobom; i on pogibe, i svi koji ga slušahu razasuše se. I sad vam kažem: proðite se ovijeh ljudi i ostavite ih; jer ako bude od ljudi ovaj savjet ili ovo djelo, pokvariæe se. Ako li je od Boga, ne možete ga pokvariti, da se kako ne naðete kao bogoborci. Onda ga poslušaše, i dozvavši apostole izbiše ih, i zaprijetiše im da ne govore u ime Isusovo, i otpustiše ih. A oni onda otidoše od sabora radujuæi se što se udostojiše primiti sramotu za ime Gospoda Isusa. A svaki dan u crkvi i po kuæama ne prestajahu uèiti i propovijedati jevanðelje o Isusu Hristu.