Преко апостолских руку збивали су се многи знаци и чуда у народу; а сви су били једнодушно у Соломоновом трему. Од осталих пак нико се није усуђивао да им се придружи; али народ их је веома хвалио. А мноштво људи и жена који су веровали у Господа бивало је све веће, тако да су износили болеснике на улице, стављали их на постеље и носила да би макар Петрова сенка осенила неког од њих кад он пролази. Стицали су се у Јерусалиму и многи из околних градова носећи болеснике и мучене од нечистих духова, и сви су били исцељени.
Тада се подиже првосвештеник и сви који су били уз њега, наиме, садукејска странка, испунише се завишћу, те ставише руке на апостоле и бацише их у општу тамницу. Али анђео Господњи отвори ноћу тамничка врата, изведе их и рече: „Идите, иступите у храму и говорите народу све речи овога живота.” Чувши то, они пред зору уђоше у храм и учаху. А кад дође првосвештеник и они који су били уз њега, сазваше Синедрион и све старешине синова Израиљевих, те послаше људе у тамницу да их доведу. Кад пак службеници дођоше, не нађоше их у тамници. Вратише се и јавише: „Тамницу смо нашли закључану и добро осигурану и стражаре где стоје пред вратима, али кад смо отворили, унутра нисмо нашли никога.” Кад су ове речи чули старешина храма и првосвештеници, били су у неприлици због њих – шта би то могло да буде. Али неко дође и јави им: „Ено, људи које сте бацили у тамницу стоје у храму и уче народ.” Тада оде старешина храма са службеницима и доведе их, али не на силу, јер су се бојали народа да не буду каменовани. И кад их доведоше, поставише их пред Синедрион, те их првосвештеник запита овим речима: „Зар вам нисмо строго наредили да не учите у то Име, а гле, ви сте напунили Јерусалим својом науком и хоћете да баците крв тога човека на нас.” На то Петар и апостоли у одговору рекоше: „Бога треба слушати више него људе. Бог отаца наших васкрсао је Исуса, кога сте ви обесили на дрво и убили. Њега је Бог својом десницом узвисио као Поглавара и Спаситеља да додели Израиљу покајање и опроштај грехова. Ми смо сведоци свега тога и Дух Свети, кога је Бог дао онима који су му послушни. Чувши ово, они се разљутише врло и намераваху да их побију.”
Али тада уста у Синедриону један фарисеј по имену Гамалиил, учитељ Закона, цењен од целог народа, заповеди да изведу људе мало напоље и рече им: „Људи Израиљци, узмите се у памет шта ћете у погледу ових људи чинити. Јер пре ових дана подиже се Тевда, који је за себе говорио да је он нешто велико, уз кога је пристало око четири стотине људи; он је био убијен, а сви који су га слушали разиђоше се и беху уништени. После тога подиже се Јуда Галилејац у време пописа и одвуче доста народа за собом. Погинуо је и он, а сви који су га слушали беху расути. И у садашњој прилици вам кажем: прођите се ових људи и пустите их; јер ако је од људи ова намисао или ово дело, биће осујећено; ако је пак од Бога, нећете моћи да их уништите, иначе бисте се нашли као људи који се боре против Бога.” Тада га послушаше. И дозваше апостоле, избише их и запретише им да не говоре у име Исусово, и отпустише их. Они пак отидоше из Синедриона радујући се што су били удостојени да претрпе понижење за име Исусово. Тако нису престали да свакога дана у храму и по кућама уче и проповедају јеванђеље о Христу Исусу.