Дела апостолска 5
5
Ананија и Сапфира
1А један човек по имену Ананија са својом женом Сапфиром продаде једно имање, 2па са жениним знањем задржа за себе део новца од продаје, а други део донесе, те метну апостолима пред ноге. 3А Петар му рече: „Ананија, зашто је сатана испунио твоје срце да слажеш Духа Светога и да задржиш за себе део новца од продаје њиве? 4Зар не би и даље остала твоја, и кад је продана, зар није била у твојој власти? Зашто си у свом срцу наумио то дело? Ниси слагао људима, него Богу.” 5Слушајући ове речи, Ананија паде и издахну. И велики страх обузе све који су то слушали. 6А младићи усташе, умоташе га, изнеше и сахранише. 7А кад прође око три часа, уђе и његова жена не знајући шта се догодило. 8Тада јој се Петар обрати: „Реци ми јесте ли њиву продали за толику суму?” А она рече: „Да, за толико.” 9На то јој Петар рече: „Зашто сте се договорили да искушате Духа Господњег? Види, пред вратима су ноге оних што су сахранили твога мужа, и тебе ће изнети.” 10И одмах паде пред његове ноге, и издахну. А младићи уђоше, нађоше је мртву, изнесоше је и сахранише до њенога мужа. 11А велики страх обузе сву Цркву и све који су о овоме слушали.
12Преко апостолских руку збивали су се многи знаци и чуда у народу; а сви су били једнодушно у Соломоновом трему. 13Од осталих пак нико се није усуђивао да им се придружи; али народ их је веома хвалио. 14А мноштво људи и жена који су веровали у Господа бивало је све веће, 15тако да су износили болеснике на улице, стављали их на постеље и носила да би макар Петрова сенка осенила неког од њих кад он пролази. 16Стицали су се у Јерусалиму и многи из околних градова носећи болеснике и мучене од нечистих духова, и сви су били исцељени.
Апостоли у тамници
17Тада се подиже првосвештеник и сви који су били уз њега, наиме, садукејска странка, испунише се завишћу, 18те ставише руке на апостоле и бацише их у општу тамницу. 19Али анђео Господњи отвори ноћу тамничка врата, изведе их и рече: 20„Идите, иступите у храму и говорите народу све речи овога живота.” 21Чувши то, они пред зору уђоше у храм и учаху. А кад дође првосвештеник и они који су били уз њега, сазваше Синедрион и све старешине синова Израиљевих, те послаше људе у тамницу да их доведу. 22Кад пак службеници дођоше, не нађоше их у тамници. Вратише се и јавише: 23„Тамницу смо нашли закључану и добро осигурану и стражаре где стоје пред вратима, али кад смо отворили, унутра нисмо нашли никога.” 24Кад су ове речи чули старешина храма и првосвештеници, били су у неприлици због њих – шта би то могло да буде. 25Али неко дође и јави им: „Ено, људи које сте бацили у тамницу стоје у храму и уче народ.” 26Тада оде старешина храма са службеницима и доведе их, али не на силу, јер су се бојали народа да не буду каменовани. 27И кад их доведоше, поставише их пред Синедрион, те их првосвештеник запита овим речима: 28„Зар вам нисмо строго наредили да не учите у то Име, а гле, ви сте напунили Јерусалим својом науком и хоћете да баците крв тога човека на нас.” 29На то Петар и апостоли у одговору рекоше: „Бога треба слушати више него људе. 30Бог отаца наших васкрсао је Исуса, кога сте ви обесили на дрво и убили. 31Њега је Бог својом десницом узвисио као Поглавара и Спаситеља да додели Израиљу покајање и опроштај грехова. 32Ми смо сведоци свега тога и Дух Свети, кога је Бог дао онима који су му послушни. 33Чувши ово, они се разљутише врло и намераваху да их побију.”
34Али тада уста у Синедриону један фарисеј по имену Гамалиил, учитељ Закона, цењен од целог народа, заповеди да изведу људе мало напоље 35и рече им: „Људи Израиљци, узмите се у памет шта ћете у погледу ових људи чинити. 36Јер пре ових дана подиже се Тевда, који је за себе говорио да је он нешто велико, уз кога је пристало око четири стотине људи; он је био убијен, а сви који су га слушали разиђоше се и беху уништени. 37После тога подиже се Јуда Галилејац у време пописа и одвуче доста народа за собом. Погинуо је и он, а сви који су га слушали беху расути. 38И у садашњој прилици вам кажем: прођите се ових људи и пустите их; јер ако је од људи ова намисао или ово дело, биће осујећено; 39ако је пак од Бога, нећете моћи да их уништите, иначе бисте се нашли као људи који се боре против Бога.” Тада га послушаше. 40И дозваше апостоле, избише их и запретише им да не говоре у име Исусово, и отпустише их. 41Они пак отидоше из Синедриона радујући се што су били удостојени да претрпе понижење за име Исусово. 42Тако нису престали да свакога дана у храму и по кућама уче и проповедају јеванђеље о Христу Исусу.
Trenutno izabrano:
Дела апостолска 5: SNP_CNZ
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Copyright © Biblijsko društvo Srbije