Dela apostolska 4:1-22
Dela apostolska 4:1-22 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Док су они још говорили народу, приђоше им свештеници и старешина храма и садукеји, негодујући што уче народ и што у Исусу објављују васкрсење из мртвих, па ставише руке на њих и бацише их у затвор до идућег дана, јер је већ било вече. А многи од оних који су чули реч повероваше, тако да се број људи повећао на скоро пет хиљада. А сутрадан окупише се у Јерусалиму њихови поглавари, старешине и књижевници, па првосвештеник Ана, и Кајафа, и Јован, и Александар, и колико год их је било од првосвештеничког рода. Они поставише апостоле на средину и питаху их: „Каквом силом или у чије име сте учинили ово?” Тада им Петар, испуњен Духом Светим, рече: „Поглавари народни и старешине, ако смо данас узети на одговорност за добро дело учињено болесном човеку, чиме је он исцељен, онда знајте сви ви и сав израиљски народ: у име Исуса Христа Назарећанина, кога сте ви разапели, кога је Бог васкрсао из мртвих, у то име овај стоји пред вама здрав. То је камен који сте ви зидари одбацили, а који је постао камен угаони. Нема спасења ни у једном другом, нити има другог имена под небом даног људима у ком треба да нађемо спасење.” А кад присутни видеше Петрову и Јованову смелост и приметише да су то нешколовани и обични људи, чудили су се; препознали су их да су били са Исусом, али су гледали како исцељени човек стоји с њима, па нису имали шта да приговоре. Заповедише им да изађу из Синедриона и почеше да се саветују међу собом говорећи: „Шта да радимо овим људима? Јасно је да су учинили познато чудо за које знају сви становници Јерусалима, и не можемо да порекнемо. Али, да се не разгласи и даље по народу, да им припретимо да више никоме не говоре у то име.” Тада их позваше и заповедише им да уопште не говоре нити уче у име Исусово. Али им Петар и Јован у одговору рекоше: „Расудите да ли је право пред Богом да вас слушамо радије него Бога? Ми, уосталом, не можемо да не говоримо што смо видели и чули.” И пошто нису нашли пута и начина како да их казне, запретише им још једанпут и ослободише их због народа, јер су сви прослављали Бога за оно што се догодило. Човек на ком се догодило ово чудо исцељења имао је више од четрдесет година.
Dela apostolska 4:1-22 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Док су они још говорили народу, приђоше им свештеници, заповедник храмске страже и садукеји. Били су озлојеђени што они уче народ и што у Исусу објављују васкрсење из мртвих, па их ухватише и ставише у тамницу до следећег дана, јер је већ било вече. Али многи од оних који су чули Реч повероваше, па се број мушкараца повећа на око пет хиљада. Сутрадан се у Јерусалиму састадоше поглавари, старешине и учитељи закона, првосвештеник Ана, Кајафа, Јован, Александар и остали из првосвештеничке породице. Они изведоше апостоле пред себе, па почеше да их испитују: »Којом силом или којим именом сте ово учинили?« Тада им Петар, испуњен Светим Духом, рече: »Поглавари и старешине народа! Ако смо данас позвани на одговорност због доброг дела учињеног болесном човеку, чиме је он излечен, онда знајте сви ви и цео израелски народ: овај стоји пред вама здрав захваљујући имену Исуса Христа Назарећанина, кога сте ви распели, а кога је Бог подигао из мртвих. Он је »‚камен који сте ви градитељи одбацили, који постаде камен угаони.‘ И нема спасења ни у ком другом, јер људима није дато ниједно друго име под небом којим треба да се спасемо.« Када су видели Петрову и Јованову смелост и када су схватили да су то необразовани и обични људи, зачудише се. Знали су да су они били с Исусом, али како су видели излеченог човека где стоји с њима, нису могли ништа да им приговоре. Зато им наредише да изађу из Синедриона, па почеше међу собом да се договарају, говорећи: »Шта да радимо с овим људима? Јер, сви који живе у Јерусалиму знају да су они учинили очигледно знамење, и ми га не можемо порећи. Али, да се ово даље не разгласи у народу, запретимо им да више ником не говоре у то име.« Онда их позваше, па им наредише да више ништа не говоре или уче у Исусово име. Али Петар и Јован им одговорише: »Сами просудите да ли је пред Богом право да слушамо вас пре него Бога? Ми не можемо да не говоримо о оном што смо видели и чули.« А они им још једном запретише, па их ослободише. Нису могли да одлуче како да их казне пошто је сав народ славио Бога због оног што се догодило. Јер, човек који је био чудесно излечен имао је више од четрдесет година.
Dela apostolska 4:1-22 Novi srpski prevod (NSPL)
Dok su oni još govorili narodu, priđoše im sveštenici, zapovednik hramske straže i sadukeji. Bili su veoma uznemireni što su učili narod i objavljivali da je u Isusu vaskrsao mrtvih. Uhvatili su Petra i Jovana i bacili ih u zatvor do narednog dana, jer je već bilo veče. Ipak, mnogi od onih koji su čuli Petrovu poruku su uzverovali, tako da je broj vernika porastao na pet hiljada. Sledećeg dana su se u Jerusalimu okupili poglavari, starešine i znalci Svetog pisma, zatim Prvosveštenik Ana, Kajafa, Jovan, Aleksandar i drugi iz prvosvešteničke loze. Izveli su apostole pred sebe i upitali ih: „Kakvom silom i u čije ime ste to učinili?“ Tada Petar, ispunjen Svetim Duhom, odgovori: „Poglavari i starešine naroda! Ako smo danas izvedeni na saslušanje zbog dobrog dela koje smo učinili bolesnom čoveku i zbog načina njegovog iscelenja, onda znajte i vi i čitav izrailjski narod: to je učinjeno u ime Isusa Hrista iz Nazareta, koga ste vi razapeli, a koga je Bog vaskrsao. Njegova sila je učinila da ovaj čovek stoji pred vama zdrav. Isus je ’kamen što ste vi, graditelji, odbacili, a koji je postao kamen ugaoni.’ Spasenja nema ni u jednom drugom, jer pod nebom nema drugog imena među ljudima, koje nas može spasti.“ Kada su prisutni videli Petrovu i Jovanovu odvažnost i doznali da su neobrazovani i obični ljudi, bili su zapanjeni. Prepoznali su u njima one koji su bili sa Isusom. No, gledajući isceljenog čoveka kako stoji sa njima, ostali su bez reči. Tada su naredili Petru i Jovanu da napuste Veliko veće, a oni su počeli da se savetuju među sobom: „Šta da radimo sa ovim ljudima? Ne možemo poreći da su učinili ovaj znak, jer se to odigralo naočigled svih stanovnika Jerusalima. Ipak, da se ovo učenje ne bi još više proširilo u narodu, zapretićemo im da nikome ne propovedaju u Isusovo ime.“ Tada su dozvali apostole i naredili im da nipošto ne govore niti uče u Isusovo ime. Ali, Petar i Jovan im odgovoriše: „Prosudite sami da li je pravo pred Bogom da se više pokoravamo vama ili Bogu, jer ne možemo prestati da govorimo o onome što smo čuli i videli.“ Članovi Veća su im još jednom zapretili, pa su ih pustili na slobodu. Nisu mogli da se odluče kako da ih kazne, jer je sav narod slavio Boga za ono što se dogodilo. Naime, čovek koji je bio čudesno isceljen imao je više od četrdeset godina.
Dela apostolska 4:1-22 Нови српски превод (NSP)
Док су они још говорили народу, приђоше им свештеници, заповедник храмске страже и садукеји. Били су веома узнемирени што су учили народ и објављивали да је у Исусу васкрсао мртвих. Ухватили су Петра и Јована и бацили их у затвор до наредног дана, јер је већ било вече. Ипак, многи од оних који су чули Петрову поруку су узверовали, тако да је број верника порастао на пет хиљада. Следећег дана су се у Јерусалиму окупили поглавари, старешине и зналци Светог писма, затим Првосвештеник Ана, Кајафа, Јован, Александар и други из првосвештеничке лозе. Извели су апостоле пред себе и упитали их: „Каквом силом и у чије име сте то учинили?“ Тада Петар, испуњен Светим Духом, одговори: „Поглавари и старешине народа! Ако смо данас изведени на саслушање због доброг дела које смо учинили болесном човеку и због начина његовог исцелења, онда знајте и ви и читав израиљски народ: то је учињено у име Исуса Христа из Назарета, кога сте ви разапели, а кога је Бог васкрсао. Његова сила је учинила да овај човек стоји пред вама здрав. Исус је ’камен што сте ви, градитељи, одбацили, а који је постао камен угаони.’ Спасења нема ни у једном другом, јер под небом нема другог имена међу људима, које нас може спасти.“ Када су присутни видели Петрову и Јованову одважност и дознали да су необразовани и обични људи, били су запањени. Препознали су у њима оне који су били са Исусом. Но, гледајући исцељеног човека како стоји са њима, остали су без речи. Тада су наредили Петру и Јовану да напусте Велико веће, а они су почели да се саветују међу собом: „Шта да радимо са овим људима? Не можемо порећи да су учинили овај знак, јер се то одиграло наочиглед свих становника Јерусалима. Ипак, да се ово учење не би још више проширило у народу, запретићемо им да никоме не проповедају у Исусово име.“ Тада су дозвали апостоле и наредили им да нипошто не говоре нити уче у Исусово име. Али, Петар и Јован им одговорише: „Просудите сами да ли је право пред Богом да се више покоравамо вама или Богу, јер не можемо престати да говоримо о ономе што смо чули и видели.“ Чланови Већа су им још једном запретили, па су их пустили на слободу. Нису могли да се одлуче како да их казне, јер је сав народ славио Бога за оно што се догодило. Наиме, човек који је био чудесно исцељен имао је више од четрдесет година.
Dela apostolska 4:1-22 Sveta Biblija (SRP1865)
A kad oni govorahu narodu, naiðoše na njih sveštenici i vojvoda crkveni i sadukeji; I rasrdiše se, što oni uèe ljude i javljaju u Isusu vaskrsenije iz mrtvijeh. I digoše na njih ruke, i metnuše ih u zatvor do ujutru: jer veæ bješe veèe. A od onijeh koji slušahu rijeè mnogi vjerovaše, i postade broj ljudi oko pet hiljada. A kad bi ujutru, skupiše se knezovi njihovi i starješine i književnici u Jerusalim, I Ana poglavar sveštenièki i Kajafa i Jovan i Aleksandar i koliko ih god bješe od roda sveštenièkoga; I metnuvši ih na srijedu pitahu: kakom silom ili u èije ime uèiniste vi ovo? Tada Petar napunivši se Duha svetoga reèe im: knezovi narodni i starješine Izrailjeve! Ako nas danas pitate za dobro djelo koje uèinismo bolesnu èovjeku te on ozdravi: Da je na znanje svima vama i svemu narodu Izrailjevu da u ime Isusa Hrista Nazareæanina, kojega vi raspeste, kojega Bog podiže iz mrtvijeh, stoji ovaj pred vama zdrav. Ovo je kamen koji vi zidari odbaciste, a postade glava od ugla: i nema ni u jednome drugom spasenija; Jer nema drugoga imena pod nebom danoga ljudima kojijem bi se mi mogli spasti. A kad vidješe slobodu Petrovu i Jovanovu, i znajuæi da su ljudi neknjiževni i prosti, divljahu se, a znadijahu ih da bijahu s Isusom. A videæi iscijeljenoga èovjeka gdje s njima stoji ne mogahu ništa protivu reæi. Onda im zapovjediše da iziðu napolje iz savjeta, pa pitahu jedan drugoga Govoreæi: šta æete èiniti ovijem ljudima? Jer veliki znak što uèiniše oni poznat je svima koji žive u Jerusalimu, i ne možemo odreæi; Ali da se dalje ne razilazi po narodu, da im oštro zaprijetimo da više ne govore za ime ovo nikome. I dozvavši ih zapovjediše im da ništa ne spominju niti uèe u ime Isusovo. Petar i Jovan odgovarajuæi rekoše im: sudite je li pravo pred Bogom da vas veæma slušamo negoli Boga? Jer mi ne možemo ne govoriti što vidjesmo i èusmo. A oni zaprijetivši im pustiše ih, ne našavši ništa kako bi ih muèili, naroda radi; jer svi hvaljahu Boga za ono što se bješe dogodilo. Jer onome èovjeku bješe više od èetrdeset godina na kom se dogodi ovo èudo zdravlja.