Дела апостолска 4:1-22

Док су они још говорили народу, приђоше им свештеници, заповедник храмске страже и садукеји. Били су веома узнемирени што су учили народ и објављивали да је у Исусу васкрсао мртвих. Ухватили су Петра и Јована и бацили их у затвор до наредног дана, јер је већ било вече. Ипак, многи од оних који су чули Петрову поруку су узверовали, тако да је број верника порастао на пет хиљада. Следећег дана су се у Јерусалиму окупили поглавари, старешине и зналци Светог писма, затим Првосвештеник Ана, Кајафа, Јован, Александар и други из првосвештеничке лозе. Извели су апостоле пред себе и упитали их: „Каквом силом и у чије име сте то учинили?“ Тада Петар, испуњен Светим Духом, одговори: „Поглавари и старешине народа! Ако смо данас изведени на саслушање због доброг дела које смо учинили болесном човеку и због начина његовог исцелења, онда знајте и ви и читав израиљски народ: то је учињено у име Исуса Христа из Назарета, кога сте ви разапели, а кога је Бог васкрсао. Његова сила је учинила да овај човек стоји пред вама здрав. Исус је ’камен што сте ви, градитељи, одбацили, а који је постао камен угаони.’ Спасења нема ни у једном другом, јер под небом нема другог имена међу људима, које нас може спасти.“ Када су присутни видели Петрову и Јованову одважност и дознали да су необразовани и обични људи, били су запањени. Препознали су у њима оне који су били са Исусом. Но, гледајући исцељеног човека како стоји са њима, остали су без речи. Тада су наредили Петру и Јовану да напусте Велико веће, а они су почели да се саветују међу собом: „Шта да радимо са овим људима? Не можемо порећи да су учинили овај знак, јер се то одиграло наочиглед свих становника Јерусалима. Ипак, да се ово учење не би још више проширило у народу, запретићемо им да никоме не проповедају у Исусово име.“ Тада су дозвали апостоле и наредили им да нипошто не говоре нити уче у Исусово име. Али, Петар и Јован им одговорише: „Просудите сами да ли је право пред Богом да се више покоравамо вама или Богу, јер не можемо престати да говоримо о ономе што смо чули и видели.“ Чланови Већа су им још једном запретили, па су их пустили на слободу. Нису могли да се одлуче како да их казне, јер је сав народ славио Бога за оно што се догодило. Наиме, човек који је био чудесно исцељен имао је више од четрдесет година.