Дела апостолска 4:1-22

Док су они још говорили народу, приђоше им свештеници, заповедник храмске страже и садукеји. Били су озлојеђени што они уче народ и што у Исусу објављују васкрсење из мртвих, па их ухватише и ставише у тамницу до следећег дана, јер је већ било вече. Али многи од оних који су чули Реч повероваше, па се број мушкараца повећа на око пет хиљада. Сутрадан се у Јерусалиму састадоше поглавари, старешине и учитељи закона, првосвештеник Ана, Кајафа, Јован, Александар и остали из првосвештеничке породице. Они изведоше апостоле пред себе, па почеше да их испитују: »Којом силом или којим именом сте ово учинили?« Тада им Петар, испуњен Светим Духом, рече: »Поглавари и старешине народа! Ако смо данас позвани на одговорност због доброг дела учињеног болесном човеку, чиме је он излечен, онда знајте сви ви и цео израелски народ: овај стоји пред вама здрав захваљујући имену Исуса Христа Назарећанина, кога сте ви распели, а кога је Бог подигао из мртвих. Он је »‚камен који сте ви градитељи одбацили, који постаде камен угаони.‘ И нема спасења ни у ком другом, јер људима није дато ниједно друго име под небом којим треба да се спасемо.« Када су видели Петрову и Јованову смелост и када су схватили да су то необразовани и обични људи, зачудише се. Знали су да су они били с Исусом, али како су видели излеченог човека где стоји с њима, нису могли ништа да им приговоре. Зато им наредише да изађу из Синедриона, па почеше међу собом да се договарају, говорећи: »Шта да радимо с овим људима? Јер, сви који живе у Јерусалиму знају да су они учинили очигледно знамење, и ми га не можемо порећи. Али, да се ово даље не разгласи у народу, запретимо им да више ником не говоре у то име.« Онда их позваше, па им наредише да више ништа не говоре или уче у Исусово име. Али Петар и Јован им одговорише: »Сами просудите да ли је пред Богом право да слушамо вас пре него Бога? Ми не можемо да не говоримо о оном што смо видели и чули.« А они им још једном запретише, па их ослободише. Нису могли да одлуче како да их казне пошто је сав народ славио Бога због оног што се догодило. Јер, човек који је био чудесно излечен имао је више од четрдесет година.