Dela apostolska 28:16-31
Dela apostolska 28:16-31 Novi srpski prevod (NSPL)
Kada smo stigli u Rim, Pavlu je bilo dopušteno da stanuje kao samac sa jednim vojnikom koji ga je čuvao. Posle tri dana, Pavle je sazvao judejske vođe. Kada su se okupili, Pavle im je rekao: „Braćo, iako nisam učinio ništa protiv našeg naroda ili običaja naših predaka, ipak su me okovali u Jerusalimu i izručili me Rimljanima. Kada su me ispitali, hteli su da me puste, jer nisu našli nikakvu krivicu zbog koje bih bio osuđen na smrt. No, budući da su se Jevreji usprotivili tome, bio sam prinuđen da se pozovem na cara; ali ne zato da bih optužio svoj narod. Zato sam vas pozvao da vas vidim i da vam kažem da sam okovan ovim lancem zbog Izrailjeve nade.“ Oni mu odgovoriše: „Nismo primili nikakva pisma iz Judeje u vezi sa tobom, niti je ko od braće došao odande i javio nam ili rekao nešto loše o tebi. Ipak, želimo da čujemo šta su tvoji pogledi, jer nam je poznato da se protiv ove sekte svuda govori.“ Pošto su mu zakazali jedan dan, došli su u njegov stan u još većem broju. Pavle im je od jutra do mraka govorio i svedočio o Božijem Carstvu, ubeđujući ih o Isusu na temelju Mojsijevog Zakona i Proroka. Jedni su bili uvereni u ono što je Pavle rekao, dok drugi nisu poverovali. I kako nisu mogli da se slože, počeli su da se razilaze. Nakon toga, Pavle je dao svoj sud: „Sveti Duh je rekao istinu vašim precima preko proroka Isaije: ’Idi k ovom narodu i reci mu: Slušaćete i nećete razumeti, gledaćete i nećete videti. Jer je otvrdnulo srce ovoga naroda, uši su svoje začepili, oči su svoje zatvorili, da očima ne vide, da ušima ne čuju, da srcem ne razumeju i obrate se, da ih ja iscelim.’ Znajte, stoga, da je ovo Božije spasenje poslano neznabošcima i oni će ga poslušati.“ A kada je ovo rekao, Jevreji odoše žučno se raspravljajući među sobom. Pavle je u svom iznajmljenom stanu ostao pune dve godine i primao sve koji su dolazili k njemu. Tu je sasvim slobodno i bez smetnji naveštavao Carstvo Božije i poučavao o Gospodu Isusu Hristu.
Dela apostolska 28:16-31 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Кад пак уђосмо у Рим, Павлу би допуштено да живи посебно с војником који га је чувао. А после три дана он сазва јудејске прваке и, кад се окупише, говораше им: „Браћо, иако нисам ништа учинио против свога народа, нити против отачких обичаја, ипак сам из Јерусалима као сужањ предат у руке Римљанима, који ме испиташе и хтедоше пустити на слободу зато што на мени нема никакве кривице која повлачи смртну казну. Јудејци су се, међутим, томе противили и ја сам био принуђен да уложим призив цару, али не као да бих имао што да тужим свој народ. Због тога сам и вас замолио да дођете да вас видим и да вам проговорим; јер за надање Израиљево окован сам овим ланцем.” Они му пак рекоше: „Ми из Јудеје нисмо примили никаво писмо у вези с тобом, нити је ко од браће дошао и јавио или рекао што рђаво о теби. Ипак, биће нам задовољство да од тебе чујемо шта ти имаш на уму; познато нам је, наиме, за ову секту – да се свуда против ње говори.” И тако му заказаше један дан, те још више њих дође к њему у стан. Њима је излагао о царству Божјем на тај начин што је сведочио и убеђивао их од јутра до вечери сведочанствима из Мојсијевог Закона и из Пророка у све што се односи на Исуса. И док његове речи убедише једне, други не вероваху. Будући несложни међу собом, почеше да се разилазе, а Павле рече само једну изреку: „Добро је Дух Свети казао вашим очевима преко пророка Исаије, говорећи: ‘Иди овом народу и кажи: Слушаћете и нећете разумети, гледаћете и нећете видети, јер је окорело срце овога народа, те ушима тешко чуше, и очи своје затворише да како не виде очима, и не чују ушима и не разумеју срцем, и не обрате се – и исцелим их.’ Да знате, дакле, да је ово спасење Божје послано многобошцима; и они ће га чути.” Кад је он то рекао, Јудејци одоше препирући се међу собом много. А он оста пуне две године у свом изнајмљеном стану, те примише све који су му долазили, проповедајући царство Божје и учећи о Господу Исусу Христу сасвим слободно и неометано.
Dela apostolska 28:16-31 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Када смо ушли у Рим, Павлу допустише да станује одвојено, са једним војником који га је чувао. После три дана, Павле позва истакнуте Јудеје, па, када су се окупили, рече им: »Браћо, иако нисам учинио ништа против нашег народа ни против обичаја наших праотаца, у Јерусалиму ме окованог предадоше Римљанима. Они ме испиташе и хтедоше да ме ослободе, јер нисам био крив ни за шта што заслужује смрт. Али Јудеји се успротивише, па сам био приморан да уложим призив цару – али не да бих изнео неку оптужбу против свог народа. То је разлог што сам вас замолио да дођете да разговарам с вама, јер сам због Израелове наде окован овим ланцем.« »Нисмо о теби примили никакво писмо из Јудеје«, рекоше му они, »и нико од браће која стижу оданде није о теби јавио или рекао нешто лоше. Али, волели бисмо да од тебе чујемо шта мислиш, јер знамо да се против ове секте свуда говори.« Тако одредише један дан, па још више њих дође к њему у стан. Он им је излагао и сведочио о Божијем царству и од јутра до вечери их из Мојсијевог закона и Пророкâ уверавао у све што се односи на Исуса. Његове речи уверише неке, али други не повероваше. Тако несложни међу собом, почеше да се разилазе када је Павле рекао: »Како је добро Свети Дух рекао када је преко пророка Исаије говорио о вашим праоцима: »‚Иди овом народу и реци: Слушаћете и слушати, али нећете разумети; гледаћете и гледати, али нећете видети. Јер, отврднуло је срце овог народа, ушима једва чују и очи су затворили. Иначе би очима видели, ушима чули, срцем разумели и обратили се, и ја их излечио.‘ »Треба, дакле, да знате да је ово Божије спасење послано незнабошцима – они ће чути.« Павле је две пуне године остао у свом унајмљеном стану. Тамо је примао све који су му долазили и смело и несметано проповедао Божије царство и учио их о Господу Исусу Христу.
Dela apostolska 28:16-31 Нови српски превод (NSP)
Када смо стигли у Рим, Павлу је било допуштено да станује као самац са једним војником који га је чувао. После три дана, Павле је сазвао јудејске вође. Када су се окупили, Павле им је рекао: „Браћо, иако нисам учинио ништа против нашег народа или обичаја наших предака, ипак су ме оковали у Јерусалиму и изручили ме Римљанима. Када су ме испитали, хтели су да ме пусте, јер нису нашли никакву кривицу због које бих био осуђен на смрт. Но, будући да су се Јевреји успротивили томе, био сам принуђен да се позовем на цара; али не зато да бих оптужио свој народ. Зато сам вас позвао да вас видим и да вам кажем да сам окован овим ланцем због Израиљеве наде.“ Они му одговорише: „Нисмо примили никаква писма из Јудеје у вези са тобом, нити је ко од браће дошао оданде и јавио нам или рекао нешто лоше о теби. Ипак, желимо да чујемо шта су твоји погледи, јер нам је познато да се против ове секте свуда говори.“ Пошто су му заказали један дан, дошли су у његов стан у још већем броју. Павле им је од јутра до мрака говорио и сведочио о Божијем Царству, убеђујући их о Исусу на темељу Мојсијевог Закона и Пророка. Једни су били уверени у оно што је Павле рекао, док други нису поверовали. И како нису могли да се сложе, почели су да се разилазе. Након тога, Павле је дао свој суд: „Свети Дух је рекао истину вашим прецима преко пророка Исаије: ’Иди к овом народу и реци му: Слушаћете и нећете разумети, гледаћете и нећете видети. Јер је отврднуло срце овога народа, уши су своје зачепили, очи су своје затворили, да очима не виде, да ушима не чују, да срцем не разумеју и обрате се, да их ја исцелим.’ Знајте, стога, да је ово Божије спасење послано незнабошцима и они ће га послушати.“ А када је ово рекао, Јевреји одоше жучно се расправљајући међу собом. Павле је у свом изнајмљеном стану остао пуне две године и примао све који су долазили к њему. Ту је сасвим слободно и без сметњи навештавао Царство Божије и поучавао о Господу Исусу Христу.
Dela apostolska 28:16-31 Sveta Biblija (SRP1865)
A kad doðosmo u Rim, kapetan predade sužnje vojvodi. Ali se Pavlu dopusti da živi gdje hoæe s vojnikom koji ga èuvaše. A poslije tri dana Pavle sazva starješine Jevrejske. I kad se oni skupiše, govoraše im: ljudi braæo! ja ništa ne uèinih protivno narodu ili obièajima otaèkijem; i Jerusalimljani predaše me kao sužnja u ruke Rimljanima, Koji izvidjevši za mene šæahu da me puste, jer se ne naðe na meni nijedna smrtna krivica. Ali kad Judejci govorahu nasuprot, natjera me nevolja da se ištem pred æesara, ne kao da bih svoj narod imao što tužiti. Toga radi uzroka zamolih vas da se vidimo i da se razgovorimo; jer nada radi Izrailjeva okovan sam u ovo gvožðe. A oni mu rekoše: mi niti primismo pisma za te iz Judeje; niti doðe ko od braæe da javi ili da govori što zlo za tebe. Nego molimo da èujemo od tebe šta misliš; jer nam je poznato za ovu jeres da joj se svuda nasuprot govori. I odredivši mu dan doðoše k njemu u gostionicu mnogi; kojima kazivaše svjedoèeæi carstvo Božije i uvjeravajuæi ih za Isusa iz zakona Mojsijeva i iz proroka od jutra do samoga mraka. I jedni vjerovahu onome što govoraše a jedni ne vjerovahu. A buduæi nesložni meðu sobom, odlažahu kad reèe Pavle jednu rijeè: dobro kaza Duh sveti preko proroka Isaije ocevima našijem Govoreæi: idi k narodu ovome i kaži: ušima æete èuti i neæete razumjeti; i oèima æete gledati i neæete vidjeti. Jer odrveni srce ovoga naroda, i ušima teško èuju, i oèima svojijem zažmuriše da kako ne vide oèima, i ušima ne èuju, i srcem ne razumiju, i da se ne obrate da ih iscijelim. Da vam je dakle na znanje da se neznabošcima posla spasenije Božije, oni æe i èuti. I kad on ovo reèe, otidoše Jevreji prepiruæi se meðu sobom. A Pavle ostade pune dvije godine o svome trošku, i doèekivaše sve koji mu dolažahu, Propovijedajuæi carstvo Božije, i uèeæi o Gospodu našemu Isusu Hristu slobodno, i niko mu ne branjaše.