Дела апостолска 28:16-31

Кад пак уђосмо у Рим, Павлу би допуштено да живи посебно с војником који га је чувао. А после три дана он сазва јудејске прваке и, кад се окупише, говораше им: „Браћо, иако нисам ништа учинио против свога народа, нити против отачких обичаја, ипак сам из Јерусалима као сужањ предат у руке Римљанима, који ме испиташе и хтедоше пустити на слободу зато што на мени нема никакве кривице која повлачи смртну казну. Јудејци су се, међутим, томе противили и ја сам био принуђен да уложим призив цару, али не као да бих имао што да тужим свој народ. Због тога сам и вас замолио да дођете да вас видим и да вам проговорим; јер за надање Израиљево окован сам овим ланцем.” Они му пак рекоше: „Ми из Јудеје нисмо примили никаво писмо у вези с тобом, нити је ко од браће дошао и јавио или рекао што рђаво о теби. Ипак, биће нам задовољство да од тебе чујемо шта ти имаш на уму; познато нам је, наиме, за ову секту – да се свуда против ње говори.” И тако му заказаше један дан, те још више њих дође к њему у стан. Њима је излагао о царству Божјем на тај начин што је сведочио и убеђивао их од јутра до вечери сведочанствима из Мојсијевог Закона и из Пророка у све што се односи на Исуса. И док његове речи убедише једне, други не вероваху. Будући несложни међу собом, почеше да се разилазе, а Павле рече само једну изреку: „Добро је Дух Свети казао вашим очевима преко пророка Исаије, говорећи: ‘Иди овом народу и кажи: Слушаћете и нећете разумети, гледаћете и нећете видети, јер је окорело срце овога народа, те ушима тешко чуше, и очи своје затворише да како не виде очима, и не чују ушима и не разумеју срцем, и не обрате се – и исцелим их.’ Да знате, дакле, да је ово спасење Божје послано многобошцима; и они ће га чути.” Кад је он то рекао, Јудејци одоше препирући се међу собом много. А он оста пуне две године у свом изнајмљеном стану, те примише све који су му долазили, проповедајући царство Божје и учећи о Господу Исусу Христу сасвим слободно и неометано.