Дела апостолска 28:16-31

Када смо стигли у Рим, Павлу је било допуштено да станује као самац са једним војником који га је чувао. После три дана, Павле је сазвао јудејске вође. Када су се окупили, Павле им је рекао: „Браћо, иако нисам учинио ништа против нашег народа или обичаја наших предака, ипак су ме оковали у Јерусалиму и изручили ме Римљанима. Када су ме испитали, хтели су да ме пусте, јер нису нашли никакву кривицу због које бих био осуђен на смрт. Но, будући да су се Јевреји успротивили томе, био сам принуђен да се позовем на цара; али не зато да бих оптужио свој народ. Зато сам вас позвао да вас видим и да вам кажем да сам окован овим ланцем због Израиљеве наде.“ Они му одговорише: „Нисмо примили никаква писма из Јудеје у вези са тобом, нити је ко од браће дошао оданде и јавио нам или рекао нешто лоше о теби. Ипак, желимо да чујемо шта су твоји погледи, јер нам је познато да се против ове секте свуда говори.“ Пошто су му заказали један дан, дошли су у његов стан у још већем броју. Павле им је од јутра до мрака говорио и сведочио о Божијем Царству, убеђујући их о Исусу на темељу Мојсијевог Закона и Пророка. Једни су били уверени у оно што је Павле рекао, док други нису поверовали. И како нису могли да се сложе, почели су да се разилазе. Након тога, Павле је дао свој суд: „Свети Дух је рекао истину вашим прецима преко пророка Исаије: ’Иди к овом народу и реци му: Слушаћете и нећете разумети, гледаћете и нећете видети. Јер је отврднуло срце овога народа, уши су своје зачепили, очи су своје затворили, да очима не виде, да ушима не чују, да срцем не разумеју и обрате се, да их ја исцелим.’ Знајте, стога, да је ово Божије спасење послано незнабошцима и они ће га послушати.“ А када је ово рекао, Јевреји одоше жучно се расправљајући међу собом. Павле је у свом изнајмљеном стану остао пуне две године и примао све који су долазили к њему. Ту је сасвим слободно и без сметњи навештавао Царство Божије и поучавао о Господу Исусу Христу.