Dela apostolska 16:19-40
Dela apostolska 16:19-40 Novi srpski prevod (NSPL)
Kada su njeni gospodari videli da im je propala nada za zaradu, uhvatili su Pavla i Silu i odvukli ih na gradski trg pred vlasti. Pošto su ih izveli pred zapovednike, rekoše: „Ovi ljudi, Jevreji, bune naš grad, i propovedaju običaje, koje mi kao Rimljani ne smemo da prihvatimo niti da vršimo.“ Na to gomila navali na njih, a zapovednici strgoše odeću sa njih i narediše da se išibaju. Pošto su ih išibali, bacili su ih u tamnicu i zapovedili tamničaru da ih pomno čuva. Primivši takvo naređenje, on ih je bacio u najzabačeniju ćeliju u tamnici, a na noge im stavio okove. Oko ponoći Pavle i Sila su se molili i pevali himne Bogu, a zatvorenici su ih slušali. Iznenada je nastao jak zemljotres, tako da su se potresli temelji zatvora. Sva su se vrata otvorila, a okovi spali sa svih zatvorenika. Tamničar se trgne iz sna, pa kada vide da su tamnička vrata otvorena, potegne mač da se ubije misleći da su zatvorenici pobegli. Međutim, Pavle glasno uzviknu: „Ne čini sebi nikakva zla, jer smo svi ovde!“ Tada je tamničar potražio svetlo, utrčao i drhteći se bacio pred Pavla i Silu. Zatim ih je izveo iz ćelije i upitao ih: „Recite mi, gospodo, šta treba da uradim da bih se spasao?“ „Veruj u Gospoda Isusa Hrista, pa ćeš biti spasen i ti i tvoji ukućani“ – odgovorili su mu. Zatim su njemu i svim njegovim ukućanima navestili reč Gospodnju. Još istog noćnog časa ih je odveo i oprao im rane. Odmah zatim je bio kršten on i svi njegovi. Onda ih je pozvao u svoju kuću i poslužio ih hranom radujući se sa celim svojim domom što je poverovao u Boga. Kada je svanulo, zapovednici su poslali sudske službenike tamničaru i poručili mu: „Oslobodi one ljude.“ Tamničar je onda rekao Pavlu: „Zapovednici su poručili da vas oslobodim. Zato sad izađite i pođite u miru.“ Pavle im je odgovorio: „Bez sudskog postupka su nas javno išibali i bacili u tamnicu iako smo rimski građani. Zar sada hoće da nas potajno izbace? Ne dolazi u obzir! Neka lično dođu, pa neka nas izvedu.“ Kada su sudski službenici preneli ove reči zapovednicima, ovi su se uplašili čuvši da su Pavle i Sila rimski građani. Došli su k njima i izvinili im se, pa su ih izveli iz ćelije i zamolili ih da napuste grad. Kad su izašli iz tamnice, otišli su do Lidijine kuće gde su videli i ohrabrili braću. Zatim su otišli odande.
Dela apostolska 16:19-40 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Кад пак њени господари видеше да им се измакла нада на добитак, узеше Павла и Силу, па их одвукоше на трг пред старешине. Пошто су их привели заповедницима, рекоше: „Ови људи, који су Јудејци, узбуњују наш град и проповедају обичаје које ми као Римљани не смемо да примимо нити да вршимо.” И подиже се народ против њих, а заповедници им раздреше хаљине и наредише да их шибају. Пошто им ударише много удараца, бацише их у тамницу, те заповедише тамничару да их сигурно чува. Примивши такву заповест, овај их баци у унутрашњи део тамнице и ноге им стави у кладе. Око поноћи Павле и Сила у молитви слављаху Бога, а сужњи су их слушали. Али одједном би снажан потрес, тако да су се пољуљали тамнички темељи; врата се одмах отворише и свима спадоше окови. Тамничар пак, пробудивши се и видевши отворена тамничка врата, извуче мач и хтеде да се убије мислећи да су сужњи побегли. Али Павле повика сасвим гласно и рече: „Не чини себи никаква зла јер смо сви овде!” На то он затражи светлост, улете и паде дрхтећи пред Павла и Силу, изведе их напоље и рече: „Господо, шта треба да чиним да се спасем?” Они пак рекоше: „Поверуј у Господа Исуса, па ћеш бити спасен и ти и твој дом!” И проповедише реч Господњу њему и свима који су били у његовом дому. И узевши их још у онај ноћни час, опра им ране од удараца, па одмах би крштен он и сви његови. Тада их одведе горе у кућу, приреди им трпезу, ликујући са свим својим домом што је поверовао у Бога. А кад освану дан, послаше заповедници судске службенике и рекоше: „Ослободи оне људе!” Тамничар пак каза ове речи Павлу: „Заповедници су поручили да вас пустим. Стога сад изађите и идите с миром.” Но Павле им рече: „Јавно, без претходне пресуде избише нас, римске грађане, бацише у тамницу, а сад хоће да нас тајно избаце. Не, него нека дођу сами и нека нас изведу.” Судски службеници саопштише ове речи заповедницима. А они се уплашише чувши да су то римски грађани, па дођоше, извинише се, изведоше их и молише да оду из града. Изашавши тако из тамнице, дођоше у Лидијину кућу, видеше и утешише браћу, па одоше оданде.
Dela apostolska 16:19-40 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Када су њени господари видели да им је пропала нада у зараду, ухватише Павла и Силу, па их одвукоше на трг пред поглаваре. Доведоше их преторима и рекоше: »Ови људи уносе немир у наш град! Они су Јудеји и проповедају обичаје које ми, Римљани, не смемо да прихватимо ни извршавамо.« Тада народ навали на Павла и Силу, а претори здераше одећу с њих и наредише да их ишибају. Када су им задали много удараца, бацише их у тамницу и наредише тамничару да их добро чува. Пошто је добио такво наређење, он их баци у унутрашњу тамницу, а ноге им стави у кладе. Око поноћи, Павле и Сила су се молили и певали хвалоспеве Богу, а затвореници су их слушали. Одједном настаде толико силан земљотрес да су се и затворски темељи пољуљали. Одмах се отворише сва врата и свима спадоше окови. Тамничар се пробуди, па, кад је видео да су врата тамнице отворена, потеже мач да се убије, мислећи да су затвореници побегли. Али Павле га из свега гласа позва, рекавши: »Не чини себи зла! Сви смо овде!« Тада тамничар затражи светлост, па улете унутра и, дрхтећи од страха, баци се ничице пред Павла и Силу. Онда их изведе напоље и рече: »Господо, шта треба да учиним да се спасем?« А они му одговорише: »Веруј у Господа Исуса, и спашћеш се и ти и твоји укућани.« И објавише Господњу реч њему и свима у његовој кући. Он их, у тај исти ноћни сат, узе и опра им ране, а одмах потом крсти се он и сви његови. Онда их уведе у кућу и изнесе им да једу, радујући се са свом својом породицом што је поверовао у Бога. Када је свануло, претори послаше тамничару ликторе с наредбом: »Ослободи оне људе.« Тамничар о томе обавести Павла, рекавши: »Претори су поручили да вас ослободим. Зато сада изађите и идите у миру.« Али Павле им рече: »Истукли су нас јавно, без пресуде, иако смо римски грађани, и бацили нас у тамницу, а сад хоће да нас тајно избаце! Не! Него, нека они сами дођу и изведу нас.« Ликтори пренеше ове речи преторима, који се, када су чули да су Павле и Сила римски грађани, уплашише, па дођоше, извинише се и изведоше их, молећи их да оду из града. По изласку из тамнице, Павле и Сила одоше к Лидији, видеше се с браћом, охрабрише их, па одоше оданде.
Dela apostolska 16:19-40 Novi srpski prevod (NSPL)
Kada su njeni gospodari videli da im je propala nada za zaradu, uhvatili su Pavla i Silu i odvukli ih na gradski trg pred vlasti. Pošto su ih izveli pred zapovednike, rekoše: „Ovi ljudi, Jevreji, bune naš grad, i propovedaju običaje, koje mi kao Rimljani ne smemo da prihvatimo niti da vršimo.“ Na to gomila navali na njih, a zapovednici strgoše odeću sa njih i narediše da se išibaju. Pošto su ih išibali, bacili su ih u tamnicu i zapovedili tamničaru da ih pomno čuva. Primivši takvo naređenje, on ih je bacio u najzabačeniju ćeliju u tamnici, a na noge im stavio okove. Oko ponoći Pavle i Sila su se molili i pevali himne Bogu, a zatvorenici su ih slušali. Iznenada je nastao jak zemljotres, tako da su se potresli temelji zatvora. Sva su se vrata otvorila, a okovi spali sa svih zatvorenika. Tamničar se trgne iz sna, pa kada vide da su tamnička vrata otvorena, potegne mač da se ubije misleći da su zatvorenici pobegli. Međutim, Pavle glasno uzviknu: „Ne čini sebi nikakva zla, jer smo svi ovde!“ Tada je tamničar potražio svetlo, utrčao i drhteći se bacio pred Pavla i Silu. Zatim ih je izveo iz ćelije i upitao ih: „Recite mi, gospodo, šta treba da uradim da bih se spasao?“ „Veruj u Gospoda Isusa Hrista, pa ćeš biti spasen i ti i tvoji ukućani“ – odgovorili su mu. Zatim su njemu i svim njegovim ukućanima navestili reč Gospodnju. Još istog noćnog časa ih je odveo i oprao im rane. Odmah zatim je bio kršten on i svi njegovi. Onda ih je pozvao u svoju kuću i poslužio ih hranom radujući se sa celim svojim domom što je poverovao u Boga. Kada je svanulo, zapovednici su poslali sudske službenike tamničaru i poručili mu: „Oslobodi one ljude.“ Tamničar je onda rekao Pavlu: „Zapovednici su poručili da vas oslobodim. Zato sad izađite i pođite u miru.“ Pavle im je odgovorio: „Bez sudskog postupka su nas javno išibali i bacili u tamnicu iako smo rimski građani. Zar sada hoće da nas potajno izbace? Ne dolazi u obzir! Neka lično dođu, pa neka nas izvedu.“ Kada su sudski službenici preneli ove reči zapovednicima, ovi su se uplašili čuvši da su Pavle i Sila rimski građani. Došli su k njima i izvinili im se, pa su ih izveli iz ćelije i zamolili ih da napuste grad. Kad su izašli iz tamnice, otišli su do Lidijine kuće gde su videli i ohrabrili braću. Zatim su otišli odande.
Dela apostolska 16:19-40 Нови српски превод (NSP)
Када су њени господари видели да им је пропала нада за зараду, ухватили су Павла и Силу и одвукли их на градски трг пред власти. Пошто су их извели пред заповеднике, рекоше: „Ови људи, Јевреји, буне наш град, и проповедају обичаје, које ми као Римљани не смемо да прихватимо нити да вршимо.“ На то гомила навали на њих, а заповедници стргоше одећу са њих и наредише да се ишибају. Пошто су их ишибали, бацили су их у тамницу и заповедили тамничару да их помно чува. Примивши такво наређење, он их је бацио у најзабаченију ћелију у тамници, а на ноге им ставио окове. Око поноћи Павле и Сила су се молили и певали химне Богу, а затвореници су их слушали. Изненада је настао јак земљотрес, тако да су се потресли темељи затвора. Сва су се врата отворила, а окови спали са свих затвореника. Тамничар се тргне из сна, па када виде да су тамничка врата отворена, потегне мач да се убије мислећи да су затвореници побегли. Међутим, Павле гласно узвикну: „Не чини себи никаква зла, јер смо сви овде!“ Тада је тамничар потражио светло, утрчао и дрхтећи се бацио пред Павла и Силу. Затим их је извео из ћелије и упитао их: „Реците ми, господо, шта треба да урадим да бих се спасао?“ „Веруј у Господа Исуса Христа, па ћеш бити спасен и ти и твоји укућани“ – одговорили су му. Затим су њему и свим његовим укућанима навестили реч Господњу. Још истог ноћног часа их је одвео и опрао им ране. Одмах затим је био крштен он и сви његови. Онда их је позвао у своју кућу и послужио их храном радујући се са целим својим домом што је поверовао у Бога. Када је свануло, заповедници су послали судске службенике тамничару и поручили му: „Ослободи оне људе.“ Тамничар је онда рекао Павлу: „Заповедници су поручили да вас ослободим. Зато сад изађите и пођите у миру.“ Павле им је одговорио: „Без судског поступка су нас јавно ишибали и бацили у тамницу иако смо римски грађани. Зар сада хоће да нас потајно избаце? Не долази у обзир! Нека лично дођу, па нека нас изведу.“ Када су судски службеници пренели ове речи заповедницима, ови су се уплашили чувши да су Павле и Сила римски грађани. Дошли су к њима и извинили им се, па су их извели из ћелије и замолили их да напусте град. Кад су изашли из тамнице, отишли су до Лидијине куће где су видели и охрабрили браћу. Затим су отишли оданде.
Dela apostolska 16:19-40 Sveta Biblija (SRP1865)
A kad vidješe njezini gospodari da iziðe nad njihova dobitka, uzeše Pavla i Silu i odvukoše ih na pazar ka knezovima. I dovedavši ih k vojvodama, rekoše: ovi su ljudi Jevreji, i mute po našemu gradu, I propovijedaju obièaje kojijeh nama ne valja primati ni tvoriti, jer smo Rimljani. I sleže se narod na njih, i vojvode izdriješe im haljine, i zapovjediše da ih šibaju. I pošto ih zdravo izbiše baciše ih u tamnicu, i zapovjediše tamnièaru da ih dobro èuva. Primivši takovu zapovijest on ih baci u najdonju tamnicu i noge im metnu u klade. A u ponoæi bijahu Pavle i Sila na molitvi i hvaljahu Boga; a sužnji ih slušahu. A ujedanput tako se vrlo zatrese zemlja da se pomjesti temelj tamnièki; i odmah se otvoriše sva vrata i svima spadoše okovi. A kad se probudi tamnièar i vidje otvorena vrata tamnièka, izvadi nož i šæaše da se ubije, misleæi da su pobjegli sužnji. A Pavle povika zdravo govoreæi: ne èini sebi zla nikakva, jer smo mi svi ovdje. A on zaiskavši svijeæu uletje i drkæuæi pripade k Pavlu i Sili; I izvedavši ih napolje reèe: gospodo! šta mi treba èiniti da se spasem? A oni rekoše: vjeruj Gospoda Isusa Hrista i spašæeš se ti i sav dom tvoj. I kazaše mu rijeè Gospodnju, i svima koji su u domu njegovu. I uze ih u onaj sahat noæi i opra im rane; i krsti se on i svi njegovi odmah. I uvedavši ih u svoj dom postavi trpezu, i radovaše se sa svijem domom svojijem što vjerova Boga. A kad bi dan, poslaše vojvode pandure govoreæi: pustite ova dva èovjeka. A tamnièar kaza rijeèi ove Pavlu: poslaše vojvode da se pustite; sad dakle iziðite i idite s mirom. A Pavle reèe njima: izbivši nas pred narodom bez suda, ljude Rimljane, baciše u tamnicu; i sad hoæe tajno da nas puste? Nije tako, nego sami neka doðu i izvedu nas. A panduri kazaše vojvodama ove rijeèi; i uplašiše se kad èuše da su Rimljani; I došavši umoliše ih, i izvedoše moleæi da iziðu iz grada. A kad iziðoše iz tamnice, doðoše k Lidiji, i vidjevši braæu utješiše ih, i otidoše.