Дела апостолска 16:19-40

Кад пак њени господари видеше да им се измакла нада на добитак, узеше Павла и Силу, па их одвукоше на трг пред старешине. Пошто су их привели заповедницима, рекоше: „Ови људи, који су Јудејци, узбуњују наш град и проповедају обичаје које ми као Римљани не смемо да примимо нити да вршимо.” И подиже се народ против њих, а заповедници им раздреше хаљине и наредише да их шибају. Пошто им ударише много удараца, бацише их у тамницу, те заповедише тамничару да их сигурно чува. Примивши такву заповест, овај их баци у унутрашњи део тамнице и ноге им стави у кладе. Око поноћи Павле и Сила у молитви слављаху Бога, а сужњи су их слушали. Али одједном би снажан потрес, тако да су се пољуљали тамнички темељи; врата се одмах отворише и свима спадоше окови. Тамничар пак, пробудивши се и видевши отворена тамничка врата, извуче мач и хтеде да се убије мислећи да су сужњи побегли. Али Павле повика сасвим гласно и рече: „Не чини себи никаква зла јер смо сви овде!” На то он затражи светлост, улете и паде дрхтећи пред Павла и Силу, изведе их напоље и рече: „Господо, шта треба да чиним да се спасем?” Они пак рекоше: „Поверуј у Господа Исуса, па ћеш бити спасен и ти и твој дом!” И проповедише реч Господњу њему и свима који су били у његовом дому. И узевши их још у онај ноћни час, опра им ране од удараца, па одмах би крштен он и сви његови. Тада их одведе горе у кућу, приреди им трпезу, ликујући са свим својим домом што је поверовао у Бога. А кад освану дан, послаше заповедници судске службенике и рекоше: „Ослободи оне људе!” Тамничар пак каза ове речи Павлу: „Заповедници су поручили да вас пустим. Стога сад изађите и идите с миром.” Но Павле им рече: „Јавно, без претходне пресуде избише нас, римске грађане, бацише у тамницу, а сад хоће да нас тајно избаце. Не, него нека дођу сами и нека нас изведу.” Судски службеници саопштише ове речи заповедницима. А они се уплашише чувши да су то римски грађани, па дођоше, извинише се, изведоше их и молише да оду из града. Изашавши тако из тамнице, дођоше у Лидијину кућу, видеше и утешише браћу, па одоше оданде.