Dela apostolska 16:1-27
Dela apostolska 16:1-27 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
И тако је стигао у Дерву и Листру. И, гле, онде беше један ученик по имену Тимотеј, син Јудејке, која је веровала, и оца Грка. Браћа у Листри и Иконији су за њега добро сведочила. Павле је хтео да овај пође с њим; узе га и обреза због Јудејаца који су били у оним местима, јер су сви знали да му је отац био Грк. А кад су пролазили градове, предаваху им уредбе, установљене од апостола и старешина у Јерусалиму, да их држе. А цркве су се тако утврђивале у вери и број им је сваког дана бивао све већи. Прођоше фригијску и галатијску земљу пошто им је Дух Свети забранио да проповедају реч у Азији. А кад дођоше према Мисији, покушавали су да се упуте у Витинији, али им Дух Исусов не даде; прођоше тако поред Мисије и сиђоше у Троаду. И Павлу се јави утвара ноћу: један Македонац стаде пред њега молећи га и говорећи: „Пређи у Македонију и помози нам.” А кад он виде ту утвару, затражисмо одмах да одемо у Македонију, наслућујући да нас је Бог позвао да им проповедамо јеванђеље. Отпловисмо затим из Троаде и путовасмо право на Самотрак, идућег дана у Неапољ, па оданде у Филипе, римску колонију, први град тог дела Македоније. У том граду провели смо неколико дана. А у суботу изађосмо ван градских врата према реци, претпостављајући да се ту налази јудејска богомоља, па седосмо и говорисмо женама које су се окупиле. И једна богобојазна жена по имену Лидија, продавачица порфире из града Тијатире, слушаше; њој Господ отвори срце да пази на Павлове речи. А кад би крштена она и њен дом, замоли нас говорећи: „Ако сматрате да ја верујем у Господа, уђите у мој дом и останите.” И приволи нас. А кад смо једном ишли у богомољу, срете нас једна робиња, која је имала погађачки дух и која је гатајући доносила велики добитак својим господарима. Ова је ишла за Павлом и за нама вичући: „Ови људи су слуге Свевишњег Бога, који нам објављују спасоносни пут.” Ово је она чинила много дана. И кад Павлу досади, он се окрену и рече духу: „Наређујем ти у име Исуса Христа да изађеш из ње!”; и изађе у тај час. Кад пак њени господари видеше да им се измакла нада на добитак, узеше Павла и Силу, па их одвукоше на трг пред старешине. Пошто су их привели заповедницима, рекоше: „Ови људи, који су Јудејци, узбуњују наш град и проповедају обичаје које ми као Римљани не смемо да примимо нити да вршимо.” И подиже се народ против њих, а заповедници им раздреше хаљине и наредише да их шибају. Пошто им ударише много удараца, бацише их у тамницу, те заповедише тамничару да их сигурно чува. Примивши такву заповест, овај их баци у унутрашњи део тамнице и ноге им стави у кладе. Око поноћи Павле и Сила у молитви слављаху Бога, а сужњи су их слушали. Али одједном би снажан потрес, тако да су се пољуљали тамнички темељи; врата се одмах отворише и свима спадоше окови. Тамничар пак, пробудивши се и видевши отворена тамничка врата, извуче мач и хтеде да се убије мислећи да су сужњи побегли.
Dela apostolska 16:1-27 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Тако Павле стиже у Дерву, па у Листру, где је живео ученик по имену Тимотеј. Он је био син Јудејке, вернице, а отац му је био Грк. О њему су добро говорила браћа у Листри и Иконијуму. Павле хтеде да он путује с њим, па узе и обреза га због Јудеја који су живели у оним местима, јер су сви знали да му је отац Грк. Путујући од града до града, предавали су одлуке које су донели апостоли и старешине у Јерусалиму да их се људи придржавају. Тако су се цркве учвршћивале у вери и њихов број је свакодневно растао. Пропутовали су кроз Фригију и галатијски крај, пошто им је Свети Дух забранио да проповедају Реч у Азији. Када су дошли надомак Мисије, покушаше да уђу у Витинију, али им Исусов Дух не даде. Стога прођоше поред Мисије и стигоше у Троаду. Једне ноћи, Павле је имао виђење: неки Македонац је стајао и преклињао га, говорећи: »Пређи у Македонију и помози нам!« Пошто је он имао то виђење, настојали смо да што пре одемо у Македонију, уверени да нас је Бог позвао да им објавимо еванђеље. Испловили смо из Троаде и отпловили право у Самотрак, а сутрадан до Неапоља, па оданде до Филипа, римске колоније и главног града тог дела Македоније. У том граду остадосмо неколико дана, а у суботу изађосмо ван градске капије, према реци, где смо претпостављали да се налази богомоља. Тамо седосмо и почесмо да говоримо окупљеним женама. А слушала нас је и једна побожна жена по имену Лидија, продавачица пурпура из града Тијатире. Господ јој отвори срце да обрати пажњу на оно што је Павле говорио. А када су се она и њени укућани крстили, она нас замоли: »Ако сматрате да верујем у Господа, дођите и одседните у мојој кући.« И наговори нас. Док смо једном ишли у богомољу, сусрете нас једна робиња. Била је опседнута духом који је прорицао будућност, па је гатањем доносила велику зараду својим господарима. Она пође за Павлом и за нама, вичући: »Ови људи су слуге Свевишњега Бога! Они вам објављују пут спасења!« Тако је радила много дана, па, када је то Павлу дојадило, он се окрену и рече духу: »Наређујем ти у име Исуса Христа: изађи из ње!« И он истог часа изађе. Када су њени господари видели да им је пропала нада у зараду, ухватише Павла и Силу, па их одвукоше на трг пред поглаваре. Доведоше их преторима и рекоше: »Ови људи уносе немир у наш град! Они су Јудеји и проповедају обичаје које ми, Римљани, не смемо да прихватимо ни извршавамо.« Тада народ навали на Павла и Силу, а претори здераше одећу с њих и наредише да их ишибају. Када су им задали много удараца, бацише их у тамницу и наредише тамничару да их добро чува. Пошто је добио такво наређење, он их баци у унутрашњу тамницу, а ноге им стави у кладе. Око поноћи, Павле и Сила су се молили и певали хвалоспеве Богу, а затвореници су их слушали. Одједном настаде толико силан земљотрес да су се и затворски темељи пољуљали. Одмах се отворише сва врата и свима спадоше окови. Тамничар се пробуди, па, кад је видео да су врата тамнице отворена, потеже мач да се убије, мислећи да су затвореници побегли.
Dela apostolska 16:1-27 Novi srpski prevod (NSPL)
Zatim je došao u Dervu i Listru. Tamo je živeo neki učenik koji se zvao Timotej, sin verujuće Jevrejke i oca Grka. Braća u Listri i Ikoniumu su imala dobro mišljenje o njemu. Pavle je hteo da ga povede sa sobom na put, pa ga je zato obrezao zbog Jevreja koji su živeli u tim mestima; svi su, naime, znali da mu je otac bio Grk. Prolazeći kroz gradove, saopštavali su verujućima odredbe koje su ustanovili apostoli i starešine u Jerusalimu. Tako su crkve jačale u veri i rasle brojčano iz dana u dan. A oni prođoše kroz Frigiju i Galatiju, jer ih je Sveti Duh bio upozorio da ne propovedaju reč u provinciji Maloj Aziji. Kad su stigli na granicu Mizije, pokušali su da uđu u Vitiniju, ali im to Duh Isusov nije dopustio. Tako su prošli pored Mizije i došli u Troadu. Tokom noći je Pavle imao viđenje: neki Makedonac je stajao i molio ga: „Dođi u Makedoniju i pomozi nam!“ Nakon što je Pavle imao ovo viđenje, gledali smo da odmah otputujemo za Makedoniju, zaključujući da nas je Bog pozvao da im objavimo Radosnu vest. Iz Troade smo otplovili pravo u Samotrak, sledećeg dana u Neapolj, a odande u Filipe, rimsku koloniju i glavni grad tog dela Makedonije. U tom gradu smo proveli nekoliko dana. U subotu smo izašli izvan gradskih kapija kraj reke pretpostavljajući da se tamo nalazi bogomolja. Seli smo i počeli da govorimo okupljenim ženama. To je slušala i neka pobožna žena koja se zvala Lidija, prodavačica purpurne tkanine iz grada Tijatire. Njoj je Gospod otvorio srce da pomno sluša ono što je Pavle govorio. A kada je bila krštena zajedno sa svojim ukućanima, molila nas je: „Ako smatrate da zaista verujem u Gospoda, dođite u moju kuću i ostanite!“ Tako nas je ubedila. Dok smo jednom išli u bogomolju, sreli smo jednu robinju opsednutu pogađačkim duhom. Ona je proricanjem donosila veliku dobit svojim gospodarima. Išla je za Pavlom i za nama vičući: „Ovi ljudi su sluge Boga Svevišnjega! Oni vam objavljuju put spasenja!“ Ovo je činila danima. Kad je to Pavlu dojadilo, okrenuo se i rekao duhu: „Naređujem ti u ime Isusa Hrista da izađeš iz nje!“ Duh je istog časa izašao iz nje. Kada su njeni gospodari videli da im je propala nada za zaradu, uhvatili su Pavla i Silu i odvukli ih na gradski trg pred vlasti. Pošto su ih izveli pred zapovednike, rekoše: „Ovi ljudi, Jevreji, bune naš grad, i propovedaju običaje, koje mi kao Rimljani ne smemo da prihvatimo niti da vršimo.“ Na to gomila navali na njih, a zapovednici strgoše odeću sa njih i narediše da se išibaju. Pošto su ih išibali, bacili su ih u tamnicu i zapovedili tamničaru da ih pomno čuva. Primivši takvo naređenje, on ih je bacio u najzabačeniju ćeliju u tamnici, a na noge im stavio okove. Oko ponoći Pavle i Sila su se molili i pevali himne Bogu, a zatvorenici su ih slušali. Iznenada je nastao jak zemljotres, tako da su se potresli temelji zatvora. Sva su se vrata otvorila, a okovi spali sa svih zatvorenika. Tamničar se trgne iz sna, pa kada vide da su tamnička vrata otvorena, potegne mač da se ubije misleći da su zatvorenici pobegli.
Dela apostolska 16:1-27 Нови српски превод (NSP)
Затим је дошао у Дерву и Листру. Тамо је живео неки ученик који се звао Тимотеј, син верујуће Јеврејке и оца Грка. Браћа у Листри и Икониуму су имала добро мишљење о њему. Павле је хтео да га поведе са собом на пут, па га је зато обрезао због Јевреја који су живели у тим местима; сви су, наиме, знали да му је отац био Грк. Пролазећи кроз градове, саопштавали су верујућима одредбе које су установили апостоли и старешине у Јерусалиму. Тако су цркве јачале у вери и расле бројчано из дана у дан. А они прођоше кроз Фригију и Галатију, јер их је Свети Дух био упозорио да не проповедају реч у провинцији Малој Азији. Кад су стигли на границу Мизије, покушали су да уђу у Витинију, али им то Дух Исусов није допустио. Тако су прошли поред Мизије и дошли у Троаду. Током ноћи је Павле имао виђење: неки Македонац је стајао и молио га: „Дођи у Македонију и помози нам!“ Након што је Павле имао ово виђење, гледали смо да одмах отпутујемо за Македонију, закључујући да нас је Бог позвао да им објавимо Радосну вест. Из Троаде смо отпловили право у Самотрак, следећег дана у Неапољ, а оданде у Филипе, римску колонију и главни град тог дела Македоније. У том граду смо провели неколико дана. У суботу смо изашли изван градских капија крај реке претпостављајући да се тамо налази богомоља. Сели смо и почели да говоримо окупљеним женама. То је слушала и нека побожна жена која се звала Лидија, продавачица пурпурне тканине из града Тијатире. Њој је Господ отворио срце да помно слуша оно што је Павле говорио. А када је била крштена заједно са својим укућанима, молила нас је: „Ако сматрате да заиста верујем у Господа, дођите у моју кућу и останите!“ Тако нас је убедила. Док смо једном ишли у богомољу, срели смо једну робињу опседнуту погађачким духом. Она је прорицањем доносила велику добит својим господарима. Ишла је за Павлом и за нама вичући: „Ови људи су слуге Бога Свевишњега! Они вам објављују пут спасења!“ Ово је чинила данима. Кад је то Павлу дојадило, окренуо се и рекао духу: „Наређујем ти у име Исуса Христа да изађеш из ње!“ Дух је истог часа изашао из ње. Када су њени господари видели да им је пропала нада за зараду, ухватили су Павла и Силу и одвукли их на градски трг пред власти. Пошто су их извели пред заповеднике, рекоше: „Ови људи, Јевреји, буне наш град, и проповедају обичаје, које ми као Римљани не смемо да прихватимо нити да вршимо.“ На то гомила навали на њих, а заповедници стргоше одећу са њих и наредише да се ишибају. Пошто су их ишибали, бацили су их у тамницу и заповедили тамничару да их помно чува. Примивши такво наређење, он их је бацио у најзабаченију ћелију у тамници, а на ноге им ставио окове. Око поноћи Павле и Сила су се молили и певали химне Богу, а затвореници су их слушали. Изненада је настао јак земљотрес, тако да су се потресли темељи затвора. Сва су се врата отворила, а окови спали са свих затвореника. Тамничар се тргне из сна, па када виде да су тамничка врата отворена, потегне мач да се убије мислећи да су затвореници побегли.
Dela apostolska 16:1-27 Sveta Biblija (SRP1865)
Doðe pak u Dervu i u Listru, i gle, ondje bješe neki uèenik, po imenu Timotije, sin neke žene Jevrejke koja vjerovaše, a oca Grka; Za njega dobro svjedoèahu braæa koja bijahu u Listri i u Ikoniji. Ovoga namisli Pavle da uzme sa sobom; i uze ga, i obreza Jevreja radi koji bijahu u onijem mjestima: jer svi znadijahu oca njegova da bješe Grk. I kad prolažahu po gradovima, predavaše im da drže uredbe koje urediše apostoli i starješine u Jerusalimu. A crkve se utvrðivahu u vjeri, i svaki dan bivaše ih više. A kad proðoše Frigiju i Galatijsku zemlju, zabrani im Duh sveti govoriti rijeè u Aziji. A kad doðoše u Misiju šæadijahu da idu u Vitiniju, i Duh ne dade. A kad proðoše Misiju, siðoše u Troadu. I Pavlu se javi utvara noæu: bješe jedan èovjek iz Maæedonije, i stajaše moleæi ga i govoreæi: doði u Maæedoniju i pomozi nam. A kad vidje utvaru, odmah gledasmo da iziðemo u Maæedoniju, doznavši da nas Gospod pozva da im propovijedamo jevanðelje. A kad se odvezosmo iz Troade, doðosmo u Samotrak, i sjutradan u Neapolj, A odande u Filibu, koje je prvi grad zemlje Maæedonije, naselje Rimsko; i u onom gradu ostasmo nekoliko dana. A u dan subotni iziðosmo iz grada k vodi gdje bješe bogomolja; i sjedavši govorismo k ženama koje se bijahu sabrale. I jedna bogobojazna žena, po imenu Lidija, iz grada Tijatirskoga, koja prodavaše skerlet, slušaše: i Gospod otvori srce njezino da pazi na rijeèi Pavlove. A kad se krsti ona i kuæa njezina, moljaše nas govoreæi: ako mislite da ja vjerujem Gospoda, uðite u moju kuæu i živite. I natjera nas. A dogodi se kad iðasmo na molitvu da nas srete jedna robinja koja imaše duh pogaðaèki i vraèajuæi donošaše veliki dobitak svojijem gospodarima. Ova poðe za Pavlom i za nama, i vikaše govoreæi: ovi su ljudi sluge Boga najvišega, koji javljaju nama put spasenija. I ovako èinjaše mnogo dana. A kad se Pavlu dosadi, okrenu se i reèe duhu: zapovijedam ti imenom Isusa Hrista, iziði iz nje. I iziðe u taj èas. A kad vidješe njezini gospodari da iziðe nad njihova dobitka, uzeše Pavla i Silu i odvukoše ih na pazar ka knezovima. I dovedavši ih k vojvodama, rekoše: ovi su ljudi Jevreji, i mute po našemu gradu, I propovijedaju obièaje kojijeh nama ne valja primati ni tvoriti, jer smo Rimljani. I sleže se narod na njih, i vojvode izdriješe im haljine, i zapovjediše da ih šibaju. I pošto ih zdravo izbiše baciše ih u tamnicu, i zapovjediše tamnièaru da ih dobro èuva. Primivši takovu zapovijest on ih baci u najdonju tamnicu i noge im metnu u klade. A u ponoæi bijahu Pavle i Sila na molitvi i hvaljahu Boga; a sužnji ih slušahu. A ujedanput tako se vrlo zatrese zemlja da se pomjesti temelj tamnièki; i odmah se otvoriše sva vrata i svima spadoše okovi. A kad se probudi tamnièar i vidje otvorena vrata tamnièka, izvadi nož i šæaše da se ubije, misleæi da su pobjegli sužnji.