Дела апостолска 16:1-27

И тако је стигао у Дерву и Листру. И, гле, онде беше један ученик по имену Тимотеј, син Јудејке, која је веровала, и оца Грка. Браћа у Листри и Иконији су за њега добро сведочила. Павле је хтео да овај пође с њим; узе га и обреза због Јудејаца који су били у оним местима, јер су сви знали да му је отац био Грк. А кад су пролазили градове, предаваху им уредбе, установљене од апостола и старешина у Јерусалиму, да их држе. А цркве су се тако утврђивале у вери и број им је сваког дана бивао све већи. Прођоше фригијску и галатијску земљу пошто им је Дух Свети забранио да проповедају реч у Азији. А кад дођоше према Мисији, покушавали су да се упуте у Витинији, али им Дух Исусов не даде; прођоше тако поред Мисије и сиђоше у Троаду. И Павлу се јави утвара ноћу: један Македонац стаде пред њега молећи га и говорећи: „Пређи у Македонију и помози нам.” А кад он виде ту утвару, затражисмо одмах да одемо у Македонију, наслућујући да нас је Бог позвао да им проповедамо јеванђеље. Отпловисмо затим из Троаде и путовасмо право на Самотрак, идућег дана у Неапољ, па оданде у Филипе, римску колонију, први град тог дела Македоније. У том граду провели смо неколико дана. А у суботу изађосмо ван градских врата према реци, претпостављајући да се ту налази јудејска богомоља, па седосмо и говорисмо женама које су се окупиле. И једна богобојазна жена по имену Лидија, продавачица порфире из града Тијатире, слушаше; њој Господ отвори срце да пази на Павлове речи. А кад би крштена она и њен дом, замоли нас говорећи: „Ако сматрате да ја верујем у Господа, уђите у мој дом и останите.” И приволи нас. А кад смо једном ишли у богомољу, срете нас једна робиња, која је имала погађачки дух и која је гатајући доносила велики добитак својим господарима. Ова је ишла за Павлом и за нама вичући: „Ови људи су слуге Свевишњег Бога, који нам објављују спасоносни пут.” Ово је она чинила много дана. И кад Павлу досади, он се окрену и рече духу: „Наређујем ти у име Исуса Христа да изађеш из ње!”; и изађе у тај час. Кад пак њени господари видеше да им се измакла нада на добитак, узеше Павла и Силу, па их одвукоше на трг пред старешине. Пошто су их привели заповедницима, рекоше: „Ови људи, који су Јудејци, узбуњују наш град и проповедају обичаје које ми као Римљани не смемо да примимо нити да вршимо.” И подиже се народ против њих, а заповедници им раздреше хаљине и наредише да их шибају. Пошто им ударише много удараца, бацише их у тамницу, те заповедише тамничару да их сигурно чува. Примивши такву заповест, овај их баци у унутрашњи део тамнице и ноге им стави у кладе. Око поноћи Павле и Сила у молитви слављаху Бога, а сужњи су их слушали. Али одједном би снажан потрес, тако да су се пољуљали тамнички темељи; врата се одмах отворише и свима спадоше окови. Тамничар пак, пробудивши се и видевши отворена тамничка врата, извуче мач и хтеде да се убије мислећи да су сужњи побегли.