Dela apostolska 13:6-49
Dela apostolska 13:6-49 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
И кад прођоше цело острво све до Пафа, нађоше неког врачара, лажног пророка, Јудејца који се звао Варисус, и који беше с проконзулом Сергијем Павлом, разборитим човеком. Овај проконзул дозва Варнаву и Савла и заиска да чује реч Божју. Али њима се противио Елима врачар, јер његово име преведено то значи, у настојању да одврати проконзула од вере. Савле пак, који се зове и Павле, испуњен Духом Светим погледа на њега и рече: „О, ти, пун сваког лукавства и неваљалства, сине ђавољи, непријатељу сваке праведности, нећеш ли престати да изврћеш праве путеве Господње? Види сад, рука Господња пада на тебе, бићеш слеп и нећеш видети сунца за неко време.” И одмах паде на њега мрак и тама, те је ишао наоколо и тражио људе који ће га водити. Тада проконзул, видевши шта се догодило, поверова, задивљен науком Господњом. А Павле са својим друштвом отплови из Пафа и дође у Пергу памфилијску; ту се Јован одвоји од њих и врати се у Јерусалим. Они пак продужише из Перге и дођоше у Антиохију писисидијску, па уђоше у синагогу у суботњи дан и седоше. А по читању Закона и Пророка старешине синагоге послаше к њима и поручише: „Браћо, ако имате какву утешну реч за народ, говорите.” На то Павле уста, махну руком и рече: „Људи Израиљци и ви који се Бога бојите, чујте. Бог овог израиљског народа изабра наше очеве и подиже народ у туђини, у земљи египатској. И подигнутом руком изведе их из те земље, и око четрдесет година носио их је и хранио у пустињи, и уништи седам народа у земљи хананској и даде им њихову земљу у наследство за неких четири стотине и педесет година. После тога даде им судије до пророка Самуила. Од тада затражише цара и Бог им даде Саула, сина Кисова, човека из Венијаминовог племена, за четрдесет година. Кад њега одгурну, подиже им Давида за цара, за кога посведочи и рече: ‘Нађох Давида, сина Јесејева, човека по мом срцу, који ће урадити све што ја хоћу.’ Од његовог потомства Бог је, сходно обећању, подигао Израиљу Спаситеља Исуса, пошто је Јован пре његовог доласка свем народу Израиљеву у проповеди објавио покајничко крштење. Кад је пак Јован био при крају свог живота, говорио је: ‘Ја нисам то што ви мислите; него, гле, иде за мном један коме нисам достојан да раздрешим обућу на ногама.’ Браћо, синови Авраамова рода и ви богобојазни међу њима, нама је послана реч о овом спасењу. Јер јерусалимски житељи њихове старешине не препознаше овога Исуса, него га осудише и тако испунише пророчке речи које се читају сваке суботе. Иако нису нашли никакве кривице која повлачи смртну казну, замолише Пилата да га погуби. И кад су свршили све што је написано за њега, скинуше га с дрвета и положише у гроб. Али га Бог васкрсе из мртвих; показивао се више дана онима који су с њим из Галилеје отишли горе у Јерусалим, који су сад његови сведоци пред народом. И ми вам проповедамо јеванђеље о обећању даном очевима – да је Бог то обећање испунио нама, њиховој деци, кад је васкрсао Исуса, као што је и написано у другом псалму: ‘Ти си мој син, ја сам те данас родио.’ А да га је васкрсао из мртвих да се више не враћа у труљење, овако је рекао: ‘Испунићу вам свете и поуздане речи Давидове.’ Зато и на другом месту каже: ‘Нећеш дати да твој светац види труљења.’ Давид је, наиме, послужио своме нараштају и по Божјој вољи умро, био је придодат својим очевима и видео је труљење. А кога је Бог васкрсао, тај није видео труљење. Стога, примите на знање, браћо, да се кроз овога вама објављује опроштај грехова, и од свега у чему нисте могли да се оправдате Мојсијевим законом; њиме се оправдава свако ко верује. Гледајте, дакле, да не дође на вас што је речено у Пророцима: ‘Видите, ви који презирете, чудите се и нестаните, јер ја чиним дело у ваше дане, дело у које нећете поверовати ако вам ко казује.’” А кад су они излазили, људи су их молили да им се ове речи проповедају и идуће суботе. Кад се пак скуп у синагоги разишао, многи Јудејци и прозелити који су Бога поштовали пођоше за Павлом и Варнавом. Ови су им говорили и наговарали их да остану у благодати Божјој. А следеће суботе окупи се скоро сав град да чује реч Божју. Јудејци пак видевши многи народ испунише се завишћу и хулећи говораху против Павлових речи. Павле и Варнава рекоше слободно: „Требало је да се прво вама проповеда реч Божја. Али пошто је ви одбацујете и себе не сматрате достојним вечног живота, ево, обраћамо се многобошцима. Јер тако нам је Господ заповедио: ‘Поставио сам те за светлост многобошцима, да будеш на спасење до краја земље.’” А многобошци, слушајући ово, радоваху се и слављаху реч Господњу, те повероваше сви који су били одређени за живот вечни. И реч Господња се све више ширила по свој околној земљи.
Dela apostolska 13:6-49 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Обиђоше цело острво све до Пафа, где наиђоше на неког врача и лажног пророка, Јудејина по имену Варисус. Он је био са проконзулом Сергијем Павлом, разборитим човеком, који позва к себи Варнаву и Савла и затражи да чује Божију реч. Али њима се супротстави врач Елима – тако се, наиме, преводи његово име – настојећи да проконзула одврати од вере. Тада га Савле, кога зову и Павле, испуњен Светим Духом, продорно погледа и рече: »Пун си сваког лукавства и подвале, ђавољи сине, непријатељу сваке праведности! Нећеш ли престати да искривљујеш праве путеве Господње? Сада је, ево, Господња рука на теби: ослепећеш и неко време нећеш видети сунца.« И одмах магла и тама падоше на њега, па он поче да главиња, тражећи ко би га повео за руку. Када је проконзул видео шта се догодило, поверова, задивљен Господњим учењем. Павле са својим сапутницима отплови из Пафа и стиже у Пергу у Памфилији. Тамо се од њих одвоји Јован и врати се у Јерусалим, а они из Перге кренуше даље. Када су стигли у Антиохију Писидијску, у суботу уђоше у синагогу и седоше. После читања Закона и Пророка, старешине синагоге им поручише: »Браћо, ако имате реч утехе за народ, говорите.« Тада Павле устаде, махну руком и рече: »Израелци и ви који се бојите Бога, чујте. Бог овог народа, Израела, изабрао је наше праоце и подигао наш народ за време њиховог боравка у Египту, па га испруженом руком извео из њега. Неких четрдесет година подносио их је у пустињи, па је у Ханаану затро седам народа, а њихову земљу дао Израелцима у наследство. Све се то одиграло током неких четири стотине педесет година. »После тога им је дао судије, све до пророка Самуила, када су затражили цара. Тада им је Бог дао Саула сина Кисовог, човека из Венијаминовог племена. Он је владао четрдесет година. Када је њега уклонио, за цара им је поставио Давида, за кога је посведочио: ‚Нашао сам Давида сина Јесејевог, човека по мом срцу. Он ће учинити све што ја хоћу.‘ »Бог је од његових потомака, у складу с обећањем, подигао Израелу Спаситеља – Исуса. Пре него што је он дошао, Јован је целом израелском народу проповедао покајничко крштење. Када је Јован завршавао своје дело, рекао је: ‚Ја нисам онај за кога ме сматрате. Али, ево, за мном долази онај коме ја нисам достојан ни обућу на ногама да развежем.‘ »Браћо, децо Авраамова и ви који се бојите Бога, нама је упућена ова Реч спасења. Јер, становници Јерусалима и њихови поглавари нису препознали Исуса, него су, осудивши га, испунили речи пророкâ које се читају сваке суботе. Иако нису нашли никакву кривицу која заслужује смрт, затражили су од Пилата да га погуби. Када су извршили све што је о њему написано, скинули су га са дрвета и положили у гроб. Али Бог га је васкрсао из мртвих и он се много дана показивао онима који су с њим дошли из Галилеје у Јерусалим, а који су сада његови сведоци пред народом. Ми вам објављујемо еванђеље: обећање које је Бог дао нашим праоцима испунио је нама, њиховој деци, васкрснувши Исуса, као што пише у другом псалму: ‚Ти си мој Син, данас те родих.‘ А да га је васкрсао из мртвих, да никад не иструне, рекао је овако: ‚Даћу вам поуздане благослове обећане Давиду.‘ Тако и на другом месту каже: ‚Нећеш дати да твој Светац иструне.‘ Јер, пошто је Давид у свом нараштају послужио Божијем циљу, умро је и био сахрањен крај својих праотаца, и иструнуо је. Али Онај кога је Бог васкрсао, није иструнуо. Стога, браћо, треба да знате да вам се кроз Исуса објављује опроштење грехâ. И од свега у чему нисте могли да се оправдате Мојсијевим законом, Исусом се оправдава свако ко верује. Пазите, дакле, да вас не снађе оно што је речено у Пророцима: ‚Гледајте, подругљивци, чудите се и нестаните, јер у ваше дане учинићу дело, дело у које не бисте поверовали да вам га неко исприча.‘« Када су Павле и Варнава излазили, замолише их да им и наредне суботе о томе говоре. Пошто се скуп разишао, многи Јудеји и побожни прозелити пођоше за Павлом и Варнавом, који су разговарали с њима и подстицали их да истрају у Божијој милости. Наредне суботе готово цео град се окупи да чује Господњу реч. Када су Јудеји видели толики народ, испунише се завишћу, па су увредама противречили Павлу. А Павле и Варнава смело рекоше: »Требало је да Господња реч буде прво вама објављена. Али, пошто је ви одбацујете и себе не сматрате достојнима вечнога живота, сада се окрећемо незнабошцима. Јер, овако нам је Господ заповедио: »‚Учинио сам те светлошћу за незнабошце, да спасење пронесеш до крајева земље.‘« Када су незнабошци то чули, почеше да се радују и да славе Господњу реч. И они који су били одређени за вечни живот, повероваше, а Господња реч се прошири по целом том крају.
Dela apostolska 13:6-49 Novi srpski prevod (NSPL)
Putujući po celom ostrvu, stigli su do Pafa. Tamo su sreli nekog vračara, lažnog proroka, Jevrejina koji se zvao Varisus. On je bio u pratnji prokonzula Sergija Pavla, razboritog čoveka. Ovaj je tražio da čuje Božiju reč, pa je pozvao Varnavu i Savla. Međutim, njima se suprotstavio Elima, vračar (što je prevod njegovog imena), nastojeći da odvrati prokonzula od vere. Tada je Savle, zvani i „Pavle“, nadahnut Duhom Svetim, upro pogled u njega i rekao mu: „Sine đavolji i neprijatelju svega što je pravedno! Pun si svake vrste lukavstva i prevare! Zar nećeš prestati da izvrćeš prave puteve Gospodnje?! Sad se, evo, Gospodnja ruka podiže protiv tebe: oslepećeš i neko vreme nećeš videti svetlost sunca.“ Istog trena gusta tama pade na njega, te je tumarao okolo i tražio nekog da ga vodi za ruku. Kada je prokonzul video šta se dogodilo, poverovao je, zadivljen učenjem o Gospodu. Nakon toga su Pavle i njegovi saputnici otplovili iz Pafa i došli u Pergu u Pamfiliji. Tu ih je Jovan Marko napustio i vratio se u Jerusalim. Iz Perge su produžili i došli u Antiohiju Pisidijsku. U subotu su ušli u sinagogu i seli. Posle čitanja iz Zakona i Proroka, starešine sinagoge im poručiše: „Braćo, ako imate kakvu reč utehe za narod, recite.“ Pavle je ustao, dao rukom znak i počeo da govori: „Izrailjci i ostali koji se bojite Boga, čujte: Bog ovog naroda izrailjskog izabrao je naše očeve i podigao ovaj narod u tuđini, u zemlji egipatskoj. Odande ih je svojom velikom silom izveo i oko četrdeset godina ih strpljivo podnosio u pustinji. Kad je uništio sedam naroda u zemlji hananskoj, dao im je u nasledstvo njihovu zemlju. To je trajalo nekih četiri stotine pedeset godina. Nakon toga, Bog im je dao sudije sve do proroka Samuila. Onda su zatražili cara i Bog im je dao Saula, Kisovog sina, iz Venijaminovog plemena, koji je vladao četrdeset godina. A kada ga je uklonio, postavio im je Davida za cara, za koga je sam posvedočio: ’Našao sam Davida, Jesejevog sina, čoveka po mome srcu, koji će učiniti sve što je po mojoj volji.’ Iz njegovog potomstva je Bog, po svom obećanju, podigao Izrailju Spasitelja Isusa. Pre njegovog dolaska, Jovan je svem izrailjskom narodu propovedao krštenje za pokajanje od greha. Kad je Jovan završavao svoju službu, rekao je: ’Za koga me vi smatrate? Ja nisam on. Ali, evo, posle mene dolazi onaj kome ja nisam dostojan ni sandale na nogama da odvežem.’ Braćo, sinovi Avrahamovog roda i svi vi bogobojazni, nama je upućena poruka o ovom spasenju. Stanovnici Jerusalima i njihove starešine nisu prepoznali Isusa, već su ga osudili. Tako su ispunili reči proroka koje se svake subote čitaju. Iako nisu našli nikakvu krivicu koja zaslužuje smrt, tražili su od Pilata da ga pogubi. A kad su izvršili sve što je o njemu u Pismu napisano, skinuli su ga sa drveta i položili u grob. Međutim, Bog ga je vaskrsao iz mrtvih, te se mnogo dana javljao onima koji su sa njim došli iz Galileje u Jerusalim. Oni su sada njegovi svedoci pred narodom. I mi vam objavljujemo Radosnu vest: obećanje koje je Bog dao našim precima, on je ispunio na nama, njihovim potomcima, kad je vaskrsao Isusa, baš kao što je zapisano u drugom psalmu: ’Ti si Sin moj, danas si se meni rodio.’ A o tome da ga je Bog podigao iz mrtvih, da više nikad ne podlegne truljenju, ovako je rečeno: ’Ja ću vam ispuniti sveta i pouzdana obećanja koja sam dao Davidu.’ A u jednom drugom psalmu piše: ’Ti nećeš dati da tvoj Svetac truli.’ A kad je David poslužio Božijoj nameri u svome naraštaju, umro je i bio sahranjen pored svojih predaka, te je istrunuo. Ali onaj koga je Bog vaskrsao nije podlegao truljenju. Stoga znajte, braćo, da vam se posredstvom Isusa navešćuje oproštenje greha; od svih njih Mojsijev Zakon nije mogao da vas opravda. Njegovim posredstvom svako ko veruje biva opravdan. Zato pazite da vam se ne dogodi ono što su proroci rekli: ’Gledajte, rugači, čudite se i propadnite, jer, evo, učiniću nešto u vaše dane, u šta ne biste verovali da vam ko ispriča.’“ Kad su izlazili iz sinagoge, zamolili su ih da im i iduće subote govore o ovome. Kad se skup razišao, mnogo je Jevreja i pobožnih obraćenika na judejsku veru krenulo za Pavlom i Varnavom. Ovi su razgovarali sa njima i potsticali ih da nastave da žive po milosti Božijoj. Sledeće subote okupio se skoro sav grad da čuje reč Božiju. Međutim, kada su Jevreji videli to mnoštvo ljudi, obuzela ih je zavist, pa su se suprotstavili, pogrdno se izražavajući o onome što je Pavle govorio. Pavle i Varnava su im hrabro odgovorili: „Trebalo je da se reč Božija propoveda prvo vama. Ali pošto je vi odbijate i ne smatrate sebe vrednima večnog života, mi se okrećemo neznabošcima. Jer, tako nam je sam Gospod zapovedio: ’Odredio sam te da budeš svetlost pucima, da budeš spasenje do kraja zemlje.’“ Kad su to neznabošci čuli, radovali su se i slavili reč Gospodnju, pa su uzverovali svi koji su bili određeni za večni život. A reč Gospodnja se širila po svoj okolini.
Dela apostolska 13:6-49 Нови српски превод (NSP)
Путујући по целом острву, стигли су до Пафа. Тамо су срели неког врачара, лажног пророка, Јеврејина који се звао Варисус. Он је био у пратњи проконзула Сергија Павла, разборитог човека. Овај је тражио да чује Божију реч, па је позвао Варнаву и Савла. Међутим, њима се супротставио Елима, врачар (што је превод његовог имена), настојећи да одврати проконзула од вере. Тада је Савле, звани и „Павле“, надахнут Духом Светим, упро поглед у њега и рекао му: „Сине ђавољи и непријатељу свега што је праведно! Пун си сваке врсте лукавства и преваре! Зар нећеш престати да изврћеш праве путеве Господње?! Сад се, ево, Господња рука подиже против тебе: ослепећеш и неко време нећеш видети светлост сунца.“ Истог трена густа тама паде на њега, те је тумарао около и тражио неког да га води за руку. Када је проконзул видео шта се догодило, поверовао је, задивљен учењем о Господу. Након тога су Павле и његови сапутници отпловили из Пафа и дошли у Пергу у Памфилији. Ту их је Јован Марко напустио и вратио се у Јерусалим. Из Перге су продужили и дошли у Антиохију Писидијску. У суботу су ушли у синагогу и сели. После читања из Закона и Пророка, старешине синагоге им поручише: „Браћо, ако имате какву реч утехе за народ, реците.“ Павле је устао, дао руком знак и почео да говори: „Израиљци и остали који се бојите Бога, чујте: Бог овог народа израиљског изабрао је наше очеве и подигао овај народ у туђини, у земљи египатској. Оданде их је својом великом силом извео и око четрдесет година их стрпљиво подносио у пустињи. Кад је уништио седам народа у земљи хананској, дао им је у наследство њихову земљу. То је трајало неких четири стотине педесет година. Након тога, Бог им је дао судије све до пророка Самуила. Онда су затражили цара и Бог им је дао Саула, Кисовог сина, из Венијаминовог племена, који је владао четрдесет година. А када га је уклонио, поставио им је Давида за цара, за кога је сам посведочио: ’Нашао сам Давида, Јесејевог сина, човека по моме срцу, који ће учинити све што је по мојој вољи.’ Из његовог потомства је Бог, по свом обећању, подигао Израиљу Спаситеља Исуса. Пре његовог доласка, Јован је свем израиљском народу проповедао крштење за покајање од греха. Кад је Јован завршавао своју службу, рекао је: ’За кога ме ви сматрате? Ја нисам он. Али, ево, после мене долази онај коме ја нисам достојан ни сандале на ногама да одвежем.’ Браћо, синови Аврахамовог рода и сви ви богобојазни, нама је упућена порука о овом спасењу. Становници Јерусалима и њихове старешине нису препознали Исуса, већ су га осудили. Тако су испунили речи пророка које се сваке суботе читају. Иако нису нашли никакву кривицу која заслужује смрт, тражили су од Пилата да га погуби. А кад су извршили све што је о њему у Писму написано, скинули су га са дрвета и положили у гроб. Међутим, Бог га је васкрсао из мртвих, те се много дана јављао онима који су са њим дошли из Галилеје у Јерусалим. Они су сада његови сведоци пред народом. И ми вам објављујемо Радосну вест: обећање које је Бог дао нашим прецима, он је испунио на нама, њиховим потомцима, кад је васкрсао Исуса, баш као што је записано у другом псалму: ’Ти си Син мој, данас си се мени родио.’ А о томе да га је Бог подигао из мртвих, да више никад не подлегне труљењу, овако је речено: ’Ја ћу вам испунити света и поуздана обећања која сам дао Давиду.’ А у једном другом псалму пише: ’Ти нећеш дати да твој Светац трули.’ А кад је Давид послужио Божијој намери у своме нараштају, умро је и био сахрањен поред својих предака, те је иструнуо. Али онај кога је Бог васкрсао није подлегао труљењу. Стога знајте, браћо, да вам се посредством Исуса навешћује опроштење греха; од свих њих Мојсијев Закон није могао да вас оправда. Његовим посредством свако ко верује бива оправдан. Зато пазите да вам се не догоди оно што су пророци рекли: ’Гледајте, ругачи, чудите се и пропадните, јер, ево, учинићу нешто у ваше дане, у шта не бисте веровали да вам ко исприча.’“ Кад су излазили из синагоге, замолили су их да им и идуће суботе говоре о овоме. Кад се скуп разишао, много је Јевреја и побожних обраћеника на јудејску веру кренуло за Павлом и Варнавом. Ови су разговарали са њима и потстицали их да наставе да живе по милости Божијој. Следеће суботе окупио се скоро сав град да чује реч Божију. Међутим, када су Јевреји видели то мноштво људи, обузела их је завист, па су се супротставили, погрдно се изражавајући о ономе што је Павле говорио. Павле и Варнава су им храбро одговорили: „Требало је да се реч Божија проповеда прво вама. Али пошто је ви одбијате и не сматрате себе вреднима вечног живота, ми се окрећемо незнабошцима. Јер, тако нам је сам Господ заповедио: ’Одредио сам те да будеш светлост пуцима, да будеш спасење до краја земље.’“ Кад су то незнабошци чули, радовали су се и славили реч Господњу, па су узверовали сви који су били одређени за вечни живот. А реч Господња се ширила по свој околини.
Dela apostolska 13:6-49 Sveta Biblija (SRP1865)
A kad proðoše ostrvo tja do Pafa, naðoše nekakvoga èovjeka vraèara i lažna proroka, Jevrejina, kome bješe ime Varisus, Koji bješe s namjesnikom Srðem Pavlom, èovjekom razumnijem. Ovaj dozvavši Varnavu i Savla zaiska da èuje rijeè Božiju. A Elima vraèar jer to znaèi ime njegovo) stade im se suprotiti, gledajuæi da odvrati namjesnika od vjere. A Savle koji se zvaše i Pavle, pun Duha svetoga pogledavši na nj Reèe: o napunjeni svakoga lukavstva i svake pakosti, sine ðavolji! neprijatelju svake pravde! zar ne prestaješ kvariti pravijeh putova Gospodnjijeh? I sad eto ruke Gospodnje na te, i da budeš slijep da ne vidiš sunca za neko vrijeme. I ujedanput napade na nj mrak i tama, i pipajuæi tražaše voða. Tada namjesnik, kad vidje šta bi, vjerova, diveæi se nauci Gospodnjoj. A kad se Pavle sa svojijem društvom odveze iz Pafa, doðoše u Pergu Pamfilijsku; a Jovan se odvoji od njih, i vrati se u Jerusalim. A oni otišavši iz Perge doðoše u Antiohiju Pisidijsku, i ušavši u zbornicu u dan subotni sjedoše. A po èitanju zakona i proroka poslaše starješine zbornièke k njima govoreæi: ljudi braæo! ako je u vama rijeè utjehe za narod, govorite. A Pavle ustavši i mahnuvši rukom reèe: ljudi Izrailjci i koji se Boga bojite! èujte. Bog naroda ovoga izabra oce naše, i podiže narod kad bijahu došljaci u zemlji Misirskoj, i rukom visokom izvede ih iz nje. I do èetrdeset godina prehrani ih u pustinji. I zatrvši sedam naroda u zemlji Hanaanskoj na kocke razdijeli im zemlju njihovu. I potom na èetiri stotine i pedeset godina dade im sudije do Samuila proroka. I od tada iskaše cara, i dade im Bog Saula, sina Kisova, èovjeka od koljena Venijaminova, za èetrdeset godina. I uklonivši njega podiže im Davida za cara, kome i reèe svjedoèeæi: naðoh Davida sina Jesejeva, èovjeka po srcu mojemu, koji æe ispuniti sve volje moje. Od njegova sjemena podiže Bog po obeæanju Izrailju spasa Isusa; Kad Jovan pred njegovijem dolaskom propovijeda krštenje pokajanja svemu narodu Izrailjevu. I kad svršivaše Jovan teèenje svoje, govoraše: ko mislite da sam ja nijesam ja; nego evo ide za mnom, kome ja nijesam dostojan razdriješiti remena na obuæi njegovoj. Ljudi braæo! sinovi roda Avraamova, i koji se meðu vama Boga boje! vama se posla rijeè ovoga spasenija. Jer oni što žive u Jerusalimu, i knezovi njihovi, ne poznaše ovoga i glasove proroèke koji se èitaju svake subote osudivši ga izvršiše. I ne našavši ni jedne krivice smrtne moliše Pilata da ga pogubi. I kad svršiše sve što je pisano za njega, skinuše ga s drveta i metnuše u grob. A Bog vaskrse ga iz mrtvijeh. I pokaziva se mnogo dana onima što izlaziše s njim iz Galileje u Jerusalim, koji su sad svjedoci njegovi pred narodom. I mi vam javljamo obeæanje koje bi ocevima našima da je ovo Bog ispunio nama, djeci njihovoj, podignuvši Isusa; Kao što je napisano i u drugom psalmu: ti si moj sin, ja te danas rodih. A da ga iz mrtvijeh vaskrse da se više ne vrati u truhljenje ovako reèe: daæu vam svetinju Davidovu vjernu. Zato i na drugom mjestu govori: neæeš dati da tvoj svetac vidi truhljenja. Jer David posluživši rodu svojemu po volji Božijoj umrije, i metnuše ga kod otaca njegovijeh, i vidje truhljenje. A kojega Bog podiže ne vidje truhljenja. Tako da vam je na znanje, ljudi braæo! da se kroza nj vama propovijeda oproštenje grijeha. I od svega, oda šta se ne mogoste opravdati u zakonu Mojsijevu, opravdaæe se u njemu svaki koji vjeruje. Gledajte dakle da ne doðe na vas ono što je kazano u prorocima: Vidite, nemarljivi! i èudite se, i nek vas nestane; jer ja èinim djelo u dane vaše, djelo koje neæete vjerovati ako vam ko uskazuje. A kad izlažahu iz zbornice Jevrejske, moljahu neznabošci da im se ove rijeèi u drugu subotu govore. A kad se sabor raziðe, poðoše za Pavlom i za Varnavom mnogi od Jevreja i pobožnijeh došljaka; a oni govoreæi im svjetovahu ih da ostanu u blagodati Božijoj. A u drugu subotu sabra se gotovo sav grad da èuju rijeèi Božije. A kad vidješe Jevreji narod, napuniše se zavisti, i govorahu protivno rijeèima Pavlovijem nasuprot govoreæi i huleæi. A Pavle i Varnava oslobodivši se rekoše: vama je najprije trebalo da se govori rijeè Božija; ali kad je odbacujete, i sami se pokazujete da nijeste dostojni vjeènoga života, evo se obræemo k neznabošcima. Jer nam tako zapovjedi Gospod: postavih te za vidjelo neznabošcima, da budeš spasenije do samoga kraja zemlje. A kad èuše neznabošci, radovahu se i slavljahu rijeè Božiju, i vjerovaše koliko ih bješe pripravljeno za život vjeèni. I rijeè se Božija raznošaše po svoj okolini.