Дела апостолска 13
13
Прво Павлово мисионарско путовање
1А у Антиохијској цркви беху пророци и учитељи: Варнава и Симеон, звани Нигер, па Лукије Киринац, Манаин, одгајен с Иродом тетрархом, и Савле. 2Кад су они служили Господу и постили, Дух Свети рече: „Одвојте ми Варнаву и Савла за дело на које сам их позвао.” 3Тада постише и помоливши се Богу положише руке на њих, па их отпустише.
Павле и Варнава на Кипру
4Они пак, послани од Светога Духа, сиђоше у Селевкију, па оданде отпловише на Кипар, 5и кад дођоше у Сламину, објављиваху реч Божју у јудејским синагогама; а имаху и Јована као помоћника. 6И кад прођоше цело острво све до Пафа, нађоше неког врачара, лажног пророка, Јудејца који се звао Варисус, 7и који беше с проконзулом Сергијем Павлом, разборитим човеком. Овај проконзул дозва Варнаву и Савла и заиска да чује реч Божју. 8Али њима се противио Елима врачар, јер његово име преведено то значи, у настојању да одврати проконзула од вере. 9Савле пак, који се зове и Павле, испуњен Духом Светим погледа на њега 10и рече: „О, ти, пун сваког лукавства и неваљалства, сине ђавољи, непријатељу сваке праведности, нећеш ли престати да изврћеш праве путеве Господње? 11Види сад, рука Господња пада на тебе, бићеш слеп и нећеш видети сунца за неко време.” И одмах паде на њега мрак и тама, те је ишао наоколо и тражио људе који ће га водити. 12Тада проконзул, видевши шта се догодило, поверова, задивљен науком Господњом.
У Антиохији писидијској
13А Павле са својим друштвом отплови из Пафа и дође у Пергу памфилијску; ту се Јован одвоји од њих и врати се у Јерусалим. 14Они пак продужише из Перге и дођоше у Антиохију писисидијску, па уђоше у синагогу у суботњи дан и седоше. 15А по читању Закона и Пророка старешине синагоге послаше к њима и поручише: „Браћо, ако имате какву утешну реч за народ, говорите.”
16На то Павле уста, махну руком и рече: „Људи Израиљци и ви који се Бога бојите, чујте. 17Бог овог израиљског народа изабра наше очеве и подиже народ у туђини, у земљи египатској. И подигнутом руком изведе их из те земље, 18и око четрдесет година носио их је и хранио у пустињи, 19и уништи седам народа у земљи хананској и даде им њихову земљу у наследство 20за неких четири стотине и педесет година. После тога даде им судије до пророка Самуила. 21Од тада затражише цара и Бог им даде Саула, сина Кисова, човека из Венијаминовог племена, за четрдесет година. 22Кад њега одгурну, подиже им Давида за цара, за кога посведочи и рече: ‘Нађох Давида, сина Јесејева, човека по мом срцу, који ће урадити све што ја хоћу.’
23Од његовог потомства Бог је, сходно обећању, подигао Израиљу Спаситеља Исуса, 24пошто је Јован пре његовог доласка свем народу Израиљеву у проповеди објавио покајничко крштење. 25Кад је пак Јован био при крају свог живота, говорио је: ‘Ја нисам то што ви мислите; него, гле, иде за мном један коме нисам достојан да раздрешим обућу на ногама.’ 26Браћо, синови Авраамова рода и ви богобојазни међу њима, нама је послана реч о овом спасењу. 27Јер јерусалимски житељи њихове старешине не препознаше овога Исуса, него га осудише и тако испунише пророчке речи које се читају сваке суботе. 28Иако нису нашли никакве кривице која повлачи смртну казну, замолише Пилата да га погуби. 29И кад су свршили све што је написано за њега, скинуше га с дрвета и положише у гроб. 30Али га Бог васкрсе из мртвих; 31показивао се више дана онима који су с њим из Галилеје отишли горе у Јерусалим, који су сад његови сведоци пред народом.
32И ми вам проповедамо јеванђеље о обећању даном очевима 33– да је Бог то обећање испунио нама, њиховој деци, кад је васкрсао Исуса, као што је и написано у другом псалму: ‘Ти си мој син, ја сам те данас родио.’ 34А да га је васкрсао из мртвих да се више не враћа у труљење, овако је рекао: ‘Испунићу вам свете и поуздане речи Давидове.’ 35Зато и на другом месту каже: ‘Нећеш дати да твој светац види труљења.’ 36Давид је, наиме, послужио своме нараштају и по Божјој вољи умро, био је придодат својим очевима и видео је труљење. 37А кога је Бог васкрсао, тај није видео труљење. 38Стога, примите на знање, браћо, да се кроз овога вама објављује опроштај грехова, и од свега у чему нисте могли да се оправдате Мојсијевим законом; 39њиме се оправдава свако ко верује. 40Гледајте, дакле, да не дође на вас што је речено у Пророцима: 41‘Видите, ви који презирете, чудите се и нестаните, јер ја чиним дело у ваше дане, дело у које нећете поверовати ако вам ко казује.’”
42А кад су они излазили, људи су их молили да им се ове речи проповедају и идуће суботе. 43Кад се пак скуп у синагоги разишао, многи Јудејци и прозелити који су Бога поштовали пођоше за Павлом и Варнавом. Ови су им говорили и наговарали их да остану у благодати Божјој. 44А следеће суботе окупи се скоро сав град да чује реч Божју. 45Јудејци пак видевши многи народ испунише се завишћу и хулећи говораху против Павлових речи. 46Павле и Варнава рекоше слободно: „Требало је да се прво вама проповеда реч Божја. Али пошто је ви одбацујете и себе не сматрате достојним вечног живота, ево, обраћамо се многобошцима. 47Јер тако нам је Господ заповедио: ‘Поставио сам те за светлост многобошцима, да будеш на спасење до краја земље.’”
48А многобошци, слушајући ово, радоваху се и слављаху реч Господњу, те повероваше сви који су били одређени за живот вечни. 49И реч Господња се све више ширила по свој околној земљи. 50Јудејци, међутим, подстакоше угледне и побожне многобожачке жене и градске прваке, па покренуше гоњење Павла и Варнаве и истераше их из својих крајева. 51Они пак отресоше прашину са својих ногу и одоше у Иконију, 52а ученици беху пуни радости и Духа Светога.
Trenutno izabrano:
Дела апостолска 13: SNP_CNZ
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Copyright © Biblijsko društvo Srbije