Дела апостолска 13:6-49

И кад прођоше цело острво све до Пафа, нађоше неког врачара, лажног пророка, Јудејца који се звао Варисус, и који беше с проконзулом Сергијем Павлом, разборитим човеком. Овај проконзул дозва Варнаву и Савла и заиска да чује реч Божју. Али њима се противио Елима врачар, јер његово име преведено то значи, у настојању да одврати проконзула од вере. Савле пак, који се зове и Павле, испуњен Духом Светим погледа на њега и рече: „О, ти, пун сваког лукавства и неваљалства, сине ђавољи, непријатељу сваке праведности, нећеш ли престати да изврћеш праве путеве Господње? Види сад, рука Господња пада на тебе, бићеш слеп и нећеш видети сунца за неко време.” И одмах паде на њега мрак и тама, те је ишао наоколо и тражио људе који ће га водити. Тада проконзул, видевши шта се догодило, поверова, задивљен науком Господњом. А Павле са својим друштвом отплови из Пафа и дође у Пергу памфилијску; ту се Јован одвоји од њих и врати се у Јерусалим. Они пак продужише из Перге и дођоше у Антиохију писисидијску, па уђоше у синагогу у суботњи дан и седоше. А по читању Закона и Пророка старешине синагоге послаше к њима и поручише: „Браћо, ако имате какву утешну реч за народ, говорите.” На то Павле уста, махну руком и рече: „Људи Израиљци и ви који се Бога бојите, чујте. Бог овог израиљског народа изабра наше очеве и подиже народ у туђини, у земљи египатској. И подигнутом руком изведе их из те земље, и око четрдесет година носио их је и хранио у пустињи, и уништи седам народа у земљи хананској и даде им њихову земљу у наследство за неких четири стотине и педесет година. После тога даде им судије до пророка Самуила. Од тада затражише цара и Бог им даде Саула, сина Кисова, човека из Венијаминовог племена, за четрдесет година. Кад њега одгурну, подиже им Давида за цара, за кога посведочи и рече: ‘Нађох Давида, сина Јесејева, човека по мом срцу, који ће урадити све што ја хоћу.’ Од његовог потомства Бог је, сходно обећању, подигао Израиљу Спаситеља Исуса, пошто је Јован пре његовог доласка свем народу Израиљеву у проповеди објавио покајничко крштење. Кад је пак Јован био при крају свог живота, говорио је: ‘Ја нисам то што ви мислите; него, гле, иде за мном један коме нисам достојан да раздрешим обућу на ногама.’ Браћо, синови Авраамова рода и ви богобојазни међу њима, нама је послана реч о овом спасењу. Јер јерусалимски житељи њихове старешине не препознаше овога Исуса, него га осудише и тако испунише пророчке речи које се читају сваке суботе. Иако нису нашли никакве кривице која повлачи смртну казну, замолише Пилата да га погуби. И кад су свршили све што је написано за њега, скинуше га с дрвета и положише у гроб. Али га Бог васкрсе из мртвих; показивао се више дана онима који су с њим из Галилеје отишли горе у Јерусалим, који су сад његови сведоци пред народом. И ми вам проповедамо јеванђеље о обећању даном очевима – да је Бог то обећање испунио нама, њиховој деци, кад је васкрсао Исуса, као што је и написано у другом псалму: ‘Ти си мој син, ја сам те данас родио.’ А да га је васкрсао из мртвих да се више не враћа у труљење, овако је рекао: ‘Испунићу вам свете и поуздане речи Давидове.’ Зато и на другом месту каже: ‘Нећеш дати да твој светац види труљења.’ Давид је, наиме, послужио своме нараштају и по Божјој вољи умро, био је придодат својим очевима и видео је труљење. А кога је Бог васкрсао, тај није видео труљење. Стога, примите на знање, браћо, да се кроз овога вама објављује опроштај грехова, и од свега у чему нисте могли да се оправдате Мојсијевим законом; њиме се оправдава свако ко верује. Гледајте, дакле, да не дође на вас што је речено у Пророцима: ‘Видите, ви који презирете, чудите се и нестаните, јер ја чиним дело у ваше дане, дело у које нећете поверовати ако вам ко казује.’” А кад су они излазили, људи су их молили да им се ове речи проповедају и идуће суботе. Кад се пак скуп у синагоги разишао, многи Јудејци и прозелити који су Бога поштовали пођоше за Павлом и Варнавом. Ови су им говорили и наговарали их да остану у благодати Божјој. А следеће суботе окупи се скоро сав град да чује реч Божју. Јудејци пак видевши многи народ испунише се завишћу и хулећи говораху против Павлових речи. Павле и Варнава рекоше слободно: „Требало је да се прво вама проповеда реч Божја. Али пошто је ви одбацујете и себе не сматрате достојним вечног живота, ево, обраћамо се многобошцима. Јер тако нам је Господ заповедио: ‘Поставио сам те за светлост многобошцима, да будеш на спасење до краја земље.’” А многобошци, слушајући ово, радоваху се и слављаху реч Господњу, те повероваше сви који су били одређени за живот вечни. И реч Господња се све више ширила по свој околној земљи.