Dela apostolska 1:1-26
Dela apostolska 1:1-26 Novi srpski prevod (NSPL)
Uvaženi Teofile! U svom prvom pismu sam ti govorio o svemu; o tome kako je Isus počeo da deluje i poučava, do dana kada se uzneo na nebo, pošto je Duhom Svetim dao nalog svojim izabranim apostolima. Nakon svoje patnje, Isus je dao mnogo dokaza da je živ: ukazivao im se četrdeset dana i govorio im o Carstvu Božijem. Jednom prilikom, dok je još bio sa njima, Isus im je zapovedio: „Ne udaljavajte se iz Jerusalima, nego čekajte ispunjenje Očevog obećanja o kome ste ranije slušali od mene: Jovan je krštavao vodom, ali vi ćete za nekoliko dana biti kršteni Svetim Duhom.“ Okupivši se oko njega, pitali su ga: „Gospode, hoćeš li u ovo vreme da obnoviš izrailjsko carstvo?“ On je odgovorio: „Vama nije dano da saznate vremena ili čas koji je Otac odredio svojom vlašću. Međutim, kada Sveti Duh siđe na vas, primićete silu da svedočite za mene u Jerusalimu i po svoj Judeji i Samariji, i do na kraj sveta.“ Rekavši ovo, Isus se uzneo na nebo, a jedan oblak ga je sakrio od njihovih pogleda. Dok su im još oči bile uprte ka nebu gde je Isus otišao, odjednom su se pred njima pojavila dva čoveka obučena u bele haljine. Rekli su im: „Galilejci, zašto stojite tu i gledate u nebo? Ovaj isti Isus koji se od vas uzneo na nebo, vratiće se na isti način kako ste ga videli da odlazi na nebo.“ Zatim su se vratili u Jerusalim s gore, zvane „Maslinska“, koja je blizu Jerusalima, udaljena jedan subotnji dan hoda. Kad su stigli, popeli su se u gornju sobu gde su obično boravili Petar, Jovan, Jakov, Andrija, Filip, Toma, Vartolomej, Matej, Jakov (Alfejev sin), Simon (koga su zvali „Zilot“) i Juda (Jakovljev sin). Tu su se jednodušno i postojano molili. Sa njima je bilo i nekoliko žena, Isusova majka Marija i Isusova braća. Tih dana, kada je bilo okupljeno oko stotinu dvadeset osoba, apostol Petar je ustao i obratio se verujućima: „Braćo, treba da se ispuni Pismo u kome je Duh Sveti posredstvom Davida prorokovao o Judi, koji je predvodio one što su uhvatili Isusa. Juda je bio izabran da, kao i mi, bude učesnik u apostolskoj službi.“ (On je stekao sebi njivu novcem koji je primio za svoje nepravedno delo. Tu je pao naglavce, raspukao se po sredini, tako da mu se prosula sva utroba. Svi stanovnici Jerusalima su saznali za ovaj događaj, pa su ovu njivu na svom jeziku prozvali Akeldamah – „Krvna njiva“.) „O ovome je zapisano u knjizi Psalama, gde piše: ’Kuća njegova neka bude pusta; ne živeo niko u njoj.’ Isto tako, stoji napisano: ’Neka se njegova služba da drugome.’ Sada, dakle, moramo odabrati nekoga ko je sa nama bio sve vreme od kako je Gospod Isus došao među nas, pa sve do dana kada je otišao od nas, počevši sa krštenjem koje je Jovan propovedao, do dana kada je bio vaznet na nebo. Taj treba da bude svedok njegovog vaskrsenja zajedno sa nama.“ Predložena su dvojica: Josif Just (zvani „Varsava“) i Matija. Zatim su se pomolili ovim rečima: „O, Gospode, ti što poznaješ srca svih ljudi, pokaži nam koga si od ove dvojice izabrao da zauzme mesto u ovoj službi i među apostolima, od kojih je Juda otpao i otišao na mesto koje mu i pripada.“ Zatim su bacili kocku i kocka je pala na Matiju, koji je time bio pridodat jedanaestorici apostola.
Dela apostolska 1:1-26 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Теофиле, прву књигу написао сам о свему што је Исус отпочео да чини и учи – све до дана кад је Духом Светим дао налог апостолима које је изабрао и кад је вазнет био. Њима се после свога страдања многим доказима показао као жив тиме што им се јављао четрдесет дана и говорио о царству Божјем. И док је још био с њима, заповеди им да се не удаљавају из Јерусалима, него да чекају Очево обећање, које сте, рече, „чули од мене”. „Јован је крстио водом, а ви ћете за који дан бити крштени Духом Светим.” А окупљени питаху га овим речима: „Господе, хоћеш ли у ово време поново успоставити царство Израиљево?” Он им рече: „Није ваше да знате времена или рокове које је Отац одредио својом влашћу, него ћете примити силу – кад Дух Свети сиђе на вас, и бићете моји сведоци како у Јерусалиму, тако и по свој Јудеји и Самарији, и све до краја земље.” И кад то рече, би вазнет пред њиховим очима, и један облак га узе од њиховог погледа. Кад су пак гледали на небо – док је он одлазио – гле, два човека у белим хаљинама већ су стајала поред њих. Они рекоше: „Људи Галилејци, што стојите и гледате на небо? Овај Исус, који је од вас вазнет на небо, доћи ће на исти начин како сте га видели да одлази на небо.” Тада се вратише у Јерусалим с горе која се зове Маслинска, удаљене од Јерусалима један суботњи дан хода. И кад су ушли у кућу, попеше се у горњу собу, где су обично боравили Петар и Јован, Јаков и Андреј, Филип и Тома, Вартоломеј и Матеј, Јаков Алфејев и Симон Зилот и Јуда Јаковљев. Сви ови истрајно и једнодушно су се молили Богу заједно са женама и Маријом, Исусовом мајком, и његовом браћом. Тих дана уста Петар међу браћом, а народа је на окупу било око сто двадесет душа, и рече: „Браћо, требало је да се испуни Писмо, што је Дух Свети Давидовим устима прорекао за Јуду, који је предводио оне што ухватише Исуса; био је у нашем броју и добио је део ове службе. Он је, међутим, злочиначком платом стекао њиву, те паде стрмоглавце, распуче се по средини и просу се сва његова утроба. То су дознали сви Јерусалимци, тако да је она њива прозвана на њиховом језику Акелдамах, то јест Крвна њива. Наиме, у Књизи псалама је написано: ‘Дом његов нека буде пуст и не било никога ко би становао у њему’, а ‘његову службу нека прими други’. Треба, дакле, с нама заједно да буде сведок његовог васкрсења један од ових људи који су били с нама за све време откако је Господ Исус дошао к нама и отишао од нас – почевши од Јовановог крштења па до дана кад би вазнет од нас.” И поставише двојицу: Јосива, званог Варсава, по надимку Јуст, и Матију. И помолише се Богу овим речима: „Господе, ти што познајеш срца свих, покажи кога си од ове двојице изабрао да прими место у овој служби и апостолству, од чега је Јуда одступио – да би отишао на своје место.” Тако бацише коцке за њих и коцка паде на Матију, те би придодат једанаесторици апостола.
Dela apostolska 1:1-26 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
У својој првој књизи, Теофиле, писао сам о свему што је Исус чинио и учио све до дана када је био вазнет на небо, пошто је кроз Светога Духа дао упутства апостолима које је изабрао. Појавио им се после свога страдања и дао им многе доказе да је жив. Показивао им се четрдесет дана и говорио о Божијем царству. И док је још био заједно с њима, заповеди им: »Не удаљавајте се из Јерусалима, него чекајте Очево обећање, о којем сте чули од мене. Јер, Јован је крстио водом, а ви ћете за неколико дана бити крштени Светим Духом.« Тада га окупљени упиташе: »Господе, хоћеш ли сада поново успоставити Израелово царство?« А он им рече: »Није ваше да знате времена или рокове које је својом влашћу одредио Отац. Али, примићете силу када на вас сиђе Свети Дух и бићете моји сведоци у Јерусалиму, у целој Јудеји и Самарији, и све до краја земље.« И када је то рекао, би вазнет на небо пред њиховим очима, а облак га сакри од њихових погледа. Док су они нетремице гледали ка небу како он одлази, два човека у белој одећи стадоше крај њих. »Галилејци«, рекоше им ови, »зашто стојите и гледате ка небу? Овај Исус, који је од вас вазнет на небо, вратиће се исто овако како сте га видели да одлази на небо.« Тада се они вратише у Јерусалим са горе која се зове Маслинска, а од Јерусалима је удаљена један суботњи дан хода. Када су стигли, попеше се у собу на спрату у којој су боравили: Петар, Јован, Јаков, Андреја, Филип, Тома, Вартоломеј, Матеј, Јаков Алфејев, Симон Зилот и Јуда Јаковљев. Сви су се они истрајно и једнодушно молили заједно са женама и Маријом, Исусовом мајком, и његовом браћом. Тих дана устаде Петар међу браћом – а окупљеног народа је било око 120 душа – па рече: »Браћо, требало је да се испуни Писмо у којем је Свети Дух кроз Давидова уста прорекао за Јуду, који је био водич онима што су ухватили Исуса. А он се убрајао међу нас и имао је удела у овој служби.« (Новцем добијеним за свој злочин купио је њиву, али се стрмоглавио и распукао, и сва утроба му се просула. То је познато свим становницима Јерусалима, па су ту њиву на свом језику прозвали Акелдамах – што значи »Крвна њива«.) »Јер, записано је у Књизи псалама: ‚Нека му опусти кућа и не било никог да у њој станује‘ и: ‚Нека његову службу преузме други.‘ »Треба, дакле, да један од ових људи који су с нама били све време откако је Господ Исус дошао међу нас и од нас отишао – почев од Јовановог крштења до дана када је био вазнет од нас – буде сведок његовог васкрсења заједно с нама.« Тада предложише двојицу: Јосифа званог Варсава (познатог и као Јуст) и Матију, па се помолише, говорећи: »Господе, ти знаш срца свих. Покажи нам којег си од ове двојице одабрао да преузме ову апостолску службу, од које је Јуда одступио – да би отишао где му је и место.« Онда бацише коцке за њих и коцка паде на Матију. Тако је он придодат једанаесторици апостола.
Dela apostolska 1:1-26 Нови српски превод (NSP)
Уважени Теофиле! У свом првом писму сам ти говорио о свему; о томе како је Исус почео да делује и поучава, до дана када се узнео на небо, пошто је Духом Светим дао налог својим изабраним апостолима. Након своје патње, Исус је дао много доказа да је жив: указивао им се четрдесет дана и говорио им о Царству Божијем. Једном приликом, док је још био са њима, Исус им је заповедио: „Не удаљавајте се из Јерусалима, него чекајте испуњење Очевог обећања о коме сте раније слушали од мене: Јован је крштавао водом, али ви ћете за неколико дана бити крштени Светим Духом.“ Окупивши се око њега, питали су га: „Господе, хоћеш ли у ово време да обновиш израиљско царство?“ Он је одговорио: „Вама није дано да сазнате времена или час који је Отац одредио својом влашћу. Међутим, када Свети Дух сиђе на вас, примићете силу да сведочите за мене у Јерусалиму и по свој Јудеји и Самарији, и до на крај света.“ Рекавши ово, Исус се узнео на небо, а један облак га је сакрио од њихових погледа. Док су им још очи биле упрте ка небу где је Исус отишао, одједном су се пред њима појавила два човека обучена у беле хаљине. Рекли су им: „Галилејци, зашто стојите ту и гледате у небо? Овај исти Исус који се од вас узнео на небо, вратиће се на исти начин како сте га видели да одлази на небо.“ Затим су се вратили у Јерусалим с горе, зване „Маслинска“, која је близу Јерусалима, удаљена један суботњи дан хода. Кад су стигли, попели су се у горњу собу где су обично боравили Петар, Јован, Јаков, Андрија, Филип, Тома, Вартоломеј, Матеј, Јаков (Алфејев син), Симон (кога су звали „Зилот“) и Јуда (Јаковљев син). Ту су се једнодушно и постојано молили. Са њима је било и неколико жена, Исусова мајка Марија и Исусова браћа. Тих дана, када је било окупљено око стотину двадесет особа, апостол Петар је устао и обратио се верујућима: „Браћо, треба да се испуни Писмо у коме је Дух Свети посредством Давида пророковао о Јуди, који је предводио оне што су ухватили Исуса. Јуда је био изабран да, као и ми, буде учесник у апостолској служби.“ (Он је стекао себи њиву новцем који је примио за своје неправедно дело. Ту је пао наглавце, распукао се по средини, тако да му се просула сва утроба. Сви становници Јерусалима су сазнали за овај догађај, па су ову њиву на свом језику прозвали Акелдамах – „Крвна њива“.) „О овоме је записано у књизи Псалама, где пише: ’Кућа његова нека буде пуста; не живео нико у њој.’ Исто тако, стоји написано: ’Нека се његова служба да другоме.’ Сада, дакле, морамо одабрати некога ко је са нама био све време од како је Господ Исус дошао међу нас, па све до дана када је отишао од нас, почевши са крштењем које је Јован проповедао, до дана када је био вазнет на небо. Тај треба да буде сведок његовог васкрсења заједно са нама.“ Предложена су двојица: Јосиф Јуст (звани „Варсава“) и Матија. Затим су се помолили овим речима: „О, Господе, ти што познајеш срца свих људи, покажи нам кога си од ове двојице изабрао да заузме место у овој служби и међу апостолима, од којих је Јуда отпао и отишао на место које му и припада.“ Затим су бацили коцку и коцка је пала на Матију, који је тиме био придодат једанаесторици апостола.
Dela apostolska 1:1-26 Sveta Biblija (SRP1865)
Prvu sam ti knjigu napisao o svemu, o Teofile, što poèe Isus i tvoriti i uèiti Do dana kad se uznese, pošto Duhom svetijem zapovjedi apostolima koje izabra, Pred kojima i po stradanju svome pokaza sebe živa mnogijem i istinitijem znacima, i javlja im se èetrdeset dana, i govori o carstvu Božijemu. I sabravši ih zapovjedi im da ne idu iz Jerusalima, nego da èekaju obeæanje oèino, koje èuste, reèe, od mene; Jer je Jovan krstio vodom, a vi æete se krstiti Duhom svetijem ne dugo posle ovijeh dana. A oni onda koji zajedno bijahu, pitahu ga govoreæi: Gospode! hoæeš li sad naèiniti carstvo Izrailjevo? A on im reèe: nije vaše znati vremena i ljeta koje otac zadrža u svojoj vlasti; Nego æete primiti silu kad siðe Duh sveti na vas; i biæete mi svjedoci i u Jerusalimu i po svoj Judeji i Samariji i tja do kraja zemlje. I ovo rekavši vidješe oni gdje se podiže i odnese ga oblak iz oèiju njihovijeh. I kad gledahu za njim gdje ide na nebo, gle, dva èovjeka stadoše pred njima u bijelijem haljinama, Koji i rekoše: ljudi Galilejci! šta stojite i gledate na nebo? Ovaj Isus koji se od vas uze na nebo tako æe doæi kao što vidjeste da ide na nebo. Tada se vratiše u Jerusalim s gore koja se zove Maslinska, koja je blizu Jerusalima jedan subotni dan hoda. I kad uðoše, popeše se u sobu gdje stajahu Petar i Jakov i Jovan i Andrija, Filip i Toma, Vartolomije i Matej, Jakov Alfejev i Simon Zilot, i Juda Jakovljev. Ovi svi jednodušno bijahu jednako na molitvi i u moljenju sa ženama, i s Marijom materom Isusovom i braæom njegovom. I u dane one ustavši Petar izmeðu uèenika reèe a bijaše naroda zajedno oko sto i dvadeset imena): Ljudi braæo! trebalo je da se izvrši ono pismo što proreèe Duh sveti ustima Davidovijem za Judu koji bješe pred onima što uhvatiše Isusa; Jer se brojaše s nama, i bijaše primio dijel ove službe. On dakle steèe njivu od plate nepravedne, i objesivši se puèe po srijedi, i izasu se sva utroba njegova. I postade znano svima koji žive u Jerusalimu da æe se ta njiva prozvati njihovijem jezikom Akeldama, koje znaèi njiva krvna. Jer se piše u knjizi psaltiru: da bude dvor njegov pust, i da ne bude nikoga ko bi življeo u njemu, i: vladièanstvo njegovo da primi drugi. Treba dakle od ovijeh ljudi koji su bili s nama za sve vrijeme kako meðu nas uðe i iziðe Gospod Isus, Poèevši od krštenja Jovanova do dana kad se uze od nas, da bude s nama svjedok njegova vaskrsenija jedan od ovijeh. I postaviše dvojicu, Josifa koji se zvaše Varsava prezimenom Just, i Matija. I pomolivši se Bogu rekoše: ti, Gospode! koji poznaješ srca sviju, pokaži jednoga od ove dvojice koga si izabrao, Da primi dijel ove službe i apostolstva, iz koga ispade Juda da ide na mjesto svoje. I baciše kocke za njih, i pade kocka na Matija i primiše ga meðu jedanaest apostola.